https://lat.sputnikportal.rs/20230224/jugoslav-pantelic-o-filmovima-na-fest-u-purisi-i-ozonu-hrabrost-je-da-se-bude-iskren-i-drugaciji-marija-jakovljevic-1151376496.html
Jugoslav Pantelić o filmovima na FEST-u, Puriši i Ozonu: Hrabrost je da se bude iskren i drugačiji
Jugoslav Pantelić o filmovima na FEST-u, Puriši i Ozonu: Hrabrost je da se bude iskren i drugačiji
Sputnik Srbija
Da je Puriša Đorđević slikao tačku na zidu 90 minuta, ja bih taj film uvrstio u program FEST-a, a onda sam pogledao „Usta puna zemlje“ i da već nije dogovorena... 24.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-24T14:04+0100
2023-02-24T14:04+0100
2023-02-24T14:04+0100
kultura
kultura – intervjui i analitika
jugoslav pantelić
fest
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/17/1151375915_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_f48718c158a6c2297874a6e2473fe629.jpg
Od najnovijeg ostvarenja priznatog francuskog autora Fransoa Ozona „Zločin je moj“ do poslednjeg filma Puriše Đorđevića „Usta puna zemlje“, 51. Međunarodni filmski festival – FEST predstaviće od 24. februara do 5. marta 113 filmova iz 39 zemalja, od toga 107 premijerno.Direktor FEST-a za Sputnjik otkriva koliko je u 21. veku teško doći do premijernih naslova, zašto je odlučio da posebnu pažnju posveti ostvarenjima afričkih autora, po čemu se izdvaja marokanski film „Prokleti ne plaču“ i kakav je utisak na njega ostavio poslednji film Puriše Đorđevića, velikana koji nas je napustio prošle godine.Šta je inspiracija za slogan ovogodišnjeg Festa „Strast života“?- Pročitao sam citat Federika Felinija koji kaže da nema početka, nema kraja, postoji samo strast života. Tu strast života svako treba da shvati na svojnačin, a moja je možda najveća strast upravo sedma umetnost. Na plakatu FEST-a je Gradiska, čuveni lik Felinijevog „Amakorda“, koji je pred publiku došao pre pola veka, a ove godine se navršava i tri decenije od smrti italijanskog maestra. Osetio sam dužnost da FEST oda počast ovom velikom stvaraocu i jednom od njegovih najznačajnijih filmova koji se,siguran sam, svuda u svetu tretira kao domaći film.Već devetu godinu kao umetnički direktor nastojite da odabirom filmova zadovoljite najširu, ali i najzahtevniju publiku. Da li Beograd i dalje ima zahtevnu publiku istančanog ukusa kada je umetnost u pitanju?- Ima još uvek, ali se ona osipa. Sve je manje onih koji žele da otkriju nešto sami i drago mi je što u salama, u kojima se prikazuju filmovi koji nisu za svakoga, primećujem i mlada lica. Zavidim ponekad selektoru Berlinala, gde se prvi rasprodaju naslovi iz malih kinematografija za koje berlinska publika zna da ih nikada neće videti na velikom platnu. FEST mora da zadovolji sve ukuse. Nekad se čekalo po godinu-dve da aktuelan film u zemlji nastanka dođe u Jugoslaviju. Postojala je mogućnost da se film ostavi sa strane kako bi premijeru imao na FEST-u. Danas je internet brz i ne postoji mogućnost da nekom kažeš da će nagrađeni film pogledati za godinu dana, niti smatram da imam pravo da stopiram izlazak filma da bi bio prikazan premijerno na FEST-u. Zvučni naslovi, nagrađeni na velikim festivalima, treba da dođu pred beogradsku publiku što je pre moguće.Šta ćemo onda premijerno gledati na FEST-u?- Na otvaranju će film „Zločin je moj“ Fransoa Ozona imati svetsku premijeru. Film je u Parizu prikazan samo pred novinarima, a u bioskope kreće početkom marta. Publika će moći da uživa i u novim filmovima starih znanaca, kao što je Jirži Skolimovski sa svojim ostvarenjem „EO“. To je jedan od onih filmova koje niko ne bi smeo da propusti. Skrenuo bih pažnju na oca i sina Brendona i Dejvida Kronenebrga čiji filmovi definitivno nisu za svakoga. Za sve one koji su čitali roman „Osam planina“, njegova verna ekranizacija nam stiže na kraju FEST-a. Novi film Luke Guadanjina „Kosti i sve“ takođe je vrlo zanimljiv. Tu je i „Daliland“ o odnosu Salvadora Dalija i Gale koju tumači gošća FEST-a Barbara Sukova. Vanredno marokansko ostvarenje „Prokleti ne plaču“, koji se bavi atipičnimodnosom majke i sina u isto tako antipičnim okolnostima, preporučujem ne samo ljudima koji se profesionalno bave filmom nego i onima koji retko idu u bioskope, jer će izazvati istu reakciju i kod kritičara i kod obične publike.Takmičarski program obuhvata 17 filmova iz 15 zemalja. Koje su teme koje okupiraju autore danas i u kojoj meri se bave današnjicom?