Srpski naučnik na čelu tima koji je otkrio dva para patuljastih galaksija
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Srpski naučnik predvodio je tim sa američkog univerziteta u Alabami koji je otkrio dva para patuljastih galaksija koje se spajaju, pri čemu svaki par ima duo crnih rupa koje će se uskoro sudariti, što je značajno jer može da pruži detalje o ranom formiranju velikih galaksija, kao i supermasivnih crnih rupa koje vrebaju u njihovim centrima.
Reč je o Marku Mićiću, studentu doktorskih studija astrofizike na Univerzitetu u Alabami, koji je povodom tog otkrića objavljenog u naučnom časopisu „Astrofizikal džurnal“, za Tanjug izjavio da se galaksije u svemiru neprestano sudaraju i da je to osnovni način kako rastu i evoluiraju kroz vreme.
Crne rupe u patuljastim galaksijama
Sudari velikih galaksija, sličnih našem Mlečnom putu, detaljno su proučeni, dok su sudari patuljastih galaksija, koje su inače najčešći tip galaksija, potpuno zanemareni, a ti sudari su veoma bitni jer je rani svemir bio ispunjen patuljastim galaksijama koje su se međusobno sudarale, rasle i evoluirale i stoga mogu da daju informacije o najranijim fazama formacije i evolucije galaksija, o kojima ne znamo mnogo, ukazao je Mićić.
„Svaka galaksija sadrži masivnu crnu rupu u svom jezgru, milionima puta teže od Sunca, međutim ne znamo odakle su one došle i kako su narasle. Crne rupe u patuljastim galaksijama nude odgovor na te misterije. Iako su patuljaste galaksije i njihove crne rupe izuzetno bitne za astronomiju, veoma malo su istražene. Ovo je zbog toga što su patuljaste galaksije male, ne emituju mnogo svetlosti, i izuzetno je teško detektovati ih, a još teže uočiti dve takve galaksije u procesu sudara. Još je teže, gotovo nemoguće, detektovati prisustvo crne rupe u patuljastoj galaksiji“, naveo je Mićić.
Na pitanje kako je tim došao do tog otkrića, Mićić je naveo da je, nakon što je identifikovao problem, uočio važnost tog problema za astronomiju, i došao na ideju kako da ga reši.
Naime, kako je objasnio, crne rupe koje aktivno akretuju (usisavaju) materijal bi trebalo da proizvedu vrlo specifičnu emisiju elektromagnetnog zračenja u infracrvenom i X delu spektra, tačnije crne rupe ne emituju ništa, već materijal koji biva usisan se zagreva i proizvodi emisiju.
„Onda sam koristio svemirske teleskope Chandra (X-ray teleskop) i WISE (infracrveni teleskop) da skeniram čitavo nebo tražeći X-ray i infracrvene signale akretujućih dvojnih crnih rupa. Kada sam formirao uzorak potencijalnih kandidata, onda je trebalo uraditi dodatne provere da bi se utvrdilo koji su signali stvarno proizvedeni od strane dvojnih akretujućih crnih rupa. Takođe, neophodno je bilo ustanoviti svojstva galaksija u kojima se te crne rupe nalaze, potvrditi da su u pitanju patuljaste galaksije, i potvrditi da su u procesu sudara. To smo uspeli da uradimo koristeći optički teleskop CFHT na Havajima. Posmatrali smo galaksije, odredili njihove veličine i količinu svetlosti koje emituju da bismo potvrdili da su u pitanju patuljci, a zatim smo tražili potvrdu da su zapravo u procesu sudara”, rekao je Mićić.
Struktura galaksija može da se poremeti
On dalje navodi da galaksije koje međusobno interaguju često dobijaju iregularne oblike i morfologiju, a da zbog međusobne gravitacione interakcije, struktura galaksija može da se poremeti, i da dođe do formacije različitih plimskih struktura, na primer plimskih repova ili mostova.
„Ovakve strukture se pojavljuju isključivo u sudarima galaksija. Koristeći CFHT teleskop, uspeli smo da potvrdimo da se dva para akretujućih crnih rupa zapravo nalaze u patuljastim galaksijama koje u procesu sudara i koje pokazuju izuzetno prominentne plimske strukture. Prvi par sa sastoji od patuljaste galaksije na oko 800 miliona svetlosnih godina, koja pokazuje prisustvo izuzetno dugačkog plimskog repa. Galaksija se verovatno nalazi u kasnim fazama sudara, i rep je zapravo nastao od još manje galaksije koja je potpuno razorena i uništena usled gravitacione sile od svog većeg komšije. Ovu galaksiju smo nazvali Mirabilis“, kazao je srpski naučnik.
Drugi par, sastoji se od dve patuljaste galaksije na oko 3,2 milijarde svetlosnih godina, a galaksije su povezane plimskim mostom.
„Verovatno su u ranoj fazi sudara, veća galaksija privlači zvezde i gas sa manje galaksije, i polako je razara. Ove dve galaksije smo nazvali Elstir i Vinteuil“, naveo je Mićić.
Važno otkriće za svet astronomije
Na pitanje šta ovo otkriće znači za svet, Mićić odgovara da za svet ne znači mnogo, ali da će za svet astronomije biti od izuzetnog značaja.
„Ovo otkriće će omogućiti prve direktne studije najranijih faza evolucije galaksija. Takođe prisustvo akretujućih parova crnih rupa može rešiti problem nastanka supermasivnih crnih rupa i može biti značajno za buduće studije gravitacionih talasa proizvedenih u sličnim sudarima. Ovo su velika neodgovorena pitanja i ovo otkriće može imati fascinantne implikacije na razne oblasti astronomije. Stoga veliko interesovanje naučnih medija širom sveta“, rekao je Mićić.
Kako je dodao, istraživanje traje dve godine i još nije završeno.
Tim je u međuvremenu otkrio još dva slična para, a trenutno se radi na posmatranju ovih objekata sa drugim teleskopima.
„Koristimo Gemini teleskop na Havajima da studiramo tačne mase galaksija, hemijsku kompoziciju i kako aktivne crne rupe utiču na život galaksija. Onda, koristimo radio teleskop VLA. Zajedno sa Chandra posmatranjima, VLA će nam dozvoliti da odredimo masu crnih rupa kroz konstrukcije fundamentalne ravni aktivnosti crnih rupa. Dalje koristimo infracrveni Džejms veb teleskop da proučavamo formaciju zvezda u ovim galaksijama i da odredimo mase crnih rupa kroz još jedan, nezavisan metod, posmatranjem koronalnih emisionih infracrvenih linija. Na kraju, koristimo i Habl teleskop da proučavamo kako sudari patuljastih galaksija utiču na aktivnost crnih rupa i formaciju novih Zvezda“, rekao je Mićić.
