https://lat.sputnikportal.rs/20230305/lek-za-dijabetes-postao-eliksir-mladosti-i-nije-jedini-naucnici-uveliko-sprovode-eksperimente-1151594178.html
Lek za dijabetes postao eliksir mladosti: I nije jedini, naučnici uveliko sprovode eksperimente
Lek za dijabetes postao eliksir mladosti: I nije jedini, naučnici uveliko sprovode eksperimente
Sputnik Srbija
Mnogi su eliksir mladosti pronašli u metforminu, leku za dijabetes koji su pili iako im nije bio propisan. Naučnici uveliko ispituju još nekoliko lekova 05.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-05T11:07+0100
2023-03-05T11:07+0100
2023-03-06T13:03+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/101/85/1018559_0:183:3505:2154_1920x0_80_0_0_9786e9e551e220ec243f8bc6d246c08a.jpg
„Možemo li jednog dana da se vratimo 20 godina unazad i podmladimo? Ne vidim nijedan razlog zašto to ne bi bilo moguće. Samo je pitanje kada“, uveren je profesor medicinske škole Harvarda i molekularni genetičar dr Dejvid Sinkler.Sinkler i njegov tim klijentima nude uslugu procene bioloških godina. Pokazuju im koliko je „izraubovano“ njihovo telo, a onda sastavljaju lični program kojim bi oživeli njihovu mladost i vitalnost.Lek za dijabetes kao eliksir mladostiDo sada se taj program sastojao većinom od promene načina života i smanjenja unosa štetnih sastojaka, kao i manjeg boravka u lošoj okolini, ali ta vesela mladost krcata energijom, kako piše magazin „Fortune Well“, mogla bi da se povrati i korišćenjem lekova.Mnogi su tako eliksir mladosti pronašli u leku za dijabetes metforminu koji su konzumirali iako im nije propisan.Jedan od njih je i dr Nil Barzilai, profesor medicine i genetike na Medicinskom fakultetu „Albert Ajnštajn“ u Njujorku. On ističe da ljudi koji koriste taj lek, bez obzira da li imaju dijabetes ili ne, smanjuju za 30 odsto šansu da im se dijagnostikuje karcinom i odlažu kognitivni pad. Doktor je utvrdio kako čak i oni s dijabetesom koji koriste taj lek imaju manju smrtnost od ostalih dijabetičara. Svoje tvrdnje potkrepljuje naučnim studijama i navodi:Šta su senolitici?Metformin je samo jedan od lekova pomoću kojih se pokušava da uspori starenje pri čemu se koriste stari i nastoje se izmisliti novi farmaceutski proizvodi. Desetine biotehnoloških stručnjaka žele biti prvi koji će taj proces da uspore razvijajući lekove sa imenom senolitici. Oni kod određenih bolesti mogu da očiste otrovne, stare i nefunkcionalne ćelije iz organizma i tako ostave samo mlade i zdrave, koje dobro funkcionišu.Senolitici deluju na stare ćelijekoje nisu odumrle, nego su umesto toga ostale u organizmu i počele da ispuštaju otrovne materije koje mogu da naškode zdravim ćelijama. Kako osoba stari, telo postaje manje efikasno u svojevrsnom čišćenju ostarelih ćelija i njih ima sve više pa mogu da izazovu hronične bolesti, kao što je makularna degeneracija - glavni razlog za gubitak vida.Kompanija „Juniti Biotehnolodži“ razvija senolit UBH1325 kojim pokušava da utiče na dijabetski makularni edem i makularnu degeneraciju povezanu sa starenjem. Preliminarni nalazi pokazuju da je lek uspešan i da pomaže da se povrati izgubljeni vid.„Potrebno je oko osam nedelja da se pokrene, a nakon 24 nedelje možete videti da se tkivo dramatično remodelovalo. Imali smo pacijente koji su imali veliki napredak u kvalitetu vida i poboljšanja u strukturi retine“, rekao je dr Anirvan Goš, izvršni direktor „Junitija“.Ta farmaceutska kompanija, navode, ne želi da stane s razvojem samo jednog senolitika, nego im je cilj da razviju novi za novim sve dok ne otkriju lek koji bi mogao da očisti sve starije ćelije, a ne samo jednu vrstu koja stoji iza određenih bolesti.Ogledi na miševimaNakupljene ostarele ćelije u telu utiču i na površinu DNK, na epigenom - krajolik proteina i hemikalija koji se nalazi na vrhu genetskog materijala. Menjaju DNK, ali i način na koji on deluje pa će se geni koji su savršeno funkcionisali u određenom trenutku isključiti, usporiti, ubrzati ili poremetiti. Svaki poremećaj može da prouzrokuje bolest ili znakove i simptome starosti.Preokretanje epigenetskih promena je cilj tima kompanije „Teli Helt“ koji predvodi harvardski profesor dr Dejvid Sinkler. Tim razvija lek koji bi usporio ili totalno preokrenuo biološki sat i naterao gene da se ponašaju kao da su opet mladi. Oglede izvode na miševima kojima zgnječe optičke živce i oslepe ih. Povreda oka izaziva epigenetske promene nalik onima koje se događaju u starijim godinama. Istraživači potom ubrizgavaju gene s faktorima koji bi ih mogli reprogramirati i naterati da se ponašaju kao da su opet mladi, preneo je Jutarnji list.Do sada su ustanovili da je taj tretman uspešno pokrenuo promene u očima miševa povezanih sa starenjem, spasio im ćelije mrežnjače i doveo do regeneracije neurona. Sinkler i kolege su ispravili i slične epigenetske promene povezane sa starenjem u mišićnom i bubrežnom tkivu i tako uspeli da produže životni vek miševa.