Let do istorijskog rezultata: Zašto bi „Katar ervejz“ ojačao krila „Er Srbiji“
20:34 06.03.2023 (Osveženo: 09:12 07.03.2023)
© Sputnik / Aleksandar Džorovič
/ Pratite nas
Za dvocifreni rast „Er Srbije“ koji ona planira potrebne su dodatne investicije i to je najverovatnije jedan od glavnih razloga zbog kojih Srbija traži strateškog partnera za svoju nacionalnu kompaniju. A traži ga u „Katar ervejzu“ zato što je Katar i uopšte taj deo sveta u ovom trenutku onaj gde ga najpre i treba tražiti.
To za Sputnjik kaže dr Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu na predmetima koji se bave logistikom, saobraćajem i infrastrukturom.
Predlog za razmatranje za „Katar ervejz“
Predsednik Srbije Alksandar Vučić u Dohi je obznanio da je emira Katara, šeika Tamima bin Hamada al Tanija zamolio da razmotri da li postoji interes da „Katar ervejz“ postane strateški partner „Er Srbije“. Predočio je da je srpska nacionalna aviokompanija danas u potpunosti u srpskim rukama, da pripada srpskoj državi, koja, kako je rekao, gleda da u budućnosti izbegne neke rizike.
Neke materijale i analize o „Er Srbiji“ i njenom poslovanju predali su Kataru, rekao je Vučić, najavljujući da će timovi iz Dohe doći u Beograd da o tome razgovaraju sa našim.
Er Srbija bi da Katar ervejz postane njen strateški partner o čemu je predsednik Srbije razgovarao sa katarskim šeikom
© Patrik Barnicke
„Ne možete rasti ako ne otvarate nove linije, a ne možete ih otvarati ako nemate dovoljno investicija. Pretpostavljam da je to jedan od glavnih razloga zašto se Srbija opredelila da predloži strateško partnerstvo „Katar ervejzu“. Mi smo imali sreće kao „Er Srbija“ da pametnom odlukom prošle godine nismo prekinuli letove za Rusiju i da su na tim letovima profiti verovatno bili mnogostruko veći nego generalno. To će da traje neko vreme i treba razmišljati o budućnosti kuda leteti i sa kojim investicijama“, kaže Aćimović.
Nema rasta bez ulaganja
A „Er Srbija“ je najavila da će rasti. Generalni direktor kompanije Jirži Marek pre mesec i po dana rekao je da je cilj da ove godine dostignu dvocifreni rast saobraćaja, da u tranzitu imaju više od 30 odsto putnika, a ukupno najmanje tri miliona, što je istorijski rezultat.
On je Tanjugu izjavio da je "Er Srbija“ zabeležila značajan napredak u poslovanju, da je prvi put od izbijanja pandemije ostvaren pozitivan neto i operativni rezultat, uz profit od 21 milion evra, bez ijednog evra državne subvencije.
Marek je najavio da „Er Srbija“ širi mrežu novih destinacija, a već na proleće linije za Egipat i Čikago.
Vest da se otvraju nove linije, je, po oceni našeg sagovornika, dobra, ali je očigledno da su za rast potrebna dodatna ulaganja.
„Jedan od bitnih razloga zašto se traži strateški partner jeste kada osnovna firma ne može tako brzo da raste, odnosno, da nema dovoljno investicija, pa je onda potrebno da neko kao strateški partner dođe sa malo većim kapitalom da bi podržao investicije. Pretposatvljam da bi „Er Srbija“, tržišno gledano, mogla da otvori i neke dodatne linije, ali da nema dovoljno aviona, ili ne može dovoljno da ih uzme na lizing jer je, jednostavno, manja kompanija“, ističe stručnjak za saobraćaj.
Obnavljanje flote
Upravo na obnavljanje flote kao na jedan od strateških ciljeva „Er Srbije“ ukazao je njen generalni direktor. Marek podseća da je 2012. tadašnji „Jat ervejz“ imao 11 aviona, a da danas, uz nedavni dolazak poslednjeg ATR 72 – 600, „Er Srbija“ ima flotu od 24 aviona, među kojima i tri širokotrupna za dugolinijski saobraćaj.
Er Srbija je od novembra bogatija za treći širokotrupni avion koji će leteti na dugim linijama, u Ameriku i Aziju
© Tanjug / ALEKSANDRA ZDRAVKOVIC
To je očigledno nedovoljno jer „Er Srbija“ koja leti na 87 ruta u Evropi, Severnoj Americi, Aziji i Africi, najavljuje i 19 novih.
Nije, međutim, lako tražiti strateškog partnera u situaciji kada se avio-saobraćaj još nije u potpunosti oporavio. Tokom pandemije ta privredna grana, uz turizam, bila je jedna od najpogođenijih globalno, a u jednom trenutku avioni bili potpuno prizemljeni. Nacionalni italijanski avio prevoznik „Al Italija“ je tako oktobra 2021. godine prestao da postoji. Nemačka „Lufthanza“ je da bi preživela dobila pomoć nemačke države od devet milijardi evra koju je vratila pre pola godine, godinu dana pre roka i sada je opet u privatnom vlasništvu.
Oporavljanje posle pandemije
Na kraju prošle godine je, kako je pre mesec dana objavio Rojters, „Lufthanza“ je zabeležila preokret u poslovanju, ostvarivši operativni profit od 1,51 milijardu evra. To je, ipak, i dalje 34 odsto manje u odnosu na 2019. godinu, dok je promet putnika dostigao 72 odsto saobraćaja iz te godine. Ujedno je smanjila neto dug sa devet na 6,9 milijardi evra.
Na pitanje gde u i dalje rovitoj postpandemijskoj situaciji tražiti strateškog partnera u avio-saobraćaju, Aćimović nema dilemu.
„Očigledno u tom delu sveta gde je Srbija otišla da to traži. Pretpostavljam da je u tom svetu, ne samo po pitanju avio-saobraćaja, nego evo i po pitanju izvoza voća i povrća - mnogo toga može da se osvoji. Nije samo EU tržište ka kome mi treba da budemo orijentisani, nego, naprotiv, treba otvarati nova tržišta“, ističe Aćimović.
Katar to može
„Katar ervejz“ je četvrta najbolja avio-kompanija na svetu, jedna od pet avio-kompanije sveta koja je nagrađena sa „pet zvezdica“. Nacionalna avio-kompanija Katara sa sedištem u Dohi, osnovana krajem 1993. godine u vlasništvu je članova kraljevske porodice Katara. Obavlja letove do 91 destinacije, a u floti ima 84 aviona, uključujući i teretne, a poručila je još 144 letelice.
Kakve su šanse da Er Srbija u takvoj kompaniji dobije strateškog partnera? Verujem da ćemo uskoro imati priliku da ugostimo šeika Al Tanija u Beogradu, rekao je Vučić, a tada bi verovatno bilo izvesno da li su Katarani uopšte zainteresovani za tu priču.
