Plan EU za Kosovo: Gazi Ustav Srbije, stvara dve suverene države i ubija Rezoluciju 1244
19:21 28.02.2023 (Osveženo: 17:15 01.03.2023)
© Tanjug / MARKO IVAS
Pratite nas
U svemu što stoji u okvirnom planu EU za dalje razgovore o Kosovu i Metohiji, odnosi između Beograda i Prištine definišu se kao odnosi dve suverene države. Taj tekst nije u skladu sa međunarodnim pravom, niti se poziva na njega, kao ni sa Rezolucijom 1244. Uz sve to, plan je pun nejasnoća koje bi trebalo razjasniti.
Ovako nacrt okvirnog plana za dalje razgovore Beograda i Prištine, dokument nekada znan, po imenima njegovih autora, kao Šolc-Makronov plan, a kasnije kao plan EU, komentariše nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović.
Plan nije u skladu sa srpskim ustavom, kao ni sa Rezolucijom 1244
Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 predstavlja akt najviše pravne snage u međunarodnom poretku, koja obavezuje sve članice UN, uključujući i članice NATO-a i EU i ona garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Sve što pominje u vezi sa Kosovom i Metohijom, to je široka autonomija u okviru Srbije.
„Od tih odredbi, ničega nema u ovom tekstu. Tekst je napisan tako kao da Rezolucija 1244 uopšte ne postoji, kao da su se učesnici odrekli Rezolucije, a kao što znamo, Srbija se nje nikada nije odrekla. Takođe, nikada nismo čuli tako nešto ni za bilo koju članicu EU, za Nemačku, Francusku ili Italiju. Dakle, upitno je kakva je pravna priroda osnovnog sporazuma“, ističe Jovanović.
Stoga je, prema rečima našeg sagovornika, potpuno jasno da se nacrt okvirnog sporazuma prezentuje kao pravna osnova svega što se ubuduće bude dogovaralo i radilo.
Gde su srpske crvene linije
Iz stavova srpskog državnog rukovodstva i zaključaka Narodne skupštine jasno se vidi da je naša zemlja protiv članstva tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i da Srbija neće priznati jednostranu secesiju Prištine. To su jasno naznačene crvene linije koje, kaže Jovanović, treba dalje razraditi, precizirati i afirmisati – on srpske stavove tumači tako da će se Beograd svim sredstvima boriti protiv takvih ambicija Prištine i boriti se protiv učlanjenja Kosova u bilo koje međunarodne organizacije, gde je članstvo rezervisano samo za suverene države.
„Što se tiče druge crvene linije da Srbija neće priznati jednostranu i ilegalnu secesiju, mislim da se jasno podrazumeva da se to protivljenje ne odnosi samo na reč „priznanje“, nego se odnosi na suštinu – da je Srbija u suštini protiv nezavisnosti bez obzira kako je ono upakovano, odnosno da li je korišćen termin „nezavisnost“ ili da će Srbija razvijati dobrosusedske odnose sa tzv. Kosovom, priznati njegove simbole ili razvijati sa njim odnose na principima ravnopravnosti“, naznačava Jovanović.
Međutim, u nacrtu teksta okvirnog plana, te crvene linije ne mogu se videti. Zbog toga on nije u skladu, niti sa Ustavom Srbije, niti sa Rezolucijom 1244, niti sa osnovnim principima međunarodnih odnosa, dodaje on.
Dobro je što Srbija nije ništa potpisala
Dobra vest je da ništa u Briselu nije potpisano, što znači da Srbija smatra da su sve karte još otvorene. Sada treba pojasniti niz drugih kontradiktornih stvari u odnosu na ono što šef evropske diplomatije Đozep Borelj govori, smatra Jovanović.
„Na primer, rečeno je da se prelazi u fazu implementacije plana. Nejasno je da li postoji neki drugi plan u odnosu na sporazum, da li je stariji plan ili sporazum, jer očigledno je i logično da ne može nešto da se primenjuje što nije usvojeno, a implementacija je sinonim za primenu. Ne može nešto što nije potpisano i što nije pretvoreno u zakonsku normu u Srbiji kroz proces ratifikacije da se primenjuje. To onda vodi u konfuziju i nešto što komplikuje stvari, a nikako ne razjašnjava“, konstatuje on.
Pitanje je, dakle, šta znači implementacija – odnosi li se on samo na ranije potpisane dogovore, kao što je Briselski sporazum ili se odnosi i na ovaj novi sporazum, dodaje Jovanović.
Prema njegovim rečima, ako se odnosi na ranije potpisane dogovore, logično je da treba da se primene. U tom slučaju, implementacija je legitimna. Međutim, ako se govori o implementaciji koja obuhvata i primenu nečega što nije potpisano niti usaglašeno, zavladaće, kako Jovanović kaže, konfuzija koju treba razjasniti.
„Bilo bi nelogično da se plan primene odnosi na nešto što nije potpisano i usaglašeno. Tu ima još potreba za razjašnjenjem, s obzirom da se koriste strani termini i reči. Jedno je plan, a šta je mapa puta? Jedno je sporazum, drugo je plan primene. Ali šta je mapa puta? Da li su plan i mapa puta jedno te isto? Tu ima nejasnoća i druge vrste“, konstatuje Jovanović.
Sve u svemu, prema Jovanovićevim rečima, nacrt okvirnog plana za dalje razgovore Beograda i Prištine Jovanović ocenjuje kao odraz pozicija EU, odnosno kolektivnog Zapada, verovatno zamišljenog kao temelj arhitekture budućih odnosa dve nezavisne države – Srbije i Kosova.
To se vidi po tome što su članovi nacrta, gledano kao celina, ali i svaki pojedinačno, formulisani tako kao da regulišu odnose između dve nezavisne i suverene države koje se jedna drugoj ne mešaju u poslove.
Anketa
Da li bi Srbija trebalo da prihvati zapadni plan za Kosovo?
