Narod podiže glas i izliva se na ulice – budi li se Evropa iz antiruske histerije
© AP Photo / Lewis Joly
Pratite nas
Desetine hiljada ljudi izlilo se po ulicama Pariza, Berlina, Londona, Rima, Lisabona, Brisela, Marseja i podiglo svoj glas protiv sukoba koji bukte u srcu starog kontinenta. Ni demonstracije ni demonstranti nisu jedinstveni u svojim političkim stavovima ili ideologijama ali jedno im je zajedničko – ne žele da učestvuju u ratu u Ukrajini.
Sa padom životnog standarda, skokom cena i energetskom krizom raste nezadovoljstvo građana širom Evrope. Desetine hiljada ljudi okupilo se u evropskim gradovima kako bi iskazali sve veće nezadovoljstvo povodom slanja vojne i finansijske pomoći Kijevu. Dok se jedni zalažu samo za mir, drugi prosto odbijaju da prihvate činjenicu da njihove vlade novac poreskih obaveznika troše na finansiranje ukrajinske vojske u sukobu koji ih se, po njihovom mišljenju, i ne tiče.
Protesti u Parizu
© Sputnik / Sputnjik Srbija
Dušan Gujaničić, istraživač u Institutu za političke studije, izražava sumnju da će protesti širom Francuske i volja građana na bilo koji način uticati na odluke vlade u Parizu, ali napominje da vlade evropskih zemalja samo ispituju javno mnjenje puštajući određene izjave u etar.
U međunarodnoj politici kao i u unutrašnjoj postoji nešto što se zove „opipavanje pulsa“ i „puštanje probnih balona“. Ja sam gotovo uveren da su Francuska i Nemačka svesni da će ti maksimalistički ratni ciljevi koje je Zelenski postavio teško proći, ne samo ove godine već i u narednom periodu, rekao je Gujaničić za Sputnjik.
On veruje da Zelenski neće menjati svoje stavove ukoliko ne dođe do neke veće promene na frontu.
On je svesno, da li samostalno ili pod pritiskom svojih angloameričkih saveznika, zauzeo određene stavove i sada mu je jako teško da pred svojom javnošću spusti lestvicu, pogotovo ukoliko zaista veruje u vojnu pobedu, smatra Gujaničić.
Predsednik SAD Džozef Bajden u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim
© AP Photo / Ukrainian Presidential Press Office via AP
U Ujedinjenom kraljevstvu je formirana koalicija „Zaustavite rat“ koja zahteva mirovne pregovore i suprotstavlja se ratnohuškačkoj agendi Zapada koja se sprovodi pod parolom vojne podrške. Njihovi zahtevi deo su takozvanog „vikenda akcije“ koji se održao širom Evrope s početkom u Italiji.
Demonstracije sa istim ciljem i zahtevima održane su i u Portugalu, Beču, Cirihu, ali i sa druge strane Atlantskog okeana. U Americi je grupa zagovornika prekida naoružavanja ukrajinskih vojnika proputovala više od 50 gradova širom zemlje gde su odršažavali skupove na kojima se agitovalo za mir. Ova činjenica ne treba da čudi s obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države potrošile više novca za slanje vojne pomoći Ukrajini nego sve ostale Zapadne sile – do sada su dali 100 milijardi dolara za finansiranje rata u Ukrajini. Američki građani dižu svoj glas protiv ovoga u Vašingtonu, Njujorku, Bostonu, Filadelfiji, San Francisku i drugim gradovima.
Madrid, Barselona, Milano, Torino, Napulj, Bari, Palermo, Firenca, Bolonja i mnogi drugi priključili su se protestima za okončanje ako ne rata, a onda naoružavanja ukrajinskih vojnika od njihovih para.
Ulaz u američku vojnu bazu Ramštajn u Nemačkoj
© AFP 2023 / LUCAS JACKSON
U Nemačkoj je čak 16 različitih mirovnih organizacija sprovelo preko 20 događaja, performansa, protesta u različitim gradovima, od Berlina, preko Frankfurta do Hamburga.
Teško je reći da li se radi o antiratnim demonstracijama ili su one ipak malo konkretnije. Ne bi bilo pogrešno nazvati ih anti-NATO okupljanjima, ali ne treba gubiti iz vida činjenicu da okupljeni demonstranti dolaze iz različitih socijalnih, ekonomskih, pa i nacionalnih sredina te da su njihovi razlozi protestovanja različiti. Dok se jedni protive slanju svojih preko potrebnih para u Ukrajinu bez ikakvog nadzora i kontrole, drugi zanemaruju licemerje NATO i protive se ruskoj specijalnoj operaciji.
Protesti u Parizu
© AP Photo / Thibault Camus
Ljudi koji tu dolaze dolaze iz različitih grupa, pa neki u tome vide podršku Putinu, neki vide podršku pacifizmu i Ukrajini, a neki vide borbu protiv NATO-a. To je okupljanje sa raznovrsnim motivima gde se ne može reći da su demonstracije samo proruske ili antinato. U njima učestvuju ljudi sa različitim motivima, govori za Sputnjik Nenad Radičević dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Kada se govori o antiratnim protestima ne može se reći da oni predstavljaju dominantan stav javnosti Nemačke, Francuske, Italije itd. ali, smatra Radičević, svakako predstavlja indikator nezadovoljstva koje narod ispoljava po pitanju ukrajinske krize.
To je jedna kombinacija od levičarskih pacifističkih opcija preko krajnjih levičara do krajnjih desničara, teoretičara zavere, Alternative za Nemačku i nekih besnijih pokreta. To je gemišt različitih ideoloških shvatanja ali i signal evropskim vladama da uzmu u obzir i mogućnost da Evropa ne želi više da učestvuje u američkoj NATO antiruskoj histeriji po cenu svog života ili životnog standarda“, objašnjava Radičević.