- Kroz vizuru malih ljudi i njihovih problema susrećemo sa velikim temama. Ta eklektičnost tema uslovila je takmičarski program. Kod mene budžet filma ne diktira u kom programu i kojoj sali će on biti. Ukoliko prepoznam kvalitet, da se autor drzne da zagrebe tamo gde niko nije, film će biti na festivalu. Hrabrost i smelost da se bude drugačiji i iskren su moji glavni kriterijumi. U takmičarskom programu imamo samo jedan srpski film - „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović. Odbio sam neke koji kvalitetom nisu zadovoljili, iako sam dosta popustljiv kada je domaći film u pitanju.Primetno je na FEST-u i značajno prisustvo autora iz Afrike. Šta nam to govori o aktuelnim kretanjima u svetskoj kinematografiji?- Shvatio sam da sve što iz Afrike dolazi do mene kao selektora, stiže preko selektora festivala u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji. Beograd je veoma značajan za film u Africi. Mnogi ljudi su sticali prva znanja o filmu kroz pozitivan efekat nekadašnjeg Pokreta nesvrstanih, prvi film snimljen u Mozambiku je „Vreme leoparda“ Zdravka Velimirovića, a postoji mnoštvo filmova u Africi koji do nas ne dolaze. Ideja mi je da jedan program FEST-a u budućnosti bude prozor ka afričkom filmu u Evropi. Beograd je idealna stanica za tako nešto zbog istorijske povezanosti Beograda i afričkih zemanja, tako bi naš grad bio domaćin selektorima iz čitavog sveta koji bi mogli da se upoznaju sa aktuelnom afričkom produkcijom, približili bismo njihovo stvaralaštvo Evropi. Videćemo da li će onaj ko bude radio FEST sledeće godine krenuti sa značajnim fokusom na Afriku ili bi to možda mogao da bude izaseban festival. Važno je ostatku sveta približiti ono što se dešava u Africi.Trećinu filmova na Festu režirale su žene. Obilazeći strane festivale da li ste stekli utisak da se položaj žena u filmskoj umetnosti menja, bile one ispred ili iza kamere?- Kada biram filmove, ne gledam da li ga je režirala žena ili muškarac. Ne mislim da favorizovanje filma zato što ga je režirala žena može da donese nekome dobro osim toj konkretnoj produkciji. Žene rade sjajne filmove i ne znam da li ima potrebe za ikakvom favorizacijom. Kod mene nema kalkulacije, nije bitno odakle film dolazi ni ko ga je režirao. Kvalitet je na prvom mestu.Impozantan je spisak velikih imena koje je FEST ugostio u proteklih 50 godina. Ko dolazi ovoga puta?- Najznačajniji gosti FEST-a ove godine su ujedno i dobitnici počasne nagrade „Beogradski pobednik“ - Den Tana, Lordan Zafranović, Barbara Sukova i Udo Kir. Udo nam dolazi iz SAD. On je snimao u Beogradu 1970. godine film „Mark of the devil“ sa Oliverom Vučo. Izrazio je želju da pogleda taj film i mi ćemo mu je ispuniti, a prikazaćemo i izraelski film „Moj komšija Adolf“, u kome on drugi put tumači Hitlera. Barbara Sukova dolazi nam sa seta. Baš se potrudila da u sred snimanja dođe u Beograd i mnogo se obradovala nagradi. Den Tana je producirao neke od najznačajnijih jugoslovenskih filmova, zaslužan je i za dolazak mnogih velikih gostiju FEST-a. Svedok je epohe i jedan od najznačajnijih ljudi kada je odnos Holivuda i Beograda u pitanju. Lordan Zafranović, jedan od najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije koji jeobrađivao teme koje nije bilo lako raditi u vreme SFRJ, ostajući čvrsto iza svojih stavova - idol je moje mladosti.Festival zatvara poslednji film Puriše Đorđevića koji nas je napustio prošle godine. Time ste zapravo ispunili njegovu želju,koju je izrazio 2021. kada je primio nagradu „Beogradski pobednik“, da njegov sledeći film bude prikazan na FEST-u?- Bez obzira na pijetet prema Puriši i njegovu želju, film ne bi bio prikazan u velikoj sali da nije kvalitetan. Ja sam želeo da Purišin film bude na FEST-u kakav god bio. Da je slikao tačku na zidu 90 minuta, ja to želim na FEST-u. Taj film je najveće iznenađenje za mene kao selektora ovogodišnjeg festivala. Ono što vas obuzme kada gledate Purišin film, ne može se opisati. Jedva čekam da vidim reakciju u sali. Purke, hvala ti što ovim filmom vraćaš nadu u autorstvo ove sredine koja baš ovako nešto zaslužuje.