Čudotvorni rapamicinI dok se delotvornost leka „Teli Helta“ u borbi protiv starosti još ispituje, na policama apoteka možda već postoje neki koji bi biološku pojavu mogli da uspore. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je 1991. godine odobrila rapamicin, mTOR inhibitor, koji sprečava primaoce organa da odbace organ koji im je presađen od davaoca. Isključivanjem mTOR proteina, sprečava se umnožavanje ćelija imunološkog sistema koje bi mogle napasti donirani organ.Kako starimo, mTOR može da bude aktivan sve vreme i tako omogući nekontrolisan rast ćelija koji može dovesti do raka. Kad starije osobe piju rapamicin, čini se da njihov, već oštećeni, imunološki sistem počinje bolje da funkcioniše.„Postoje istraživanja koja pokazuju da kad podmladite imunološki sistem, činite da mnogi drugi sistemi organa bolje funkcionišu. Ali potrebna su kvalitetna, placebom kontrolisana klinička ispitivanja da bismo otkrili dozu, koja stanja poboljšava i ko najbolje reaguje“, navodi Džoan Menik, direktorka „Tornado Terapeutiksa“.Njena kompanija započela jeistraživanje proučavajući učinak na starost celog portfelja derivata rapamicina. Ako on može da produži životni vek svake biljke i životinje, Menikova ne vidi razlog zašto ne bi mogao da produži i ljudski.„Mislim da će u sledećih pet do deset godina FDA odobriti prvi lek za biologiju starenja. To bi mogao biti novi rapamicin koji će pozitivno uticati na stanje povezano s njim i koji će postati naš prvi korak prema mnogo širem napretku medicine i, konačno, usporavanju starenja“, zaključuje ona.
https://lat.sputnikportal.rs/20210919/kako-produziti-zivot-ruski-naucnici-otkrili-u-jeli-tajnu-vecne-mladosti-1129850527.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221110/da-li-je-kolagen-eliksir-mladosti-1145943188.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210409/milijarde-dolara-u-igri-krv-mladih-ljudi-moze-da-preokrene-proces-starenja-1125052617.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, medicina
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, medicina
Lek za dijabetes postao eliksir mladosti: I nije jedini, naučnici uveliko sprovode eksperimente
11:07 05.03.2023 (Osveženo: 13:03 06.03.2023) Mnogi su eliksir mladosti pronašli u metforminu, leku za dijabetes koji su pili iako im nije bio propisan. Naučnici uveliko ispituju još nekoliko lekova
„Možemo li jednog dana da se vratimo 20 godina unazad i podmladimo? Ne vidim nijedan razlog zašto to ne bi bilo moguće. Samo je pitanje kada“, uveren je profesor medicinske škole Harvarda i molekularni genetičar dr Dejvid Sinkler.
Sinkler i njegov tim klijentima nude uslugu procene bioloških godina. Pokazuju im koliko je „izraubovano“ njihovo telo, a onda sastavljaju lični program kojim bi oživeli njihovu mladost i vitalnost.
Lek za dijabetes kao eliksir mladosti
Do sada se taj program sastojao većinom od promene načina života i smanjenja unosa štetnih sastojaka, kao i manjeg boravka u lošoj okolini, ali ta vesela mladost krcata energijom, kako piše magazin „Fortune Well“, mogla bi da se povrati i korišćenjem lekova.
Mnogi su tako eliksir mladosti pronašli u leku za dijabetes metforminu koji su konzumirali iako im nije propisan.
Jedan od njih je i dr Nil Barzilai, profesor medicine i genetike na Medicinskom fakultetu „Albert Ajnštajn“ u Njujorku. On ističe da ljudi koji koriste taj lek, bez obzira da li imaju dijabetes ili ne, smanjuju za 30 odsto šansu da im se dijagnostikuje karcinom i odlažu kognitivni pad. Doktor je utvrdio kako čak i oni s dijabetesom koji koriste taj lek imaju manju smrtnost od ostalih dijabetičara. Svoje tvrdnje potkrepljuje naučnim studijama i navodi:
„Možemo se fokusirati na starenje. Možemo ga odložiti. I u nekoliko slučajeva, možemo da ga zaustavimo i preokrenemo. U jednom trenutku smo imali nadu, onda obećanje, sada se moramo pokrenuti kako bismo ga ostvarili“.
