Zapad ima dva plana za Ukrajinu – ludački i ekstra ludački
20:05 03.03.2023 (Osveženo: 21:17 03.03.2023)
© AP Photo / Andrew Harnik
Pratite nas
Zapad sa SAD na čelu ima samo dve varijante plana za postizanje mira u Ukrajini: jedan je vojno zgaziti Rusiju i naterati je da odustane od svojih prava i pravde, drugi ide korak dalje – rasparčati Rusiju. Jedan plan je ludački, a drugi ekstra ludački. Taj predlog koji nude je na nivou napunjenog i uperenog pištolja stavljenog na sto.
Ovo za Sputnjik kaže režiser i pisac Dragoslav Bokan koji s gorčinom primećuje da je Zapadu malo da pobedi Rusiju, nego još želi njen raspad na delove – „na Moskovljane i Uralce...“
To bi značilo da Rusija više ne postoji - čak je svejedno da li je to sovjetska Rusija, carska, da li je demokratska tranziciona autošovinistička Rusija - nikakva Rusija, nego će to morati da budu regioni koji su međusobno večno sukobljeni.
„A Amerika bi tu unosila pravila i davala podršku čas jednima, čas drugima i pravila na teritoriji Rusije neki novi Balkan, neku novu Indokinu, neku novu Siriju“, upozorava Bokan koji je i predsednik Instituta za nacionalnu strategiju. On smatra da upravo zato Zapad ima prema kineskom planu za mir u Ukrajini odnos kao „đavo prema krstu“ – odbacuje ga.
„Mirovni“ planovi Zapada
Pritom, Kina, s druge strane, svojim nedavno predloženim planom za mir u Ukrajini u 12 tačaka, uvodi element realpolitike koja, poredi Bokan, ulazi kao neki cunami među sva ta Potemkinova sela i razne projekcije nečega što bi bilo poželjno, a ne realno moguće.
„To je za Ameriku nešto jezivo - pomisao da neko može da razbije taj inkubator jednog rešenja. I zato je tu Kina svojom hladnom strateškom metodom u stvari za njih veliko iznenađenje i šok“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
On ponašanje Zapada vidi kroz pristup dvostrukih standarda i licemerja.
„Zapad uvek radi suprotno od onoga što tvrdi da radi i pokušava da čitav svet drži u strahu od njihovih sankcija, njihove vojske, njihovih kazni, njihove podrške neprijateljima suverenosti svake od tih zemalja koje se nalaze na optuženičnoj klupi, na električnoj stolici, od Kine pa do Srbije.“
Te zemlje se, pak, ističe on, svaka na svoj način odupiru tom ucenjivačkom i razbojčničkom imperativu da treba da klimaju glavom i rade šta im se kaže.
Kina ulazi kao treći igrač
Sociolog dr Slobodan Reljić ocenjuje da je Kina uz tipično istočnjački pristup okolnostima u svetu ušla u globalnu igru kao treći igrač.
„Kad ta sila uđe u igru njeno ponašanje neće moći da bude pasivno. Ona ulazi u trenutku kad se dele karte, pred neku Jaltu ili neko spremanje nečega u kom će da se odrede nove koordinate. Naravno, ne završava se to istog trenutka, te koordinate moraju da se srede, da svako zauzme svoje mesto. Ali sad je vreme kad se uspostavlja novi svetski poredak“, konstatuje Reljić.
Buka Zapada, po njegovom mišljenju, pokazuje nezadovoljstvo jer su tamo svesni da ovaj treći igrač nije blagonaklon prema američkom načinu rešavanja problema u svetu.
Ključna linija razdvajanja, napominje sociolog, ide linijom ko je uveo sankcije Rusiji: 14 odsto stanovništva živi u državama koje su uvele sankcije, a 86 živi u drugim.
„Nikoga nisu uspeli za godinu dana da navedu da uvedu sankcije. To je tako moćna linija. Kina predstavlja tu grupaciju. Ona dakle ulazi na svetsku scenu kao neko ko predstavlja 86 odsto stanovništva. I ona sad javlja svima – nemojte da se bojite, nećemo dozvoliti da vas maltretiraju“, napominje Reljić.
Antiruski model jedini dozvoljen za SAD
Na pitanje može li se reći da kineski predlog nije proruski kako tvrde zapadni mediji, nego je u interesu globalne bezbednosti, Dragoslav Bokan kaže da za Amerikance važi samo podela na proruski i proamerički model.
