Revolucionaran metod: Srpski naučnici uz pomoć veštačke inteligencije otkrivaju smrtonosnu bolest
© Foto
Pratite nas
Naučnici iz Novog Sada koji se bave veštačkom inteligencijom razvijaju algoritam koji će prepoznavati simptome retke Fabrijeve bolesti koja, ako se ne otkrije na vreme, ima smrtni ishod. Program razvijaju stručnjaci koji su već razvili softver na bazi veštačke inteligencije koji u 96 odsto slučajeva uspešno prepoznaje upalu pluća kod kovida.
U Srbiji oko pola miliona ljudi živi sa nekom retkom bolešću, kod polovine prvi simptomi se javljaju već na rođenju ili u ranom detinjstvu, ali većinu nije lako odmah prepoznati.
Veštačka inteligencija otkriva opasnu bolest
Kod Fabrijeve bolesti ćelijama nedostaje enzim koji učestvuje u razgradnji masti, dolazi do njenog nakupljanja u svim krvnim žilama i tkivima unutrašnjih organa. Ako se ne otkrije na vreme, bolest polako napreduje, pa rezultira teškim oštećenjima bubrega, srca i centralnog nervnog sistema.
Terapija postoji i dostupna je i u Srbiji, ali sada će naučnici Instituta za veštačku inteligenciju iz Novog Sada pokušati da nauče mašinu da na vreme prepozna simptome. Sistem je jednostavan, naučiće algoritam, na već poznatim pacijentima, da na sledećem pacijentu prepozna da li je bolestan.
„Radimo sa lekarima koji su eksperti u toj oblasti, oni su već postavili neke kriterijume. Postoje svetski kriterijumi o tome šta definiše obolelog od Fabrijeve bolesti, tako da ćemo upotrebiti i njihovo znanje, a zatim pustiti algoritam da sam prepoznaje i da uči. Kada bude istreniran, ideja je da iz mase podataka koje imamo u zdravstvenom sistemu, na osnovu svih tih podataka, softver pronađe potencijalnog oblelog“, objašnjava dr Branka Rakić, vođa grupe “Primena veštačke inteligencije u zdravstvu” u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.
To će, dodaje, lekaru skrenuti pažnju da bi pacijenta mogao da pošalje na genetska i biohemisjka testiranja. Veliki je broj pacijenata u sistemu kojima nije postavljena finalna dijagnoza. Na ovaj način, uz pomoć veštačke inteligencije, mogu biti upućeni na testiranje koje im je zaista potrebno.
Kod Fabrijeve bolesti ćelijama nedostaje enzim koji učestvuje u razgradnji masti, dolazi do njenog nakupljanja u svim krvnim žilama i tkivima unutrašnjih organa.
CC0 / /
Smanjuje se čekanje na dijagnozu
Dakle, redovnim skriningom smanjiće se vreme čekanja na dijagnozu. Već na prvim simptomima koji se kod pacijenta pokažu, biće poznata prava dijagnoza. To je kod retke, Fabrijeve bolesti, izuzetno važno, pacijenti će moći da žive duže.
„Pre svega da žive normalno, zato smo i bili jako zainteresovani da se bavimo upravo ovom bolešću. Potrebni su samo suplementi sa enzimom koje pacijent dobija i živi potpuno normalno. Ne razlikuje se od zdravog čoveka, a ako ne dobija tu terapiju, polako s vremenom postaje invalid i umire od nekih propratnih bolesti“, objašnjava naučnica.
Pomoć naučnika iz Japana
Tokom pilot projekta, dok ne razviju algoritam, stručnjaci ovog Instituta radiće sa tri zdravstvene institucije, sa bazama podataka Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, Univerzitetskom dečijom klinikom u Tiršovoj i KBC Zemun.
„Naš algoritam će se trenirati na njihovim podacima, a onda će dati listu potencijalno obolelih kojima će se lekari dalje baviti“.
Da bi projekat uopšte postojao, jer reč je o skupom istraživanju, u realizaciju se uključila japanska kompanija „Takeda“.
„Impresionirani smo kolika je njihova želja, ali i vizija kako treba ulagati u nauku u Srbiji. Sa druge strane, oni imaju i tradiciju, postoje 240 godina, to je stara farmaceutska kompanija, ali jako moderna. Mnogo ulažu u veštačku inteligenciju u svetu, a posebno se radi na retkim bolestima“, kaže Rakićeva.
