https://lat.sputnikportal.rs/20230308/kad-stranci-dodju-i-ponesu-parce-srbije-sa-sobom-tri-price-zena-koje-mogu-da-promene-sve-1152111207.html
Kad stranci dođu i ponesu parče Srbije sa sobom: Tri priče žena koje mogu da promene sve
Kad stranci dođu i ponesu parče Srbije sa sobom: Tri priče žena koje mogu da promene sve
Sputnik Srbija
Katarina Mandić nije volela promene, ali je skupila hrabrost da napravi poslovnu. Vodila ju je ljubav i želja da otkrije svoju kreativnu, umetničku stranu... 08.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-08T21:37+0100
2023-03-08T21:37+0100
2023-03-08T21:37+0100
moja priča
moja priča
srbija
srbija – društvo
suveniri
etno mreža
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/08/1152110356_0:0:2048:1152_1920x0_80_0_0_f6d68a91e6380d8d7dd28a431e6f33f8.jpg
„Žene mogu da promene sve, menjajući sebe“, priča nam ova vlasnica tkačko-zanatske radnje iz Pančeva dok sedimo u hotelu Meriot u Beogradu koji njene, i ručne radove žena iz cele Srbije prodaje kao ekskluzivne suvenire.Katarina je učena da je državna služba izbor koji se čuva, tako je bilo u njenoj porodici, otac je vojno lice. I ona je radila pri vojsci, a kasnije u Ministarstvu odbrane, takođe na važnim poslovima kripto-zaštite. Napustila je sigurnost dobrih i stalnih primanja zbog izazova – tkalačkog razboja.Na umetnički presedan odveo ju je folklor kojim se bavi od kad zna za sebe, punih četrdeset godina:„Poželela sam u nekom trenutku da naučim neku tehniku koja se primenjuje u izradi narodne nošnje. Tada su, pre osamnaest godina, bili aktuelni kursevi tkanja. Pokojna mama i ja smo otišle na taj kurs koji je sve promenio“, kaže Mandićeva.Život istkan od tkanjaUskoro je kupila prvi razboj i počela je umetnička avantura, nakon pet godina registrovala je svoju delatnost. Nije imala velike ambicije, jer nije imala preduzetničko iskustvo, a sada je gazdarica u svojoj firmi.„Živim svih ovih godina samo od tkanja, vrata su se otvarala, nisam baš imala jasan biznis plan, osim da ću raditi delove narodne nošnje. Pre toga, tkanje mi je bilo hobi, kroz pet godina sam zadovoljila svoju znatiželju u smislu izrade različitih tkanih predmeta i shvatila da najviše proizvoda mogu da prodam upravo u folkloru“.Mandićeva radi tkane delove narodne nošnje i suvenire, sada sarađuje sa drugim radionicama narodnih nošnji iz cele Srbije, a njeni božanstveni radovi „plešu“ po celom svetu.Saradnja sa Etno mrežom koja čuva kulturnu baštinu, tradicionalne tehnike starih zanata, motive, ali i osnažuje žene koji se bave rukotvorinama, bila je presudna, jer osnaživanje ne znači samo „zajedno smo jače“, vrlo je konkretno, ako pokrenete svoj biznis.„Ne samo da su oni kupci mojih proizvoda, za ovih 13 godina bilo je mnogo poslovnih seminara, to mi kao preduzetnici mnogo znači, ušla sam u njega sa zanatom, ali vođenje posla i druge stvari koje su me dočekale, nisam za to bila spremna. Ti seminari kroz koje sam prošla ojačali su mi i poslovnu i ličnu stranu“, kaže Mandićeva u čijim tkanim jastucima sedimo u predvorju hotela.Ćirilično slovo najbolji poklon za diplomateTu je još jedna snažna žena, Snežana Jovanović iz Etno mreže koja ove godine slavi jubilej, 20 godina postojanja. Hotel Meriot uvrstio je ručne radove žena u svoju zvaničnu ponudu, uradio je to i hotel Hajat, a u Metropolu traje izložba za koju se nadaju da će takođe postati prodajna.„Etno mreža se prvo borila da se žene udruže, da osnuju svoja udruženja, da dobiju pravu edukaciju, standardizovanu. Ako je u pitanju tkanje, da se nauče tehnike kojima su izrađivani naši najpoznatiji ćilimi, kao što su pirotski, staparski, sjeničko–pešterski, da dobiju opremu i prostor u saradnji sa opštinama u kojima žive, u kojima će imati svoju prodaju“, objašnjava Jovanovićeva i dodaje da Mreža ženama, kada dostignu visok standard proizvodnje, pomaže i oko dizajna i pakovanja, da bi proizvod lakše došao do kupaca.Rukotvorine koje je nekada imala svaka seoska kuća danas su ekskluzivni predmeti koji su došli i do Vlade Srbije, raznih ministarstava, društveno odgovornih kompanija, naših ambasada svuda u svetu, predstavljaju najbolje iz Srbije.Ministarstvo spoljnih poslova otkupljuje radove koji su diplomatski pokloni stranim vladama i njihovim predstavnicima. Pokloni se biraju pažljivo, jer ne ide isti poklon za recimo ministra Sergeja Lavrova i Petera Sijarta.