Zašto je Zapad iznenađen i uvređen zbog „neposlušnog“ globalnog Juga
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Pratite nas
Ono što godinu dana Zapad sebi nije hteo da prizna, nacrtao mu je nedavno održani samit G20 u Indiji. Ne samo da nisu izolovali Rusiju zbog rata u Ukrajini, nego su sami ostali izolovani uz nevericu u toliko izraženo nepoverenje prema Zapadu. Ušuškani u svoju dosadašnju poziciju ne mogu da shvate i prihvate da njihovi pritisci više ne piju vodu.
Ovako diplomata u penziji Branko Branković za Sputnjik komentariše ono što je iznedrio samit grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta u Indiji.
To što je skup zaključen bez završnog zajedničkog dokumenta, pošto su članice te grupe pripadnice takozvang kolektivnog Zapada insistirale na „osudi Rusije zbog agresije na Ukrajinu“, na šta ostale nisu pristale, insistirajući na gorućim ekonomskim temama, na kraju se ispostavilo i da nije bio ključni utisak.
Iznenađeni i uvređeni Zapad
Kako je to ocenio nemački Dojče vele, na skupu je ispoljeno veliko nepoverenje „globalnog Juga” prema kolektivnom Zapadu. Time je, kako je sam priznao, bio iznenađen francuski predsednik Emanuel Makron. Ne samo da ostatak sveta nije hteo da osudi rusku vojnu intervenciju, nego je tražio da rat bude zaustavljen – suprotno od onoga što traži Amerika, na šta Evropa poslušno pristaje.
Nekadašnji ambasador Srbije u UN, Branković smatra da iznenađenost Zapada ne treba da čudi.
„Zapad je bio ušuškan u svom razvoju i pokušajima da politički i na svaki drugi način pritiska sve ostale zemlje. Pa i sami smo doživeli bomabardovanje. Oni nisu mogli da shvate da jednoga dana to što oni rade prema svim zemljama više nije moguće, ne pije vodu. Trebalo je samo da se desi jedan okidač da bi stvar bila pokrenuta, a okidač je cela ova atmosfera oko Ukrajine“, kaže naš sagovornik.
Ništa više neće biti isto
On je uveren da po okončanju rata u Ukrajini u svetu, politici, međunarodnim odnosima, ništa više neće biti isto.
G20
© AP Photo / Aijaz Rahi
„Ispostavilo se da je i da će pitanje SAD, njenog uticaja i pritisaka koje su činili ili putem bombardovanja ili ekonomski, politički, kako god hoćete, da ta era po svoj prolici prestaje iz mnogih razloga. Ukrajinska kriza je samo pokazala svu slabost Zapada“, ističe nekadašnji diplomata.
SAD su i sada velika sila i vojna i ekonomska i politička, ali je njihovoj uticaj, smatra on, daleko manji od onog koji su nekada imale.
Evropa više nije ono što je bila, sama je sebe dovela u takvu situaciju pošto je antiruskim sankcijama sebi zabola trn u zdravu nogu, a veliki je znak pitanja šta će biti sa NATO-om, kaže Branković. On podseća da se već priča o njegovoj budućoj sudbini i pominje mogućnost da on u Evropi opstane, ali bez američkih snaga.
Duet Kina-Rusija
„Kada se sve to sabere, oni ne znaju šta sa duetom Kina-Rusija, zato što Kina ima apsolutnu podršku tri kontinenta – Latinske Amerike, Afrike i Azije. Oni stoje iza Kine, iza Rusije, jer je u svim tim zemljama na tri kontinenta bilo previše komandovanja od strane Amerike i nametanja rešenja. Uz to su još vrlo sveža sećanja na evropske kolonijalne sile u liku Francuske, Britanije, Portugala, Belgije, Španije ... koji su maltretirale ta tri kontinenta“, ocenio je naš sagovornik.
To najbolje ilustruju sasvim sveži primeri susreta afričkih zvaničnika sa onim sa Zapada.