Ona dodaje da u svetu već ima mnogo kompanija koje rade na istraživanju i analizi retkih bolesti. Otkrivaju se iz raznih genetskih studija, a neke mogu da se detektuju čak i na osnovu slike, iz izgleda lica. Veštačka inteligencija ne upotrebljava se samo u dijagnostici, već i u stvaranju novih lekova“.
Stručnjaci zajedno sa Institutom „Dedinje“ rade i na upotrebi veštačke inteligencije u analizi EKG snimaka
© Foto : Sputnjiku ustupio Institut za veštačku inteligenciju Srbije
Nauka brža od zakona
Međutim, sistem koji razvijaju naši stručnjaci još se ne koristi bilo gde u svetu. Razmenili su iskustva sa dve kompanije koje rade upravo na osnovu podataka kojima će i oni raspolagati.
„To i dalje u zdravstvenom sistemu nigde nije primenjeno, probali su u Nemačkoj, ali nigde još nije u potpunosti implementirali, ali se u poslednje tri godine aktivno radi na tome“.
Da bi projekat na kome će naučnici iz Novog Sada raditi narednih godinu i po dana ušao u zdravstveni sistem, mora da prođe ozbiljne regulative, zakonske norme.
„Srbija ima odredbu za etičku primenu veštačke inteligencije, ovaj softver mogao bi da bude registrovan kao medicinsko sredstvo, ali to je na dugom štapu. Inače, u Srbiji već postoje dijagnostički aparati koji rade na osnovu softvera baziranih na veštačkoj inteligenciji, tako su i registrovani. Nauka se razvija brže od regulative, ona mora da požuri da isprati nauku, jer u suprotnom može biti opasno“, kaže Rakićeva.
Ona dodaje da se niko u svetu još u potpunosti ne oslanja na veštačku inteligenciju, ali mnogi moderni aparati za snimanje pluća, mamografi, imaju u sebi algoritam veštačke inteligencije koji je treniran na snimcima, koji može da prepozna potencijalnu promenu kao što je karcinom ili upala pluća“.
Prepoznaje upalu pluća kod Kovida
Naučnici Institutu za veštačku inteligenciju Srbije ne zaostaju za svetskim dostignućima, iako su mali centar, imaju svega 35 saradnika. Tokom pandemije razvili su softver koji kod kovida u 96 odsto slučajeva uspešno prepoznaje upalu pluća.
„Interfejs što se više koristi, biće sve pametniji, ali je još na nivou istraživanja, još nije u upotrebi u našem zdravstvenom sistemu“, kaže sagovornica Sputnjika.
Dr Branka Rakić, vođa grupe “Primena veštačke inteligencije u zdravstvu” u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije
© Foto : Sputnjiku ustupio Institut za veštačku inteligenciju Srbije
Veštačka inteligencija uči srpski
Njene kolege paralelno sa programom za otkrivanje retke Fabrijeve bolesti razvijaju i softver koji će pomoći pacijentima sa srčanim smetnjama. Zajedno sa Institutom za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ radi se na upotrebi veštačke inteligencije u analizi EKG snimaka.
„Jako je zahtevan, ali što se tiče lakara, svaki EKG snimak oni moraju da notiraju, kad nam daju signal, moraju da kažu koja je vrsta patologije, od čega je čovek bolestan i koje su mu pridružene bolesti. Program je za nas izazov, a trenutno je i u svetu izazov da se napravi. Mi ćemo probati nove pristupe, ali sada ne mogu mnogo da pričam o tome, radimo na spajanju sa još nekim svetskim institutima, kako bi smo napravili nešto što je uspešno“, kaže Rakićeva i otkriva da je reč o saradnji sa kolegama iz Evrope.
Naša sagovornica dodaje da se projekat vezan za Fabrijevu bolest odvija pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Njegov prvi korak je da veštačka inteligencija ume da prepozna srpski, odnosno, slobodan tekst.
„Kada pacijent ode kod doktora, on napiše svoju ekspertsku analizu sa šifrom bolesti, simptome, opis ultrazvuka i drugo. Da bi mašina mogla da prati takav tekst, prvo mora da nauči da čita, zato prvo moramo da razvijemo algoritam za razumevanje srpskog jezika. Prvo ćemo veštačku inteligenciju naučiti da čita, a zatim da prepozanje šta sve čini fabrijevog pacijenta“.
