https://lat.sputnikportal.rs/20230225/prelomna-epoha-za-ceo-svet-velika-nervoza-na-zapadu--shvatili-su-da-vode-bitku-na-sve-ili-nista-1151443017.html
Prelomna epoha za ceo svet: Velika nervoza na Zapadu – shvatili su da vode bitku na sve ili ništa
Prelomna epoha za ceo svet: Velika nervoza na Zapadu – shvatili su da vode bitku na sve ili ništa
Sputnik Srbija
Ukrajina je retorta gde se pravi novo jedinjenje svetskog poretka koje je u funkciji demontaže postojećeg, američkog. Otuda i nervoza na Zapadu - otvoreno govore... 25.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-25T18:49+0100
2023-02-25T18:49+0100
2023-02-25T18:49+0100
svet
svet
svet – politika
politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
analize i mišljenja
svet sa sputnjikom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/19/1146785961_0:73:3379:1974_1920x0_80_0_0_c0665f0c61e1ae5783dde6f65d3ba5a1.jpg
Kad visoki predstavnik EU Žozep Borelj kaže da sukob u Ukrajini egzistencijalni izazov za Zapad on je u pravu jer, kako ističe profesor geopolitike Srđan Perišić, živimo u vremenu preloma epoha i promeni međunarodnog poretka - u toj promeni Zapad gubi i oni su toga svesni.Perišić time objašnjava i nervozu na Minehnskoj konferenciji o bezbednosti. Kako kaže, postaje jasno da Zapad ne može tamo da pobedi, ali grčevito pokušavaju da u tom sukobu dođu do makar nekog, po sebe povoljnog rešenja.Bitka na sve ili ništa“Svi vide da se na području Ukrajine rešava i sudbina celog sveta - i nas ovde na Balkanu a pogotovu Zapada”, kaže profesor, napominjući da to vidi i Borelj, a svi u Briselu znaju da svet više nije jednoobrazan i da je sad prekretnica: da li će SAD uspeti da sačuvaju svoju poziciju ili će izrasti multipolarni, višecivilazcijski svet.Ubeđen je, kaže, da će prevladati ovo drugo jer se ne može više ništa vratiti na pozicije od pre 30 godina kad su SAD i Zapad bili na vrhuncu moći.U toku je velika bitka za budući poredak, slaže se i novinar Đuro Bilbija, koji ističe da su na Zapadu stvari sad doveli do toga da će pobeda Rusije u Ukrajini biti globalni poraz Zapada i NATO.Ne treba zaboraviti, smatra on, da je osnovni zahtev Rusije pre nego što je počela specijalna vojna operacija bio da počnu pregovori o novom modelu bezbednosti, a da se NATO vrati bar što se tiče vojne infrastrukture na 1997. godinu.„Ali bi to značilo da se sva vojna infrastruktura NATO povuče iz Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Bugarske... To njima ne odgovara jer je cilj, što je još Bizmark govorio, da se Rusija mora lišiti Ukrajine. I Zbignjev Bžežinski je rekao da Rusija bez Ukrajine nije velika sila, a sa Ukrajinom jeste. I oni znaju da u suštini bitka u Ukrajini, to jest, gubitak Ukrajine za njih poništava najmanje poslednjih 150 godina. Toga su veoma svesni i zbog toga ulažu faktički sve“, primećuje Bilbija.Zapad bez rezervne strategijeKomentarišući posetu Džozefa Bajdena Kijevu, organizovanu tek nakon dobijanja garancije od Rusije, ali i izjavu američkog predsednika da su Amerikanci u Ukrajinu „došli da ostanu“, profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović ističe da je sve delovalo prilično farsično.„I ako analiziramo ideju da će Amerika ostati u Ukrajini - ne znamo na šta je mislio Bajden, da li na biolaboratorije, da li na ljude koje su instalirali u puču 2014. godine… Nisam sigurna da će to moći da opstane jer nije prihvatljivo za Rusiju koja je tražila uvažavanje njenih zahteva, čitav spisak prilično realističnih stavki i njihov poziv da se sedne za pregovarački sto. To je odbačeno i sad imamo na bojnom polju odvijanje situacije. A ishod na bojnom polju će odrediti šta će ostati od te Ukrajine, i za Stoltenberga, i za Bajdena. Ne čini mi se da je realistično bilo šta što je predsednik Amerike rekao, a njegovo pojavljivanje u Kijevu je bila farsična epizoda”, ističe Mitrovićeva.Na pitanje, zašto je za Zapad jedina varijanta pobeda nad Rusijom i šta ako bude obrnuto, naša sagovornica konstatuje da je neverovatno nizak kvalitet i zapadnih lidera, i njihovog promišljanja.Otuda, kako kaže, ne možemo se ni čuditi previše zašto nisu sposobni da donesu bilo kakav rezervni plan već besomučno srljaju sa propagandom.“Mislim da oni preziru i sopstveno stanovništvo i nemaju nikakav problem da mu sutra predstave potpuno suprotan narativ sa nekim besmislenim obrazloženjem”, kaže profesorka Mitrović.Ruski pelcer se širi po svetuMeđutim, na kraju ukrajinske priče, napominje ona, dolazimo do toga da se oni neće ni pitati, već će se dogovoriti oni koje oni slušaju - dogovoriće se Vašington sa Moskvom, a oni će morati da urade što im je naređeno.Srđan Perišić objašnjava i još jednu čudnu poruku zapadnih zvaničnika sa konferencije u Minhenu – tvrdnju francuskog predsednika Emanuela Makrona da “nije trenutak za dijalog” sa Rusijom.On podseća da sukob u Ukrajini traje mnogo duže od ruske specijalne vojne operacije i da nije on izazvao krizu u svetu, nego obrnuta – da je kriza Zapada koja traje sigurno petnaestak godina izazvala ovaj sukob.“Upravo je u Minhenu Putin godinama saopštavao i upozoravao svet do čega može da se dođe. A svi su okretali glavu, i ceo Zapad. Zašto? Pa zato što su 2012. odlučili da se obračunaju sa probuđenom Rusijom koja je smatrala da može da ima svoj model razvoja nezavisno od Zapada. Međutim, taj ruski pelcer se raširio svuda po svetu”, konstatuje na kraju Perišić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, svet – politika, politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom
svet, svet – politika, politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom
Prelomna epoha za ceo svet: Velika nervoza na Zapadu – shvatili su da vode bitku na sve ili ništa
Ukrajina je retorta gde se pravi novo jedinjenje svetskog poretka koje je u funkciji demontaže postojećeg, američkog. Otuda i nervoza na Zapadu - otvoreno govore da bitku u Ukrajini ne smeju da izgube, ističu sagovornici Sputnjika ocenjujući poruke zapadnih lidera sa nedavno održane Minhenske konferencije o bezbednosti.
Kad visoki predstavnik EU Žozep Borelj kaže da sukob u Ukrajini egzistencijalni izazov za Zapad on je u pravu jer, kako ističe profesor geopolitike Srđan Perišić, živimo u vremenu preloma epoha i promeni međunarodnog poretka - u toj promeni Zapad gubi i oni su toga svesni.
Perišić time objašnjava i nervozu na Minehnskoj konferenciji o bezbednosti. Kako kaže, postaje jasno da Zapad ne može tamo da pobedi, ali grčevito pokušavaju da u tom sukobu dođu do makar nekog, po sebe povoljnog rešenja.
“Svi vide da se na području Ukrajine rešava i sudbina celog sveta - i nas ovde na Balkanu a pogotovu Zapada”, kaže profesor, napominjući da to vidi i Borelj, a svi u Briselu znaju da svet više nije jednoobrazan i da je sad prekretnica: da li će SAD uspeti da sačuvaju svoju poziciju ili će izrasti multipolarni, višecivilazcijski svet.
Ubeđen je, kaže, da će prevladati ovo drugo jer se ne može više ništa vratiti na pozicije od pre 30 godina kad su SAD i Zapad bili na vrhuncu moći.
“To je njihov strah i iz tog straha pumpaju kijevsku huntu naoružanjem,” objašnjava Perišić.
U toku je velika bitka za budući poredak, slaže se i novinar Đuro Bilbija, koji ističe da su na Zapadu stvari sad doveli do toga da će pobeda Rusije u Ukrajini biti globalni poraz Zapada i NATO.
“To tako i jeste. Zato je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u Minhenu rekao: za nas je najveći rizik Putinova pobeda“, podseća Bilbija, dodajući da je u tom slučaju na kocki i budućnost NATO.
