Hoće li Srbija i Kina preći još jedan važan zajednički korak
© Tanjug / ZORAN ZESTIC
Pratite nas
Kina je prošle godine bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i dobra saradnja bi, sudeći prema najavi premijerke Ane Brnabić, trebalo do kraja ove godine da bude potvrđena sporazumom o slobodnoj trgovini. Oni su u planu i sa Egiptom i Emiratima, što ukazuje na potrebu da, mimo evropskog, tražimo i nova tržišta za srpsku robu.
Brnabićeva je na „Kopaonik biznis forumu“ izjavila da su prioriteti Vlade u 2023. godine rad na postizanju tri osnovna sporazuma o slobodnoj trgovini i to sa Kinom, Egiptom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
„Verujem da ćemo postići sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom koji ćemo, nadam se, ispregovarati i potpisati do kraja ove godine, i da ćemo tu biti još jači“, rekla je premijerka. Ona smatra da će to otvoriti dodatni prostor i za trgovinsku razmenu i razmenu usluga, ali i za priliv novih tehnologija u Srbiju. Za nju je, kaže, poseban fokus na veštačkoj inteligenciji.
Važan korak Kine i Srbije
Posebno je porastao naš izvoz u Kinu i to, kako su istakli naši zvaničnici, 152 puta je bio veći nego pre deset godina. Na kraju prošle godine je dostigao vrednost od 1,2 milijarde dolara, a 2012. je bio skromnih sedam miliona. U odnosu na 2021, kada smo iz Kine uvezli robu za 4,3 milijarde dolara, bio je veći za oko 500 miliona.
Komentarišući za Sputnjik plan koji je iznela premijerka, dobar poznavalac kineske privrede i srpsko-kineskih odnosa, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović kaže da bi takav sporazum imao veliki značaj za našu saradnju sa tom zemljom.
Srbija je prošle godine u Kinu izvezla robu vrednu 1,2 milijarde dolara što je 152 puta više nego pre deset godina
© AP Photo / Chinatopix
On napominje da Kina ima 24 sporazuma o slobodnoj trgovini od kojih je 16 potpisano i primenjuju se. Ostali su u različitim fazama pregovaranja, a jedan od takvih je onaj sa zalivskim zemljama koji se pregovora još od jula 2004. godine o čemu je, podseća on, posebno bilo reči tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji decembra prošle godine.
Osetljiva materija
„Uopšte, pregovaranje tih sporazuma ide dosta sporo jer se radi o osetljivim stvarima. To je vidljivo i na primeru Srbije i Kine, gde imate jednu privredu srednje veličine kao što je Srbija i partnera kakav je Kina, prva ili druga najveća ekonomska sila na svetu, zavisno od toga kojim kriterijumima to merite. To je sporazum koji bi doneo značajne dobitke Srbiji“, ne sumnja Korkodelović.
On objašnjava da je prednost to što domaća ili strana preduzeća koja deluju u Srbiji, ulaze na jedno ogromno tržište od 1,4 milijarde stanovnika sa velikom srednjom klasom od najmanje 400 miliona ljudi koji žele da imaju na raspolaganju stranu robu, posebno iz Evrope.
Naš sagovornik, međutim, ukazuje da u kreiranju tih sporazuma treba izbeći i moguće opasnosti.
„Ako vi širom otvorite bescarinska vrata jednoj tako velikoj privredi onda ona može veoma da utiče na razvoj domaćih preduzeća. Zbog toga su ti pregovori i dugotrajni, osetljivi i sveobuhvatni“, napomenuo je Korkodelović.
Visoke tehnologije
Osvrćući se na napomenu premijerke da bi u fokusu sporazuma posebno sa Kinom bio sektor visokih tehnologija, on smatra da to jeste velika šansa.
„Predlozi koji se tiču visokih tehnologija su jedna od tri teme koje dominiraju na trenutnom zasedanju takozvane dve sednice, jednom od najvažnijeg političkog događaja u Kini. Kina će zbog američke pretnje u visoke tehnologije ulagati velika sredstva, blizu 200 milijardi dolara godišnje“, kaže naš sagovornik.
Kineski lider Si Đinping je početkom prošle godine od nadležnih u Pekingu zatražio da ubrzaju rad na sporazumu o slobodnoj trgovini sa Srbijom
© Vlada Srbije
On objašnjava da je kineski sektor visokih tehnologija u silnom naletu i biće još više zato što je Kina na to gotovo naterana, jer SAD Kinu doživljavaju kao glavnog konkurenta u narednim decenijama i svojevrsnu bezbednsonu pretnju zbog snažnog privrednog razvoja.
Kina je, kako dodaje, praktično vodeća sila kada je u pitanju tri četvrtine novih visokih tehnologija, što je priznao Australijski institut za stratešku politiku, naučna institucija za koju mnogi smatraju da je produžena ruka vojno-industrijskog kompleksa, pre svega u SAD i antikineski su raspoloženi.
„Oni su utvrdili da Kina nadmašuje SAD u 37 od 44 vrhunske tehnologije za koje se smatra da podstiču inovacije, rast, vojnu silu, u narednim decenijama. Tu se pre svega radi o veštačkoj inteligenciji, robotici, biotehnologiji, savremenoj industriji i kvantnoj tehnologiji“, precizira Korkodelović.
Tehnološki park
Na pitanje koliko bi Kina bila spremna da transferiše nove tehnologije u Srbiju, čemu se posebno nada premijerka Brnabić, naš sagovornik podseća na zajedničke planove o kojima je već bilo reči.
„Od ranije postoji ideja o razvoju tehnološkog parka kod nas uz obalu Dunava u Zemunu. Postoji primer Belorusije gde su kineske firme već oformile jedan tehnološki park vredan više od milijardu dolara u kome se već odvijaju određene aktivnosti. Huavej već ima dugogodošnju saradnju sa visokoškolskim institucijama u Srbiji“, napominje naš sagovornik.
On smatra da bi tako nešto, verovatno moglo da se ostvari i sa drugim kineskim kompanijama. Tu je i mogućnost zadovoljavanja potreba brojne kineske srednje klase, pre svega u oblasti prehrambene industrije i određene luksuzne robe, smatra Korkodelović.
Za srpsko voće i povrće su zainteresovani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali i Egiptu
© Fotolia / Aleksandar Mijatovic
Teški pregovori
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom postao je aktuelan posle susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa kineskim liderom Si Đinpingom u Pekingu, početkom februara prošle godine. Tada je preneto da je predsednik Kine svom Ministarstvu za trgovinu naložio da sa Vladom Srbije nastavi i brzo okonča razgovore o ugovoru o slobodnoj trgovini.
Ministar finansija Siniša Mali je potom ocenio da nas čekaju "teški razgovori i pregovori oko sporazuma" koji će značiti nova radna mesta, nove fabrike, nove izazove, ali i ulaganja u nove tehnologije, organizacije, upravljanje.
U 2022. godini u odnosu na 2021. vrednost izvoza pojedine robe zabeležio je izuzetan rast. Čak devet puta više je vredeo izvoz naizmeničnih višefaznih motora, a prvi put su iz Srbije izvezeni i elektromotori. Izvezeno je i tri puta više rude bakra i koncentrata, što je i najveća stavka u našem izvozu,. Na listi su i bukove daske, kao i 4,5 puta više smrzutog goveđeg mesa.
Pšenica je, pre svega, ono što Srbiju preporučujeza veliko tržište Egipta, kao i voće i povrće za Ujedinjene Arapske Emirate, o čemu su zvaničnici Srbije i ovih arapskih zemalja već razgovarali.
