Živeo je za pozorište: Odlazak glumca u čijoj je biografiji sadržana istorija srpskog filma
17:10 10.03.2023 (Osveženo: 17:32 10.03.2023)
© Foto : Narodno pozorište/Željko Jovanović
Pratite nas
Tanasije Uzunović, iz čuvene je i stare srpske porodice, i to se uvek videlo u njegovom držanju i razgovoru i po tome se uvek odvajao. Više je ličio na nekog oficira nego na glumca, a čini mi se da je takve uloge najviše i voleo, kaže reditelj Danilo Bećković povodom smrti dramskog umetnika Tanasija Uzunovića.
Veliki glumac i umetnik, beskompromisan i beskrajno zahtevan prema sebi i drugima, prvak Drame Narodnog pozorišta Tanasije Uzunović preminuo je 10. marta u 81. godini.
Na matičnoj sceni poslednju ulogu, lik Zarije Vučića, jednog od glavnih junaka kultne „Velike drame“ Siniše Kovačevića, odigrao je 19. januara ove godine.
Jedan od najvećih glumaca
„Bio je vredan do fanatizma i uspeo je da savlada tu dugu predstavu, za njega veoma tešku. Toliko je bio ubedljiv da je publika bila fascinirana. Na kraju predstave, u finalu, koje je poetički zamislio Siniša Kovačević, on ustaje iz stolice u kojoj sedi tri i po sata i odigra skok iz crnogorskog ora uz ovacije publike“, kaže za Sputnjik glumac Ljubivoje Tadić.
Tadić naglašava da je Uzunović bio jedan od naših najvećih glumaca savremenog doba:
„Kako sam još kao mladić gledao predstave u svim beogradskim pozorištima, oduševljavao me je ulogama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gde je, čak i u nekim slabijim predstavama, držao do svog nivoa koji je postigao verovatno još kao student. U velikim ulogama i značajnim predstava koje je posebno radio sa Stevom Žigonom, bio je izvanredan. Tu je njihov Šekspir, koga su savladavali maestralno. Tanasije je imao sjajnu sposobost govora i mišljenja što je neophodno da biste igrali Šekspira. Poslednju veliku i značajnu ulogu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrao je u čuvenoj predstavi 'U potpalublju'“.
Tanasije Uzunović
© Foto : Narodno pozorište
Nesuđeni slikar živeo za pozorište
Završio je i slikarsku školu. Kad god bi u mladosti naslikao nešto, imao je osećaj da „krade“ od glume i izneverava sebe, smatrajući glumu svojom prioritetnom ljubavlju. Shvatio je, ipak, da je stvaralački izvor isti, samo su izražajna sredstva drugačija.
Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Godine 1967. postao je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je proveo tri decenije.
Nakon predstave „U potpalublju“, priseća se Ljubivoje Tadić, Tanasije Uzunović nije bio angažovan ni u jednoj predstavi JDP-a:
„Znao sam koliko mu je bilo teško jer je živeo za pozorište. Publika ga najviše zna po njegovim televizijskim ulogama u kojima je bio odličan, ali oni koji su ga gledali u pozorištu mnogo više su mogli da uoče njegov talenat. Kada sam 2001. postao upravnik Narodnog pozorišta, pozvao sam direktora JDP-a Branka Cvejića sa željom da Tanasija Uzunović pređe u nacionalni teatar. Tako da je on kraj svog radnog veka i kasnije penziju proveo igrajući u Narodnom pozorištu. Odigrao je veliki broj uloga i doživeo je glumačku renesansu. Odgovorio je svim zahtevima bez obzira na povremene zdravstvene probleme“.
Tadić kaže da ga je igranje u predstavama sa Uzunovićem vraćalo u u vreme studiranja na Akademiji:
„Mnogi odlični, talentovani glumci zaboravljaju postupak koji smo radili na Akademiji, a mi smo držali do tog postupka, zato je naše glumište poslednje od velikih imaća naše kulture. Posle odlaska Slavka Milovanovića i Radovana Miljanića, ostao sam bez još jednog svog životnog prijatelja. Naše prijateljstvo je trajalo od vremena kada sam bio mlad glumac. On je mene podržavao, a ja sam mu uzvratio kada sam procenio da je u punoj snazi, a sedi u pozorištu, što je za glumca najveća kazna“.
Tanasije Uzunović u predstavi "Velika drama"
© Foto : Narodno pozorište/Željko Jovanović
Više ličio na oficira nego na glumca
Tanasije Uzunović je rođen u Nišu 25. septembra 1942. godine.
Unuk je Nikole Uzunovića, nosioca Legije časti i predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije između dva rata.
„Tanasije Uzunović, iz čuvene je i stare srpske porodice, i to se uvek videlo u njegovom držanju i razgovoru i po tome se uvek odvajao. Više je ličio na nekog oficira nego na glumca, a čini mi se da je takve uloge najviše i voleo“, kaže reditelj Danilo Bećković u čijem je filmu „Mali Budo“ igrao.
Uzunović je odigrao više zapaženih uloga u televizijskim dramama i fimovima: „Koraci kroz maglu“, „Jad“, „Devojački most“, „Trener“, „Čovek koga treba ubiti“, „Šta je s tobom Nina?“, „Lager Niš“, „Atoski vrtovi“, „Kosovski boj“, „Sabirni centar“... Igrao je, pored Vinsenta Pereza u filmu „Skandal u rimskoj banci“ (Stefan Reali).
„Njegova biografija je neka vrsta istorije srpskog filma, koju je svojim darom i radom toliko oplemenio i obogatio. Ja ću mu ostati večno zahvalan na divnoj saradnji i nesebičnoj pomoći koju mi je pružio na mom prvom filmu“, naglašava Bećković.
Igrom sudbine, ispostavilo se da je prva uloga koju je dobio kao stalni član ansambla Drame Narodnog pozorišta (Zarije Vučića u „Velikoj drami“), ujedno bila i poslednja koju je odigrao u svojoj veoma bogatoj i uspešnoj karijeri.
Glumica Vjera Mujović je sa njim igrala i u „Velikoj drami“ i u seriji „Moj rođak sa sela“ u kojoj je maestralno tumačio srpskog seljaka Rajka Maleševića.
„On je zaista bio veliki glumac, veliki umetnik, ali i beskompromisan. Uvek iskren, direktan, nekada i na svoju štešu. To ga je koštalo mnogih neodigranih uloga. Bio je beskrajno zahtevan prema sebi, a onda i prema svojim kolegama i celoj ekipi. Mislim da je to i jedan od uslova da budete veliki umetnik. Igrali smo više od dve decenije zajedno, u istim scenama u predstavi 'Velika drama'. Kada bi neko uskakao u podelu zahtevao je da taj glumac briljantno vlada svime što je potrebno za taj lik. Sigurno ću ga se sećati kada ponovo budem na sceni, kao nekoga ko zahteva odgovornost i od mene“, naglašava Mujović.
Poslednju premijernu ulogu u nacionalnom teatru ostvario je u drami Siniše Kovačevića „Godine vrana“, premijerno izvedene u martu prošle godine, u kojoj je, u alternaciji sa Dragoslavom Ilićem, tumačio lik Kralja Petra.
Dobitnik je više značajnih priznanja, među kojima se posebno izdvajaju Oktobarska nagrada Grada Beograda i Sterijina nagrada, kao i Pečat Narodnog pozorišta koji je dobio pre godinu i po dana povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta u Beogradu.