https://lat.sputnikportal.rs/20230217/ju-grupa---trenutak-sna-na-fest-u-80-godina-zivota-60-godina-sviranja-i-45-godina-bivse-zemlje-1151091319.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura – intervjui i analitika, jugoslav pantelić, fest
kultura – intervjui i analitika, jugoslav pantelić, fest
Jugoslav Pantelić o filmovima na FEST-u, Puriši i Ozonu: Hrabrost je da se bude iskren i drugačiji
Da je Puriša Đorđević slikao tačku na zidu 90 minuta, ja bih taj film uvrstio u program FEST-a, a onda sam pogledao „Usta puna zemlje“ i da već nije dogovorena svetska premijera ostvarenja Fransoa Ozona, FEST bi otvorio Purišin film, kaže za Sputnjik Jugoslav Pantelić, umetnički direktor i selektor FEST-a.
Od najnovijeg ostvarenja priznatog francuskog autora Fransoa Ozona
„Zločin je moj“ do poslednjeg filma
Puriše Đorđevića „Usta puna zemlje“, 51. Međunarodni filmski festival –
FEST predstaviće od 24. februara do 5. marta 113 filmova iz 39 zemalja, od toga 107 premijerno.
Direktor FEST-a za Sputnjik otkriva koliko je u 21. veku teško doći do premijernih naslova, zašto je odlučio da posebnu pažnju posveti ostvarenjima afričkih autora, po čemu se izdvaja marokanski film „Prokleti ne plaču“ i kakav je utisak na njega ostavio poslednji film Puriše Đorđevića, velikana koji nas je napustio prošle godine.
Šta je inspiracija za slogan ovogodišnjeg Festa „Strast života“?
- Pročitao sam citat Federika Felinija koji kaže da nema početka, nema kraja, postoji samo strast života. Tu strast života svako treba da shvati na svojnačin, a moja je možda najveća strast upravo sedma umetnost. Na plakatu FEST-a je Gradiska, čuveni lik Felinijevog „Amakorda“, koji je pred publiku došao pre pola veka, a ove godine se navršava i tri decenije od smrti italijanskog maestra. Osetio sam dužnost da FEST oda počast ovom velikom stvaraocu i jednom od njegovih najznačajnijih filmova koji se,siguran sam, svuda u svetu tretira kao domaći film.
Već devetu godinu kao umetnički direktor nastojite da odabirom filmova zadovoljite najširu, ali i najzahtevniju publiku. Da li Beograd i dalje ima zahtevnu publiku istančanog ukusa kada je umetnost u pitanju?
- Ima još uvek, ali se ona osipa. Sve je manje onih koji žele da otkriju nešto sami i drago mi je što u salama, u kojima se prikazuju filmovi koji nisu za svakoga, primećujem i mlada lica. Zavidim ponekad selektoru Berlinala, gde se prvi rasprodaju naslovi iz malih kinematografija za koje berlinska publika zna da ih nikada neće videti na velikom platnu. FEST mora da zadovolji sve ukuse. Nekad se čekalo po godinu-dve da aktuelan film u zemlji nastanka dođe u Jugoslaviju. Postojala je mogućnost da se film ostavi sa strane kako bi premijeru imao na FEST-u. Danas je internet brz i ne postoji mogućnost da nekom kažeš da će nagrađeni film pogledati za godinu dana, niti smatram da imam pravo da stopiram izlazak filma da bi bio prikazan premijerno na FEST-u. Zvučni naslovi, nagrađeni na velikim festivalima, treba da dođu pred beogradsku publiku što je pre moguće.
Šta ćemo onda premijerno gledati na FEST-u?
