https://lat.sputnikportal.rs/20230226/naucnici-otkrili-jezgro-zemlje-lici-na-rusku-babusku-1151312616.html
Naučnici otkrili: Jezgro Zemlje liči na rusku „babušku“
Naučnici otkrili: Jezgro Zemlje liči na rusku „babušku“
Sputnik Srbija
Naučnici Australijskog nacionalnog univerziteta su proučavanjem unutrašnjosti Zemlje, zasnovanim na ponašanju seizmičkih talasa nastalih od velikih zemljotresa... 26.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-26T22:10+0100
2023-02-26T22:10+0100
2023-02-26T22:10+0100
svet
svet
nauka
zemlja
jezgro
seizmolozi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112041/74/1120417449_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_cdbdedf2102bf79197b9f3214fbc206c.jpg
Prečnik Zemlje je oko 12.750 kilometara, a unutrašnja struktura planete, kako se smatralo, ima četiri sloja: spolja je kamenita kora, zatim plašt, spoljno jezgro od magme i čvrsto unutrašnje jezgro. Ovo unutrašnje jezgro, prečnika oko 2.440 kilometara je otkriveno 1930-ih godina, takođe na osnovu seizmičkih talasa. Međutim, već početkom 2000-ih godina, naučnici su primetili da se u njemu krije još jedan deo, odvojen od ostalih, a koji liči na rusku lutku „matrjošku“ (u Srbiji poznata kao „babuška“), piše list.Naučnici su u istraživanju, koje je objavljeno u časopisu „Natur komunikejšn“, odredili dimenzije skrivenog jezgra.Spoljni omot i nedavno potvrđena unutrašnja sfera jezgra su od čvrste legure gvožđa i nikla, a neverovatan pritisak u centru Zemlje ga pretvara u čvrsto stanje.Unutrašnje jezgro se polako povećava na račun učvršćivanja rastopljenih materijala spoljnog jezgra, jer se Zemlja postepeno hladi, dodao je Fam.„Skrivena toplota koja nastaje očvršćavanjem unutrašnjeg jezgra Zemlje izaziva konvekciju u tečnom spoljnom jezgru, stvarajući geomagnetno polje Zemlje“, pojasnio je naučnik.Ranije su naučnici Pekinškog univerziteta I Jan i Sjaodun Sun objavili istraživanje da je unutrašnje jezgro Zemlje postalo usporenije i verovatno je promenilo smer rotacije, što je dovelo do promene dužine dana za deo milisekunde tokom godine.Analizirali su krivu seizmičkih talasa koji su nastali zbog zemljotresa, počevši od 1960-ih godina i otkrili da se u periodu 2009-2020. godine rotacija unutrašnjeg jezgra zaustavila i možda promenila smer. Autori navode da se rezultati njihovih istraživanja poklapaju sa promenama u magnetnom polju Zemlje i tokom dana. To svedoči o dinamičkoj interakciji među slojevima Zemlje od najdubljih do površine, zaključuje se u naučnom radu.
https://lat.sputnikportal.rs/20230124/da-li-se-zemljino-jezgro-zaustavilo-i-krenulo-u-drugom-smeru-sokantno-otkrice-kineskih-naucnika-1149830826.html
zemlja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112041/74/1120417449_140:0:861:541_1920x0_80_0_0_b57ef8543bd2e4b986b85f80f07b8b7d.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, nauka, zemlja, jezgro, seizmolozi
svet, nauka, zemlja, jezgro, seizmolozi
Naučnici otkrili: Jezgro Zemlje liči na rusku „babušku“
Naučnici Australijskog nacionalnog univerziteta su proučavanjem unutrašnjosti Zemlje, zasnovanim na ponašanju seizmičkih talasa nastalih od velikih zemljotresa, otkrili da unutar jezgra naše planete postoji struktura u obliku kugle od gvožđa i nikla, prečnika oko 1.350 kilometara, prenosi „Rojters“.
Prečnik Zemlje je oko 12.750 kilometara, a unutrašnja struktura planete, kako se smatralo, ima četiri sloja: spolja je kamenita kora, zatim plašt, spoljno jezgro od magme i čvrsto unutrašnje jezgro.
Ovo unutrašnje jezgro, prečnika oko 2.440 kilometara je otkriveno 1930-ih godina, takođe na osnovu seizmičkih talasa. Međutim, već početkom 2000-ih godina, naučnici su primetili da se u njemu krije još jedan deo, odvojen od ostalih, a koji liči na rusku lutku „matrjošku“ (u Srbiji poznata kao „babuška“), piše list.
Naučnici su u istraživanju, koje je objavljeno u časopisu „Natur komunikejšn“, odredili dimenzije skrivenog jezgra.
„Analizirali smo digitalne snimke kretanja tla, poznate kao seizmogrami, od svih velikih zemljotresa u protekloj deceniji. Naše istraživanje je bilo moguće zahvaljujući velikom širenju globalnih seizmičkih mreža, posebno gustih mreža u kontinentalnom delu SAD-a, na poluostrvu Aljaska i širom sveta“, rekao je seizmolog Than Son Fam iz Australijskog nacionalnog univerziteta.
Spoljni omot i nedavno potvrđena unutrašnja sfera jezgra su od čvrste legure gvožđa i nikla, a neverovatan pritisak u centru Zemlje ga pretvara u čvrsto stanje.
„Kada bismo na neki način mogli da demontiramo zemlju, tako što bismo sklonili njen plašt i tečno spoljno jezgro, unutrašnje jezgro bi sijalo kao zvezda. Njegova temperatura se procenjuje na oko 5.500-6.000 stepeni Celzijusa, što je slično temperaturi na površini Sunca“, rekao je geofizičar Australijskog nacionalnog univerziteta Hrvoje Zkalčik.
Unutrašnje jezgro se polako povećava na račun učvršćivanja rastopljenih materijala spoljnog jezgra, jer se Zemlja postepeno hladi, dodao je Fam.
„Skrivena toplota koja nastaje očvršćavanjem unutrašnjeg jezgra Zemlje izaziva konvekciju u tečnom spoljnom jezgru, stvarajući geomagnetno polje Zemlje“, pojasnio je naučnik.
Ranije su naučnici Pekinškog univerziteta I Jan i Sjaodun Sun objavili istraživanje da je unutrašnje jezgro Zemlje postalo usporenije i verovatno je promenilo smer rotacije, što je dovelo do promene dužine dana za deo milisekunde tokom godine.
Analizirali su krivu seizmičkih talasa koji su nastali zbog zemljotresa, počevši od 1960-ih godina i otkrili da se u periodu 2009-2020. godine rotacija unutrašnjeg jezgra zaustavila i možda promenila smer. Autori navode da se rezultati njihovih istraživanja poklapaju sa promenama u magnetnom polju Zemlje i tokom dana. To svedoči o dinamičkoj interakciji među slojevima Zemlje od najdubljih do površine, zaključuje se u naučnom radu.