https://lat.sputnikportal.rs/20230303/veliki-preokret-u-eu-odlozena-odluka-o-zabrani-prodaje-benzinaca-i-dizelasa-1151832302.html
Veliki preokret u EU: Odložena odluka o zabrani prodaje benzinaca i dizelaša
Veliki preokret u EU: Odložena odluka o zabrani prodaje benzinaca i dizelaša
Sputnik Srbija
Države članice Evropske unije odlučile su danas da odlože konačnu odluku o uvođenju zabrane prodaje novih vozila s motorima na unutrašnje sagorevanje posle 2035... 03.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-03T21:57+0100
2023-03-03T21:57+0100
2023-03-03T21:57+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110013/54/1100135453_16:0:2377:1328_1920x0_80_0_0_b36378188d490c1fc4ebefdede4fefa4.jpg
Konačnu odluku trebalo bi da donesu ministri za zaštitu životne sredine koji se sastaju 7. marta, a sada su zamenici šefova stalnih predstavništava država članica odlučili da odlože to za neki kasniji sastanak Saveta EU, objavio je portparol švedskog predsedavanja Savetom Danijel Holmberg, ne navodeći razloge za odlaganje.Pregovarači Saveta EU, koje zastupa države članice i Evropskog parlamenta postigli su krajem oktobra prošle godine načelni dogovor o uredbi koja predviđa obaveznu primenu nulte stope emisije novih automobila i kombija od 2035. godine, što znači da se od tada više ne bi mogli prodavati novi automobili na benzin i dizel.Posle toga, dogovor je sa svoje strane potvrdio Evropski parlament na plenarnoj sednici 14. februara i preostala je još konačna odluka Saveta EU da bi uredba stupila na snagu.Međutim, u poslednje vreme počele su da se čuju kritike, naročito u Nemačkoj i Italiji, dve članice s vrlo jakim automobilskim industrijama, da je postavljeni rok preambiciozan i preuranjen.Uz Italiju i Nemačku, rezerve prema ovoj uredbi imaju i Poljska i Bugarska. Ako bi Nemačka bila suzdržana, a Italija protiv, u Savetu ne bi bilo dovoljno glasova za kvalifikovanu većinu. Odluka u Savetu može da se donese ako za nju glasa najmanje 15 od 27 država članica, koje imaju najmanje 65 odsto stanovništva EU.Ni u Evropskom parlamentu nije bilo uverljive većine. Za odluku je glasalo 340 poslanika, 279 je bilo protiv, a 21 poslanik je bio suzdržan. Uredbu su podržali poslanici socijaldemokrata, zelenih i liberala, preneo je "Jutarnji list".
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, energetika
ekonomija, svet – ekonomija, energetika
Veliki preokret u EU: Odložena odluka o zabrani prodaje benzinaca i dizelaša
Države članice Evropske unije odlučile su danas da odlože konačnu odluku o uvođenju zabrane prodaje novih vozila s motorima na unutrašnje sagorevanje posle 2035. godine, objavilo je švedsko predsedništvo EU.
Konačnu odluku trebalo bi da donesu ministri za zaštitu životne sredine koji se sastaju 7. marta, a sada su zamenici šefova stalnih predstavništava država članica odlučili da odlože to za neki kasniji sastanak Saveta EU, objavio je portparol švedskog predsedavanja Savetom Danijel Holmberg, ne navodeći razloge za odlaganje.
Pregovarači Saveta EU, koje zastupa države članice i Evropskog parlamenta postigli su krajem oktobra prošle godine načelni dogovor o uredbi koja predviđa obaveznu primenu nulte stope emisije novih automobila i kombija od 2035. godine, što znači da se od tada više ne bi mogli prodavati novi automobili na benzin i dizel.
Posle toga, dogovor je sa svoje strane potvrdio Evropski parlament na plenarnoj sednici 14. februara i preostala je još konačna odluka Saveta EU da bi uredba stupila na snagu.
Međutim, u poslednje vreme počele su da se čuju kritike, naročito u Nemačkoj i Italiji, dve članice s vrlo jakim automobilskim industrijama, da je postavljeni rok preambiciozan i preuranjen.
Uz Italiju i Nemačku, rezerve prema ovoj uredbi imaju i Poljska i Bugarska. Ako bi Nemačka bila suzdržana, a Italija protiv, u Savetu ne bi bilo dovoljno glasova za kvalifikovanu većinu. Odluka u Savetu može da se donese ako za nju glasa najmanje 15 od 27 država članica, koje imaju najmanje 65 odsto stanovništva EU.
Ni u Evropskom parlamentu nije bilo uverljive većine. Za odluku je glasalo 340 poslanika, 279 je bilo protiv, a 21 poslanik je bio suzdržan. Uredbu su podržali poslanici socijaldemokrata, zelenih i liberala,
preneo je "Jutarnji list".