„Odlučuju i u odnosu na značaj gosta, ali i njegove afinitete. Pokloni mogu biti i personalizovani, s obzirom da negujemo ćirilicu, imamo uramljenu azbuku, ali to može biti i monogram, slovo, logo, na pakovanju ili proizvodu, na drvenoj kutiji. Često nam naručuju ćirilično slovo, početno slovo imena državnika kome se poklanja“, kaže Jovanovićeva.Hotel ambasadorDa žene mogu da promene sve, svedoči i Stana Đuran, devojka koja je generalni menadžer hotela Meriot. Dok je radila kao šef recepcije poželela je da gosti, koji su 95 odsto stranci, sa sobom ponesu nešto što je jedinstveno, a to je sigurno deo domaće tradicije, ona je, kaže, vaspitana da je voli i poštuje.„U kontaktu sa predstavnicama Etno mreže shvatila sam koliko one imaju važnu misiju u okupljanju i angažovanju žena koje preko njih mogu da plasiraju svoje proizvode na mnogo prometnijim mestima. Ekskluzivna lokacija, u komšiluku smo Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta, obavezuje nas da stojimo iza onoga što promovišemo. Hoteli su ambasadori grada i države u kojoj posluju“, kaže Đuranova.Ona dodaje da stranci ne mogu da prođu pored rukotvorina, a da ne pitaju o čemu se radi i kako se pravi, čemu služi.„Pored svakog izloženog predmeta piše i koliko je sati potrebno da se taj ručni rad izradi. Najčešće pitaju, kako, kojom tehnikom, za šta je nešto služilo. Na primer, tako je sa pričom o pustovanoj lopti, kao najstarijoj igrački, koja u sebi ima nekoliko zrna pirinča. Kada im objasnimo zašto, to je drugi osećaj za taj predmet i ljudi požele da ga ponesu sa sobom“.Svi predmeti Etno mreže izloženi u ovom hotelu mogu da se spakuju u ručni prtljag. Stranci rado ponesu kući parče Srbije, koje je jedinstveno.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, srbija – društvo, suveniri, etno mreža
moja priča, srbija, srbija – društvo, suveniri, etno mreža
Kad stranci dođu i ponesu parče Srbije sa sobom: Tri priče žena koje mogu da promene sve
Katarina Mandić nije volela promene, ali je skupila hrabrost da napravi poslovnu. Vodila ju je ljubav i želja da otkrije svoju kreativnu, umetničku stranu. Zahvaljujući Etno mreži koja osnažuje preduzetnice, njeni tkalački radovi danas predstavljaju Srbiju širom sveta, a stranci ih mogu kupiti u Beogradu.
„Žene mogu da promene sve, menjajući sebe“, priča nam ova vlasnica tkačko-zanatske radnje iz Pančeva dok sedimo u hotelu Meriot u Beogradu koji njene, i ručne radove žena iz cele Srbije prodaje kao ekskluzivne suvenire.
Katarina je učena da je državna služba izbor koji se čuva, tako je bilo u njenoj porodici, otac je vojno lice. I ona je radila pri vojsci, a kasnije u Ministarstvu odbrane, takođe na važnim poslovima kripto-zaštite. Napustila je sigurnost dobrih i stalnih primanja zbog izazova – tkalačkog razboja.
Na umetnički presedan odveo ju je folklor kojim se bavi od kad zna za sebe, punih četrdeset godina:
„Poželela sam u nekom trenutku da naučim neku tehniku koja se primenjuje u izradi narodne nošnje. Tada su, pre osamnaest godina, bili aktuelni kursevi tkanja. Pokojna mama i ja smo otišle na taj kurs koji je sve promenio“, kaže Mandićeva.
Uskoro je kupila prvi razboj i počela je umetnička avantura, nakon pet godina registrovala je svoju delatnost. Nije imala velike ambicije, jer nije imala preduzetničko iskustvo, a sada je gazdarica u svojoj firmi.
„Živim svih ovih godina samo od tkanja, vrata su se otvarala, nisam baš imala jasan biznis plan, osim da ću raditi delove narodne nošnje. Pre toga, tkanje mi je bilo hobi, kroz pet godina sam zadovoljila svoju znatiželju u smislu izrade različitih tkanih predmeta i shvatila da najviše proizvoda mogu da prodam upravo u folkloru“.