„Za njih je podela na to da je jedan jedini dozvoljen model antiruski, sve drugo je nedozvoljeno. I ako vi ne želite da budete proruski ali ne želite ni da budete antiruski, vi ste automatski stavljeni pod oznaku ruskih pomagača, ruske kolonije, ruskih saveznika. Nije potrebno uopšte da vi budete na ruskoj strani da bi vas oni optužili, napali, kaznili. Dovoljno je da ne budete u antiruskoj histeriji, nego recimo da budete ni tamo, ni vamo. Neutralna varijanta ne postoji. Ideološki fanatizam nikad ne priznaje srednji put“, primećuje Bokan.
Kao još jednu važnu osobinu zapadnog pristupa on izdvaja nastojanje da se potkopa suverenitet drugih država.
„Zbog toga ruše suverenitet Mađarske, Srbije, delimični suverenitet Republike Srpske, oni ruše pokušaj da Belorusija razvija suverenost. A te zemlje ne razvijaju navijački odnos – „živela Rusija, smrt Americi“, nego „živela suverenost“. Ne kaže se „ne Americi“ što je mi ne volimo, ne zato što ne volimo Dejvi Kroketa, a volimo Aleksandra Nevskog. Nego zato što oni ruše i ideale Dejvi Kroketa, oni ruše i sopstvenu suverenost, pretvarajući se u Moloha, u Frankeštajna“, slikovit je Bokan, koji sa žaljenjem konstatuje da je ta horor priča koja je pripadala žanru fantastike u gotskim romanima kraja 19. veka sada postala deo političke svakodnevice.
Antihrišćanski Zapad
Nadovezujući se na ovu metaforu, Reljić ističe da smo danas svedoci urušavanja unutrašnjeg društvenog poretka na Zapadu koji postaje antihrišćanski i da, kako oštro kaže, „živimo sa Antihristom“.
„To je novi mesija koji nije božanskog porekla, on je lokalnog zemaljskog porekla, a predstavlja se kao božanstvo. A kad se prenese tačka oslonca jednog društva sa božanskog, što je vaša vertikala, na čoveka, svaki čovek će da menja pravila kako god mu bude trebalo“, upozorava on.
Sagovornici Sputnjika se na kraju osvrću i na položaj Srbije u novoj globalnoj konfiguraciji koja se stvara.
„Kinezi su shvatili da je srpski narod remetilački faktor onoga što davi i Kinu, i Rusiju, i Indiju, sve zemlje Briksa, sve one zemlje u ogromnoj većini sveta koje nisu htele da budu na histeričnoj ukrajinsko-američkoj strani i da budu protiv Rusije. Srbi su tu važan faktor jer to je narod sa svojim verskim osećanjima i sa svojom tradicionalnom pričom. I samim tim, mi odgovaramo i kineskom pogledu na svet“, kaže Bokan, ističući da je na istom tragu i susedna Mađarska.
Napominje i da je važno pokazati nepopustljivost prema trikovima Zapada i njihovim mamcima, ali i da je neophodna međusobna solidarnost.
Srbija ne traži mnogo
Kad slušate izveštaje Kineza i kad vidite šta se dešava u EU naravno da je Balkan mesto na koje morate da obraćate pažnju ako hoćete da budete svetski igrač, napominje Reljić, ali i dodaje:
„U tom smislu naš položaj je da nije nikad dobro biti pod pažnjom svetskih sila. Ali kad si već pod pažnjom, onda je bolje da ih bude više tu.“
Bokan veruje da upravo zahvaljujući svom odmerenom stavu, Srbija ima šanse da bude kakav-takav posrednik u pregovorima Zapada i Istoka, ali i zato što je apsolutno protiv uslovljavanja. Srbija istovremeno od Zapada, kako kaže na kraju, ne traži mnogo:
„Naš narod još živi u 1999. To je godina koja, kao ni Kosovski boj, nikada neće prestati. Iako izvinjenje za to nećemo dobiti, naše izvinjenje će biti sloboda. Ne tražimo mi da nam vampir kaže izvini, mi tražimo da se vampir skloni sa poprišta i da nas pusti na miru, da izvuče zube iz našeg vrata“.
Odnosi Amerike, Kine i Rusije bili su i tema Sputnjikove emisije Od četvrtka do četvrtka:
