https://lat.sputnikportal.rs/20230313/kontinent-balkan-u-bitef-teatru-balkan-u-britanskoj-knjizevnosti-19-i-20-veka-marija-jakovljevic-1152356436.html
Kontinent Balkan u Bitef teatru: Balkan u britanskoj književnosti 19. i 20. veka
Kontinent Balkan u Bitef teatru: Balkan u britanskoj književnosti 19. i 20. veka
Sputnik Srbija
Predstava „Kontinent Balkan”, prema tekstu Željka Jovanovića, u režiji Nenada Todorovića, biće premijerno izvedena 18. marta u Bitef teatru. 13.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-13T20:15+0100
2023-03-13T20:15+0100
2023-03-13T20:15+0100
kultura
kultura
bitef teatar
balkan
velika britanija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/0d/1152355769_0:0:3243:1825_1920x0_80_0_0_a615ac5c107bfa1ac62b0a0170aacfa9.jpg
Dramaturg Željko Jovanović kaže da je inspiracija za rad na predstavi ,,Kontinent Balkan” motivisan sadržajem knjige Vesne Goldsvorti ,,Izmišljanje Ruritanije”.Odnos velikih sila prema BalkanuNeposredan povod za interesovanje britanskih pisaca i tamošnje javnosti za ovaj prostor, prema njegovim rečima, bila je borba balkanskih naroda za samostalnost i oslobođenje od Osmanskog carstva:„U početku, naročito u Bajronovim pesmama, koje su bile neke vrsta 'okidača' i povoda drugim autorima, borba naroda Balkana za oslobođenje, opisivana je, posmatrana i dočekana kao herojska i veličanstvena. Vremenom, međutim interpretacija i refleksija ovog prostora u određenom istorijskom periodu počela je dobijati sasvim neobičan pristup i karakter. Borba za oslobođenje potlačenih naroda od zuluma turskog carstva, u delima koja nastaju u kasnijem periodu, počinju da prerastaju više u povod za pisanje i veličanje sopstvenih, izmišljenih junaka. Najčešće je reč o lordovima, vitezovima i druge vlasteli nižeg ranga željnih avanture, koji dolaze na nemirni Balkan kao sila iz vazduha, koja efektno rešava sve probleme. Stvari se zahuktavaju i dobijaju povremeno čak groteskne oblike kada ova teme iz literature dobije prostor u štampi. Uz sve ovo, uopšte ne treba sumnjati da su balkanske zemlje i narodi davali ne samo prostora za određenu interpretaciju, već i prilično povoda svojim ponašanjem, čineći to sve vreme pa i danas, što ovu teme i pitanja u vezi odnosa velikih zemalja prema Balkanu čini aktuelnim“.Junaci su odabrani – Realista, Cinik, Nadrealista i MoralistaNova produkcija Bitef teatra govori o Englezima i Balkanu i o tome kako su uspeli da našu realnost stvore iz svoje književnosti o nama, o pop kulturi koja je odredila geostrategiju globalnih sila, o fatalnosti predrasuda, fatalizmu stereotipa, panonskim planinama koje oduzimaju dah, o odbacivanju razumevanja. Junaci su odabrani – Realista, Cinik, Nadrealista i Moralista.Ceo naš Balkan – EvropaReditelj Nenad Todorović naglašava da kada se spomene Balkan, odmah se pomisli na bure baruta i da tu žive samo narodi bivše Jugoslavije.„Imao sam punu slobodu u stvaranju da predstavim multikulturalni, multinacionalni i multireligiozni prostor. Ovo je komad o britanskoj književnosti o Balkancima kao surogatima za daleke rase. Za mene je ceo naš Balkan – Evropa, šta god drugi u svetu mislili o tome”, ističe Todorović, preneo je Tanjug.U predstavi igraju Đorđe Marković, Aleksandar Gajin, Danica Grubački, Danilo Petrović, Staša Ivanović, Nea Janković.Glumcu Đorđu Markoviću bila je interesantna geneza predrasuda od Bajrona do Darela (Lorens Džordž Darel 1912-1990) prema nama i balkanskom prostoru, ali i predrasude naše prema Englezima.„Ova predstava ima jedan koloplet stilova i kolaž žanrova, opravdano i shodno predrasudama ili shvatanjima anglosaksonskih pisaca u odnosu na Balkan. Imamo situaciju od romantizma do jednog brutalnog naturalizma, vezano za naš prostor, što nam je olakšano da se možemo poigravati sa tim predrasudama ili uočavanja pisaca na sve te teme u odnosu na prostor Balkana”, smatra Marković.
https://lat.sputnikportal.rs/20230311/egon-savin-svet-danas-vode-neobrazovani-ljudi-koji-ponistavaju-ruske-pisce-a-to-je-svetogrdje-marija-jakovljevic-1152244252.html
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, bitef teatar, balkan, velika britanija
kultura, bitef teatar, balkan, velika britanija
Kontinent Balkan u Bitef teatru: Balkan u britanskoj književnosti 19. i 20. veka
Predstava „Kontinent Balkan”, prema tekstu Željka Jovanovića, u režiji Nenada Todorovića, biće premijerno izvedena 18. marta u Bitef teatru.
Dramaturg Željko Jovanović kaže da je inspiracija za rad na predstavi ,,Kontinent Balkan” motivisan sadržajem knjige Vesne Goldsvorti ,,Izmišljanje Ruritanije”.
Odnos velikih sila prema Balkanu
„Taj izvanredan naučni rad nudi obimnu građu i predstavlja hrestomatiju priloga na koji način je prostor Balkana interpretiran u literaturi, najpre u književnosti, a potom štampi i 'lakoj' književnosti u Velikoj Britaniji, tokom 19. i prve polovine 20. veka. Konkretno radi se građi koja oslikava odnos velikih sila, u ovom slučaju Velike Britanije, prema narodima Balkana, a on je u najkraćem prilično pojednostavljen i osenčen neuvažavanjem“, naglašava Jovanović.
Neposredan povod za interesovanje britanskih pisaca i tamošnje javnosti za ovaj prostor, prema njegovim rečima, bila je borba balkanskih naroda za samostalnost i oslobođenje od Osmanskog carstva:
„U početku, naročito u Bajronovim pesmama, koje su bile neke vrsta 'okidača' i povoda drugim autorima, borba naroda Balkana za oslobođenje, opisivana je, posmatrana i dočekana kao herojska i veličanstvena. Vremenom, međutim interpretacija i refleksija ovog prostora u određenom istorijskom periodu počela je dobijati sasvim neobičan pristup i karakter. Borba za oslobođenje potlačenih naroda od zuluma turskog carstva, u delima koja nastaju u kasnijem periodu, počinju da prerastaju više u povod za pisanje i veličanje sopstvenih, izmišljenih junaka. Najčešće je reč o lordovima, vitezovima i druge vlasteli nižeg ranga željnih avanture, koji dolaze na nemirni Balkan kao sila iz vazduha, koja efektno rešava sve probleme. Stvari se zahuktavaju i dobijaju povremeno čak groteskne oblike kada ova teme iz literature dobije prostor u štampi. Uz sve ovo, uopšte ne treba sumnjati da su balkanske zemlje i narodi davali ne samo prostora za određenu interpretaciju, već i prilično povoda svojim ponašanjem, čineći to sve vreme pa i danas, što ovu teme i pitanja u vezi odnosa velikih zemalja prema Balkanu čini aktuelnim“.
Junaci su odabrani – Realista, Cinik, Nadrealista i Moralista
Nova produkcija Bitef teatra govori o Englezima i Balkanu i o tome kako su uspeli da našu realnost stvore iz svoje književnosti o nama, o pop kulturi koja je odredila geostrategiju globalnih sila, o fatalnosti predrasuda, fatalizmu stereotipa, panonskim planinama koje oduzimaju dah, o odbacivanju razumevanja. Junaci su odabrani – Realista, Cinik, Nadrealista i Moralista.
„Umesto bavljenja sudbinom bilo kog junaka pravednog rata za slobodu, grčkog revolucionara na primer, srpskog viteza, crnogorskog ili albanskog gorštačkog ratnika, izabrani su junaci Realista, Nadrealista, Cinik ili Moralista, ali mogućih i drugih tipova karaktera, koji u formi konferencije ili simpozijuma posvećenog Balkanu sukobljavaju i suprotstavljaju svoje poglede na stanje stvari koja se međusobno dramatično razlikuje, sukobljavaju i spore“, pojašnjava Jovanović.
Reditelj Nenad Todorović naglašava da kada se spomene Balkan, odmah se pomisli na bure baruta i da tu žive samo narodi bivše Jugoslavije.
„Imao sam punu slobodu u stvaranju da predstavim multikulturalni, multinacionalni i multireligiozni prostor. Ovo je komad o britanskoj književnosti o Balkancima kao surogatima za daleke rase. Za mene je ceo naš Balkan – Evropa, šta god drugi u svetu mislili o tome”, ističe Todorović, preneo je Tanjug.
U predstavi igraju Đorđe Marković, Aleksandar Gajin, Danica Grubački, Danilo Petrović, Staša Ivanović, Nea Janković.
Glumcu Đorđu Markoviću bila je interesantna geneza predrasuda od Bajrona do Darela (Lorens Džordž Darel 1912-1990) prema nama i balkanskom prostoru, ali i predrasude naše prema Englezima.
„Ova predstava ima jedan koloplet stilova i kolaž žanrova, opravdano i shodno predrasudama ili shvatanjima anglosaksonskih pisaca u odnosu na Balkan. Imamo situaciju od romantizma do jednog brutalnog naturalizma, vezano za naš prostor, što nam je olakšano da se možemo poigravati sa tim predrasudama ili uočavanja pisaca na sve te teme u odnosu na prostor Balkana”, smatra Marković.