Nemački ambasador u Namibiji, koja je bila nemačka kolonija, doživeo je poniženje kada se namibijskom predsedniku požalio na dominaciju Kineza u toj zemlji kojih, kako je primetio, ima četiri puta više od nemačke dijaspore. Nije stigao ni da dovrši rečenicu kada ga je predsednik Namibije Hage Gejngob zapitao zašto je to problem Nemačke.
„Čini se da to više brine Evropljane nego nas. Nikada nisam video da Kinezi dolaze ovamo da nas varaju. Zato vi Nemci dolazite. Vi ovde govorite o Kinezima. Dajemo Nemcima da dođu bez vize, prostiremo crveni tepih, a u samoj Nemačkoj se, u isto vreme, vređa naš narod, čak i ljudi sa diplomatskim pasošima“, krajnje direktan je bio namibijski predsednik.
„Neposlušna“ Afrika
Nije se bolje proveo ni Makron koga je predsednik Demokratske Republike Kongo Feliks Čisekedi pre tri dana ućutkao na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora u Kinšasi. Makron koji je krenuo na afričku turneju da bi navodno promovisao novi pristup Francuske prema njenim bivšim kolonijama, pa ocenio da je DR Kongo sam kriv za nerazvijenost, dobio je iznenađujući odgovor, nimalo u diplomatskim rukavicama.
Čisedeki je Makronu rekao da kolonijalnoj aroganciji Zapada nije mesto u multipolarnom svetu.
„Evropa i Francuska moraju da promene način na koji nas tretiraju, morate da počnete da nas uvažavate i da na Afriku gledate drugačije. Morate da prestanete sa tim paternalističkim tonom kao da ste uvek apsolutno u pravu, a niste“, naglašenim tonom je primetio Čisekedi.
“You must begin to respect us and see Africa in a different way.”
— Paweł Wargan (@pawelwargan) March 6, 2023
Congo's President Felix Tshisekedi shuts down Macron, who dared to blame Congo for its own underdevelopment. The West's colonial arrogance has no place in the multipolar world. pic.twitter.com/lJiYIXEA9q
Na pitanje šta je taj kolektivni Jug, kako već zovu tri kontinenta, ohrabrilo da dignu glavu i prosto kažu nećemo više to da slušamo, nekadašnji ambasador Srbije u UN, smatra da je to činjenica da su SAD htele da evropskim državama stave vruć krompir u ruke i da njihovo ljudstvo pošalju u Ukrajinu da ratuje za njen račun i direktno se konfrontiraju sa Rusima.
Amerika više nije što je bila
To im, međutim, nije uspelo, pošto su, kako podseća, evropske zemlje rekle da će slati oružje, ali da ne dolazi u obzir da ulaze u rat sa Rusima.
„Na taj način su oni okrenuli leđa Americi u najvažnijoj stvari, a to je pitanje bezbednosti i pitanje budućnosti NATO-a. I to je ovo društvo veoma mnogo ohrabrilo i činjenica da je Rusija već manje-više završila stvar sa Ukrajinom, a Kina podržala Rusiju. Na taj način je dobila veoma veliki broj poena na sva ta tri kontinenta, jer im je puna kapa decenijskog kolonijalnog ropstva“, ističe Branković.
Po njegovom mišljenju prekretnica je bilo glasanje o Rezoluciji koju su na Generalnoj skupštini UN podneli Amerikanci, prema kojoj bi Rusija po završetku sukoba trebalo da nadoknadi štetu Ukrajini.
„Ta Rezolucija je jedva prošla, a 74 zemlje su se uzdržale i sve zemlje sa tri kontinenta su otvoreno rekle – a kada ćete vi gospodo nama da nadoknadite ono što ste nas pljačkali decenijama. To je bio jasan pokazatelj da su se stvari okrenule,“ mišljenja je Branković.
Uljuljkanom u svoju višedecenijsku moć, gde sredstva nije birao, iznenađenom Zapadu je buđenje teško palo. Kao da je prespavao lekcije iz istorije da svakoj imperiji ipak jednom dođe kraj.
To je simbolično najbolje pokazala slika dolaska na samit u Indiju ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, koga je čekala delegacija spremna za rukovanje odmah po silasku iz aviona i pusta aerodromska pista pred šeficom nemačke diplomatije Analenom Berbok po izlasku iz letelice.