Ne treba zaboraviti, smatra on, da je osnovni zahtev Rusije pre nego što je počela specijalna vojna operacija bio da počnu pregovori o novom modelu bezbednosti, a da se NATO vrati bar što se tiče vojne infrastrukture na 1997. godinu.
„Ali bi to značilo da se sva vojna infrastruktura NATO povuče iz Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Bugarske... To njima ne odgovara jer je cilj, što je još Bizmark govorio, da se Rusija mora lišiti Ukrajine. I Zbignjev Bžežinski je rekao da Rusija bez Ukrajine nije velika sila, a sa Ukrajinom jeste. I oni znaju da u suštini bitka u Ukrajini, to jest, gubitak Ukrajine za njih poništava najmanje poslednjih 150 godina. Toga su veoma svesni i zbog toga ulažu faktički sve“, primećuje Bilbija.
Zapad bez rezervne strategije
Komentarišući posetu Džozefa Bajdena Kijevu, organizovanu tek nakon dobijanja garancije od Rusije, ali i izjavu američkog predsednika da su Amerikanci u Ukrajinu „došli da ostanu“, profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović ističe da je sve delovalo prilično farsično.
„I ako analiziramo ideju da će Amerika ostati u Ukrajini - ne znamo na šta je mislio Bajden, da li na biolaboratorije, da li na ljude koje su instalirali u puču 2014. godine… Nisam sigurna da će to moći da opstane jer nije prihvatljivo za Rusiju koja je tražila uvažavanje njenih zahteva, čitav spisak prilično realističnih stavki i njihov poziv da se sedne za pregovarački sto. To je odbačeno i sad imamo na bojnom polju odvijanje situacije. A ishod na bojnom polju će odrediti šta će ostati od te Ukrajine, i za Stoltenberga, i za Bajdena. Ne čini mi se da je realistično bilo šta što je predsednik Amerike rekao, a njegovo pojavljivanje u Kijevu je bila farsična epizoda”, ističe Mitrovićeva.
Na pitanje, zašto je za Zapad jedina varijanta pobeda nad Rusijom i šta ako bude obrnuto, naša sagovornica konstatuje da je neverovatno nizak kvalitet i zapadnih lidera, i njihovog promišljanja.
“Ne možete nikada u bilo kom poslu biti na poziciji ili-ili i nemati neku rezervnu strategiju, a pogotovu ako donosite vitalne odluke koje se tiču države ili onoga što vam je povereno na upravljanje. U tom smislu je njihovo ponašanje zapanjujuće”, kaže Dragana Mitrović uz opasku da su na Zapadu, uz nesposobnost i antirusku histeriju prisutni i “sumanuti pogledi na realnost”.
Otuda, kako kaže, ne možemo se ni čuditi previše zašto nisu sposobni da donesu bilo kakav rezervni plan već besomučno srljaju sa propagandom.
“Mislim da oni preziru i sopstveno stanovništvo i nemaju nikakav problem da mu sutra predstave potpuno suprotan narativ sa nekim besmislenim obrazloženjem”, kaže profesorka Mitrović.
Ruski pelcer se širi po svetu
Međutim, na kraju ukrajinske priče, napominje ona, dolazimo do toga da se oni neće ni pitati, već će se dogovoriti oni koje oni slušaju - dogovoriće se Vašington sa Moskvom, a oni će morati da urade što im je naređeno.
Srđan Perišić objašnjava i još jednu čudnu poruku zapadnih zvaničnika sa konferencije u Minhenu – tvrdnju francuskog predsednika Emanuela Makrona da “nije trenutak za dijalog” sa Rusijom.
“Nije trenutak za dijalog zato što oni ne pobeđuju u Ukrajini i čekaju neko čudo da počnu da pobeđuju”, kaže profesor.
On podseća da sukob u Ukrajini traje mnogo duže od ruske specijalne vojne operacije i da nije on izazvao krizu u svetu, nego obrnuta – da je kriza Zapada koja traje sigurno petnaestak godina izazvala ovaj sukob.
“Upravo je u Minhenu Putin godinama saopštavao i upozoravao svet do čega može da se dođe. A svi su okretali glavu, i ceo Zapad. Zašto? Pa zato što su 2012. odlučili da se obračunaju sa probuđenom Rusijom koja je smatrala da može da ima svoj model razvoja nezavisno od Zapada. Međutim, taj ruski pelcer se raširio svuda po svetu”, konstatuje na kraju Perišić.