Mandićeva radi tkane delove narodne nošnje i suvenire, sada sarađuje sa drugim radionicama narodnih nošnji iz cele Srbije, a njeni božanstveni radovi „plešu“ po celom svetu.
Saradnja sa Etno mrežom koja čuva kulturnu baštinu, tradicionalne tehnike starih zanata, motive, ali i osnažuje žene koji se bave rukotvorinama, bila je presudna, jer osnaživanje ne znači samo „zajedno smo jače“, vrlo je konkretno, ako pokrenete svoj biznis.
„Ne samo da su oni kupci mojih proizvoda, za ovih 13 godina bilo je mnogo poslovnih seminara, to mi kao preduzetnici mnogo znači, ušla sam u njega sa zanatom, ali vođenje posla i druge stvari koje su me dočekale, nisam za to bila spremna. Ti seminari kroz koje sam prošla ojačali su mi i poslovnu i ličnu stranu“, kaže Mandićeva u čijim tkanim jastucima sedimo u predvorju hotela.
Ćirilično slovo najbolji poklon za diplomate
Tu je još jedna snažna žena, Snežana Jovanović iz Etno mreže koja ove godine slavi jubilej, 20 godina postojanja. Hotel Meriot uvrstio je ručne radove žena u svoju zvaničnu ponudu, uradio je to i hotel Hajat, a u Metropolu traje izložba za koju se nadaju da će takođe postati prodajna.
„Etno mreža se prvo borila da se žene udruže, da osnuju svoja udruženja, da dobiju pravu edukaciju, standardizovanu. Ako je u pitanju tkanje, da se nauče tehnike kojima su izrađivani naši najpoznatiji ćilimi, kao što su pirotski, staparski, sjeničko–pešterski, da dobiju opremu i prostor u saradnji sa opštinama u kojima žive, u kojima će imati svoju prodaju“, objašnjava Jovanovićeva i dodaje da Mreža ženama, kada dostignu visok standard proizvodnje, pomaže i oko dizajna i pakovanja, da bi proizvod lakše došao do kupaca.
Rukotvorine koje je nekada imala svaka seoska kuća danas su ekskluzivni predmeti koji su došli i do Vlade Srbije, raznih ministarstava, društveno odgovornih kompanija, naših ambasada svuda u svetu, predstavljaju najbolje iz Srbije.
Ministarstvo spoljnih poslova otkupljuje radove koji su diplomatski pokloni stranim vladama i njihovim predstavnicima. Pokloni se biraju pažljivo, jer ne ide isti poklon za recimo ministra Sergeja Lavrova i Petera Sijarta.
„Odlučuju i u odnosu na značaj gosta, ali i njegove afinitete. Pokloni mogu biti i personalizovani, s obzirom da negujemo ćirilicu, imamo uramljenu azbuku, ali to može biti i monogram, slovo, logo, na pakovanju ili proizvodu, na drvenoj kutiji. Često nam naručuju ćirilično slovo, početno slovo imena državnika kome se poklanja“, kaže Jovanovićeva.
Da žene mogu da promene sve, svedoči i Stana Đuran, devojka koja je generalni menadžer hotela Meriot. Dok je radila kao šef recepcije poželela je da gosti, koji su 95 odsto stranci, sa sobom ponesu nešto što je jedinstveno, a to je sigurno deo domaće tradicije, ona je, kaže, vaspitana da je voli i poštuje.
„U kontaktu sa predstavnicama Etno mreže shvatila sam koliko one imaju važnu misiju u okupljanju i angažovanju žena koje preko njih mogu da plasiraju svoje proizvode na mnogo prometnijim mestima. Ekskluzivna lokacija, u komšiluku smo Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta, obavezuje nas da stojimo iza onoga što promovišemo. Hoteli su ambasadori grada i države u kojoj posluju“, kaže Đuranova.
Ona dodaje da stranci ne mogu da prođu pored rukotvorina, a da ne pitaju o čemu se radi i kako se pravi, čemu služi.
„Pored svakog izloženog predmeta piše i koliko je sati potrebno da se taj ručni rad izradi. Najčešće pitaju, kako, kojom tehnikom, za šta je nešto služilo. Na primer, tako je sa pričom o pustovanoj lopti, kao najstarijoj igrački, koja u sebi ima nekoliko zrna pirinča. Kada im objasnimo zašto, to je drugi osećaj za taj predmet i ljudi požele da ga ponesu sa sobom“.
Svi predmeti Etno mreže izloženi u ovom hotelu mogu da se spakuju u ručni prtljag. Stranci rado ponesu kući parče Srbije, koje je jedinstveno.
