Stiglo još jedno povećanje - kada se može očekivati zaustavljanje rasta kamata na kredite
CC0 / Pixnio/Drazen Nesic / Dinari – ilustracija
Pratite nas
Zaustavljanje rasta referentne kamatne stope trebalo bi očekivati na kraju ove godine, kada bi inflacija bila gotovo prepolovljena i iznosila oko devet odsto. Olakšanje i vraćanje rata na ranije nivoe ljudi sa kreditima, pak, mogu da očekuju u drugoj polovini 2024. kada bi prema projekciji NBS inflacija trebalo da bude vraćena u ciljni okvir.
To je procena profesora Beogradske bankarske akademije, dr Zorana Grubišića. Drugim rečima kreditno zaduženi građani treba da izdrže još ovu godinu, posle koje bi, ako nisu iscrpli sve svoje rezerve, mogli lakše da dišu.
Rast dvanaesti put zaredom
U naporima da se inflacija, koja je u januaru na međugodišnjem nivou iznosila 15,8 odsto, nađe na opadajućoj putanji i vrati na ciljani nivo od tri odsto sa odstupanjem od plus-minus 1,5 procentnog poena, Narodna banka Srbije (NBS) je još jednom, 12. put zaredom za skoro godinu dana, podigla referentnu kamatnu stopu. Iako blago povećana za 0,25 procentnih poena, na 5,75 procenata uticaće neminovno na rast kamata na rate kreditno zaduženih građana.
CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/NMedjedov / Narodna banka Srbije dvanesti put zaredom za skoro godinu dana podigla referentnu kamatnu stopu
Narodna banka Srbije dvanesti put zaredom za skoro godinu dana podigla referentnu kamatnu stopu
Do kada još može da traje podizanje referentne kamatne stope koje je praktično jedini mehanizam centralnih banaka za obuzdavanje inflacije i njen pad. Prema pisanju Blumberga, ovih dana se očekuje da Evropska centralna banka poveća svoju referentnu kamatnu stopu i to za 0,50 procentnih poena. Potom bi to trebalo još tri puta da učini, svaki put za 0,25 procentih poena, da bi u julu iznosila 3,75 procenata.
Grubišić za Sputnjik kaže da je za početak bitno preokrenuti trend. Inflacija zasad jeste zaustavljena, ali na visokom nivou.
Prolazno vreme
„Mislim da kada se preokrene trend i kada budemo već u nekom 'prolaznom vremenu', kada se vidi da se ona spušta i kada neki drugi eksterni faktori, na koje centralne banke ne mogu da utiču, doprinose stabilizaciji situacije na tržištu, onda će se zaustaviti dalje podizanje kamatne stope“, kaže naš sagovornik.
A to prolazno vreme je, sudeći prema rečima guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković kraj ove godine kada bi inflacija trebalo da bude oko devet odsto.
„Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude dvostruko niža nego početkom ove godine. Vraćanje inflacije u granice cilja očekujemo sredinom 2024, što je takođe ranije od ocene iz novembarske projekcije“, rekla je ona na minulom Kopaonik biznis forumu.
Po oceni Grubišića, centralne banke će biti jako oprezne prilikom spuštanja referentnih kamatnih stopa, ali bi do zaustavljanja rasta ipak trebalo brže da dođe. On to objašnjava i činjenicom da je NBS već usporila sa rastom referentne kamatne stope koju je umesto za polovinu procentnog poena kao ranije, povećala za četvrtinu. Verovatno će tako biti i do kraja godine, pod uslovom da se ne desi nešto što bi poremetilo ovaj trend, a izvan je moći uticaja centralne banke.
Banke se spremaju za rast nenaplativih
Na pitanje da li su se ljudi koji imaju kredite sa ovim 12. povećanjem referentne kamate ipak iscrpli dosadašnjim rastom kamata i možemo li očekivati rast broja nenaplativih kredita, on to smatra prilično izvesnim.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, dosadašnji rast kamata nije uticao na povećanje broja nenaplativih kredita. Onih sa kašnjenjem u otplati bilo 2,8 odsto kredita, što je malo i slično je stanju iz 2019. godine, pre pandemije kovida. Ipak, ova situacija koja traje je , smatra naš sagovornik, iscrpljujuća za kućne budžete zaduženih građana.
„Za očekivati je. Banke se već spremaju za to sa svojim nivoom kapitala, rezervisanjima kapitala i svim onim što one moraju da rade da bi zadržale stabilnost tržišta. Spremaju se za taj blagi rast loših potraživanja i rekao bih da je već skoro izvesno da će to u nekom brzom periodu uslediti“, smatra profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Refinansiranje kredita
On je mišljenja da će jedan broj građana posegnuti za korišćenjem olakšica koje je NBS nedavno stavila na raspolaganje poslovnim bankama i njihovim klijentima u slučaju problema sa otplatom kredita. Tako je rok za otplatu keš i potrošačkih, kao i auto-kredita tri godine duži od dosadašnjeg maksimalnog u slučaju da klijent nije u mogućnosti da servisira mesečnu ratu. Kada je reč o stambenim kreditima, dužnicima će tokom ove godine biti omogućeno da rok otplate produže za pet godina.
Grubišić, međutim, smatra da to smanjenje rate na osnovu produženja roka otplate kredita neće značajno pomoći onima koji su stvarno vrlo ugroženi, pogotovo ako nekom padaju prihodi.
On to objašnjava činjenicom što posle refinansiranja razlika u rati nije toliko velika da bi problem mogao da bude rešen, već samo da se situacija malo olakša. Uz to, produženje roka donosi i veće zaduženje, pa na kraju biva veća otplaćena suma od prvobitno ugovorene.
Važna i izvesnost
Naš sagovornik je uveren da ćemo cele ove godine gledati visoke kamatne stope.
„Ove godine biće možda još nekog blagog povećanja, ali ne po dinamici kao u prošloj. Nema potrebe za daljim tako oštrim povećanjem, a sledeće godine, ako stvari budu išle u ovom smeru, što opet niko ne može da garantuje, neće biti novih povećanja“, zaključio je Grubišić.
On ne sumnja da će kreditno zaduženim građanima biti naporna i sledeća godina, a olakšanje mogu da očekuju tek kada krene spuštanje kamatnih stopa i vraćanje rate na ranije nivoe. Ipak, koliko god morali da se nose sa novim povećanjima rata svakako je za njih bitna izvesnost povratka u normalu u drugoj polovini iduće godine, da bi mogli da planiraju i da znaju šta im valja činiti.