Klima se zelena agenda: EU odložila odluku o zabrani prodaje benzinaca i dizelaša od 2035. godine
Pratite nas
Vest da je Savet Evropske unije odložio donošenje odluke o zabrani prodaje novih automobila na benzin i dizel posle 2035. godine ne treba da čudi imajući u vidu ekonomske probleme EU. S obzirom na potrebne investicije, taj posao je u startu bio nerealan, kao što je to i čitava zelena agenda, smatra konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Samo što je Evropski parlament početkom februara ove godine dao odobrenje za obaveznu primenu nulte stope emisije gasova kod novih automobila od 2035. godine, a konačna odluka Saveta ministara EU o tome trebalo da bude doneta 7. marta, stigla je vest da od toga, bar zasad, neće biti ništa. Zašto, obrazloženja nije bilo.
Odlaganje odluke očekivano
S obzirom na to da je od prvog odobrenja Evropskog parlamenta prošlo sedam meseci, a u međuvremenu su mnogi ukazivali da će prelazak na električna vozila 2035. značiti samoubistvo evropske auto-industrije, odgađanje konačne odluke i nije bilo toliko neočekivano.
Kritike takve odluke u poslednje vreme su posebno stizale iz Nemačke i Italije čija se privreda najviše oslanja na auto-industriju, ali su rezerve pokazivali i Poljska i Bugarska.
Bušatlija za Sputnjik napominje da je trenutna ekonomska situacija u EU vrlo teška, naročito za Nemačku koja je prošle godine bila među onima sa najlošijim rezultatima u Evropi. Ne čudi ga, kaže, ni što nema obrazloženja zbog čega se odluka odlaže, jer bi ono verovatno pokazalo u kakvoj su teškoj ekonomskoj situaciji svi u Evropi.
On ističe da je, inače, period od 12 godina u kome iz upotrebe treba da izbacite ne jednu generaciju, nego čitavu tehnologiju i zamenite je novom, kratak rok sa stanovišta industrije.
Hoće li benzinci, dizelaši i automobili na gas od 2035. godine otići u penziju još nije odlučeno
CC0 / Pixabay /
„Imate pred sobom jedan period u kome prvo morate da ulažete ogromne pare, za koje je veliko pitanje da li i Nemačka to može da podnese. Sa druge strane, imate sada već vidljiv problem da je proizvodnja električne energije vrlo ugrožena u EU. Ona ne može da nadomesti i proširi svoju proizvodnju u tako kratkom roku. A najvažnija stvar u svemu tome je činjenica da recesija koja je već prisutna u svim najrazvijenijim evropskim zemljama građane dovodi u situaciju da razmišljaju na potpuno drugačiji način“, kaže naš sagovornik.
On podseća da se već čuju negodovanja ljudi zbog toga što su anulirane mogućnosti koje su do sada imali. Počinju da bivaju svesni da ne mogu da računaju na to da svake druge godine kupe novi automobil, a prelazak na električne automobile, odnosno na novu tehnologiju bi značio da i oni moraju da snose deo tih troškova, dodaje Bušatlija.
Samoubistvo za auto-industriju
Da stvari neće ići glatko kako su to očekivali politički zagovornici zelene agende, jasno je bilo kada je sredinom februara italijanski ministar saobraćaja Mateo Salvini planirani brzi prelazak na električna vozila nazvao „samoubistvom” i „poklonom” kineskoj industriji.
„Svima nam je stalo do vode, kvaliteta vazduha i čistije životne sredine... ali to ne treba da znači otpuštanje miliona radnika i zatvaranje hiljada preduzeća“, konstatovao je on.
Ni potpredsednik Evropske komisije i komesar za interno tržište Unije, Francuz Tijeri Breton nije bio zadovoljan predloženim rešenjem. On je decembra prošle godine u intervjuu brisleskom izdanju magazina Politiko upozorio da bi takva odluka mogla da izazove ogromne poremećaje u auto-industriji, jednoj od ključnih u Evropi. Na njegovo insistiranje u predložena rešenja je uneta i odredba da se 2026. godine sagleda situacija i preispita realnost predviđenog roka, odnosno da se 2035. pređe na proizvodnju isključivo električnih automobila.
A struka je već izračunala da će za proizvodnju električnih automobila, odnosno baterija kao njihovog ključnog dela, 2035. godine biti potrebno 15 puta više litijuma nego što se danas proizvodi u svetu, četiri puta više kobalta i grafita i tri puta više nikla, u čemu Evropa uglavnom oskudeva.
Onome čega nema dovoljno, naravno, raste cena, a poseban problem je i veliki rast potrošnje struje, sa čijom proizvodnjiom i cenom Evropa i sada ima problema.
Kritike odluke o prelasku na električne automobile od 2035. u poslednje vreme su posebno stizale iz Nemačke i Italije
© AFP 2023 / ANDERSEN
Zelena agenda dovedena u pitanje
Na pitanje da li ovakav razvoj situacije dovodi u pitanje i celokupnu zelenu agendu, naš sagovornik odgovara potvrdno.
„Ta agenda je ugrožena već samom činjenicom da se poremetilo to tržište energenata. Vratio se ugalj u upotrebu, ti takozvani prljavi pristupi proizvodnji struje. I ne samo to, nego je i industrija sada vezana ponovo na zagađivače, tako da od te zelene agende gotovo da nema ništa. Drugo, zelena agenda opet zavisi od razvoja novih tehnologija, a sada više nije vreme, sad su pogođene investicije“, kaže Bušatlija, uz ocenu da i jedna Nemačka ko zna koliko godina neće moći da računa na ozbiljne investicije.
Po njegovom mišljenju, ekonomisti neće više tako lako uzmicati pred odlukama političara, kao što su to radili u poslednje vreme. Prvo kreće otvoreno suprotstavljanje građana birokratskoj politici EU, pa onda sindikata, a onda se to prebaci i na interese pojedinih zemalja, kaže Bušatlija, koji veruje da će takvo raspoloženje samo jačati.
„Već sada se javno govori o tome da tu nema nekog jedinstva, teško se sporazumevaju u EU, odgađaju se neke agende, čak i neke sankcije. Verujem da će ova godina doneti dosta promena. Ne znam da li će to biti konačno ove godine, ali da će se početi razmišljati o nekim ozbiljnim promenama u načinu na koji je organizovana i kako se upravlja Evropskom unijom, to će se ove godine sigurno desiti“, zaključio je Bušatlija.