Metformin je samo jedan od lekova pomoću kojih se pokušava da uspori starenje pri čemu se koriste stari i nastoje se izmisliti novi farmaceutski proizvodi. Desetine biotehnoloških stručnjaka žele biti prvi koji će taj proces da uspore razvijajući lekove sa imenom senolitici. Oni kod određenih bolesti mogu da očiste otrovne, stare i nefunkcionalne ćelije iz organizma i tako ostave samo mlade i zdrave, koje dobro funkcionišu.
Senolitici deluju na stare ćelijekoje nisu odumrle, nego su umesto toga ostale u organizmu i počele da ispuštaju otrovne materije koje mogu da naškode zdravim ćelijama. Kako osoba stari, telo postaje manje efikasno u svojevrsnom čišćenju ostarelih ćelija i njih ima sve više pa mogu da izazovu hronične bolesti, kao što je makularna degeneracija - glavni razlog za gubitak vida.
Kompanija „Juniti Biotehnolodži“ razvija senolit UBH1325 kojim pokušava da utiče na dijabetski makularni edem i makularnu degeneraciju povezanu sa starenjem. Preliminarni nalazi pokazuju da je lek uspešan i da pomaže da se povrati izgubljeni vid.
„Potrebno je oko osam nedelja da se pokrene, a nakon 24 nedelje možete videti da se tkivo dramatično remodelovalo. Imali smo pacijente koji su imali veliki napredak u kvalitetu vida i poboljšanja u strukturi retine“, rekao je dr Anirvan Goš, izvršni direktor „Junitija“.
Ta farmaceutska kompanija, navode, ne želi da stane s razvojem samo jednog senolitika, nego im je cilj da razviju novi za novim sve dok ne otkriju lek koji bi mogao da očisti sve starije ćelije, a ne samo jednu vrstu koja stoji iza određenih bolesti.
Nakupljene ostarele ćelije u telu utiču i na površinu DNK, na epigenom - krajolik proteina i hemikalija koji se nalazi na vrhu genetskog materijala. Menjaju DNK, ali i način na koji on deluje pa će se geni koji su savršeno funkcionisali u određenom trenutku isključiti, usporiti, ubrzati ili poremetiti. Svaki poremećaj može da prouzrokuje bolest ili znakove i simptome starosti.
Preokretanje epigenetskih promena je cilj tima kompanije „Teli Helt“ koji predvodi harvardski profesor dr Dejvid Sinkler. Tim razvija lek koji bi usporio ili totalno preokrenuo biološki sat i naterao gene da se ponašaju kao da su opet mladi.
Oglede izvode na miševima kojima zgnječe optičke živce i oslepe ih. Povreda oka izaziva epigenetske promene nalik onima koje se događaju u starijim godinama. Istraživači potom ubrizgavaju gene s faktorima koji bi ih mogli reprogramirati i naterati da se ponašaju kao da su opet mladi,
preneo je Jutarnji list.
Do sada su ustanovili da je taj tretman uspešno pokrenuo promene u očima miševa povezanih sa starenjem, spasio im ćelije mrežnjače i doveo do regeneracije neurona. Sinkler i kolege su ispravili i slične epigenetske promene povezane sa starenjem u mišićnom i bubrežnom tkivu i tako uspeli da produže životni vek miševa.
I dok se delotvornost leka „Teli Helta“ u borbi protiv starosti još ispituje, na policama apoteka možda već postoje neki koji bi biološku pojavu mogli da uspore. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je 1991. godine odobrila rapamicin, mTOR inhibitor, koji sprečava primaoce organa da odbace organ koji im je presađen od davaoca. Isključivanjem mTOR proteina, sprečava se umnožavanje ćelija imunološkog sistema koje bi mogle napasti donirani organ.
Kako starimo, mTOR može da bude aktivan sve vreme i tako omogući nekontrolisan rast ćelija koji može dovesti do raka. Kad starije osobe piju rapamicin, čini se da njihov, već oštećeni, imunološki sistem počinje bolje da funkcioniše.
„Postoje istraživanja koja pokazuju da kad podmladite imunološki sistem, činite da mnogi drugi sistemi organa bolje funkcionišu. Ali potrebna su kvalitetna, placebom kontrolisana klinička ispitivanja da bismo otkrili dozu, koja stanja poboljšava i ko najbolje reaguje“, navodi Džoan Menik, direktorka „Tornado Terapeutiksa“.
Njena kompanija započela jeistraživanje proučavajući učinak na starost celog portfelja derivata rapamicina. Ako on može da produži životni vek svake biljke i životinje, Menikova ne vidi razlog zašto ne bi mogao da produži i ljudski.
„Mislim da će u sledećih pet do deset godina FDA odobriti prvi lek za biologiju starenja. To bi mogao biti novi rapamicin koji će pozitivno uticati na stanje povezano s njim i koji će postati naš prvi korak prema mnogo širem napretku medicine i, konačno, usporavanju starenja“, zaključuje ona.