- Na otvaranju će film
„Zločin je moj“ Fransoa Ozona imati svetsku premijeru. Film je u Parizu prikazan samo pred novinarima, a u bioskope kreće početkom marta. Publika će moći da uživa i u novim filmovima starih znanaca, kao što je
Jirži Skolimovski sa svojim ostvarenjem „EO“. To je jedan od onih filmova koje niko ne bi smeo da propusti. Skrenuo bih pažnju na oca i sina Brendona i
Dejvida Kronenebrga čiji filmovi definitivno nisu za svakoga. Za sve one koji su čitali roman „Osam planina“, njegova verna ekranizacija nam stiže na kraju FEST-a. Novi
film Luke Guadanjina „Kosti i sve“ takođe je vrlo zanimljiv. Tu je i „
Daliland“ o odnosu Salvadora Dalija i Gale koju tumači gošća FEST-a Barbara Sukova. Vanredno
marokansko ostvarenje „Prokleti ne plaču“, koji se bavi atipičnimodnosom majke i sina u isto tako antipičnim okolnostima, preporučujem ne samo ljudima koji se profesionalno bave filmom nego i onima koji retko idu u bioskope, jer će izazvati istu reakciju i kod kritičara i kod obične publike.
Takmičarski program obuhvata 17 filmova iz 15 zemalja. Koje su teme koje okupiraju autore danas i u kojoj meri se bave današnjicom?
- Kroz vizuru malih ljudi i njihovih problema susrećemo sa velikim temama. Ta eklektičnost tema uslovila je takmičarski program. Kod mene budžet filma ne diktira u kom programu i kojoj sali će on biti. Ukoliko prepoznam kvalitet, da se autor drzne da zagrebe tamo gde niko nije, film će biti na festivalu. Hrabrost i smelost da se bude drugačiji i iskren su moji glavni kriterijumi. U takmičarskom programu imamo samo jedan srpski film - „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović. Odbio sam neke koji kvalitetom nisu zadovoljili, iako sam dosta popustljiv kada je domaći film u pitanju.
Primetno je na FEST-u i značajno prisustvo autora iz Afrike. Šta nam to govori o aktuelnim kretanjima u svetskoj kinematografiji?
- Shvatio sam da sve što iz Afrike dolazi do mene kao selektora, stiže preko selektora festivala u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji. Beograd je veoma značajan za film u Africi. Mnogi ljudi su sticali prva znanja o filmu kroz pozitivan efekat nekadašnjeg Pokreta nesvrstanih, prvi film snimljen u Mozambiku je „Vreme leoparda“ Zdravka Velimirovića, a postoji mnoštvo filmova u Africi koji do nas ne dolaze. Ideja mi je da jedan program FEST-a u budućnosti bude prozor ka afričkom filmu u Evropi. Beograd je idealna stanica za tako nešto zbog istorijske povezanosti Beograda i afričkih zemanja, tako bi naš grad bio domaćin selektorima iz čitavog sveta koji bi mogli da se upoznaju sa aktuelnom afričkom produkcijom, približili bismo njihovo stvaralaštvo Evropi. Videćemo da li će onaj ko bude radio FEST sledeće godine krenuti sa značajnim fokusom na Afriku ili bi to možda mogao da bude izaseban festival. Važno je ostatku sveta približiti ono što se dešava u Africi.
Trećinu filmova na Festu režirale su žene. Obilazeći strane festivale da li ste stekli utisak da se položaj žena u filmskoj umetnosti menja, bile one ispred ili iza kamere?
- Kada biram filmove, ne gledam da li ga je režirala žena ili muškarac. Ne mislim da favorizovanje filma zato što ga je režirala žena može da donese nekome dobro osim toj konkretnoj produkciji. Žene rade sjajne filmove i ne znam da li ima potrebe za ikakvom favorizacijom. Kod mene nema kalkulacije, nije bitno odakle film dolazi ni ko ga je režirao. Kvalitet je na prvom mestu.
Impozantan je spisak velikih imena koje je FEST ugostio u proteklih 50 godina. Ko dolazi ovoga puta?
- Najznačajniji gosti FEST-a ove godine su ujedno i dobitnici počasne nagrade „Beogradski pobednik“ - Den Tana, Lordan Zafranović, Barbara Sukova i Udo Kir. Udo nam dolazi iz SAD. On je snimao u Beogradu 1970. godine film „Mark of the devil“ sa Oliverom Vučo. Izrazio je želju da pogleda taj film i mi ćemo mu je ispuniti, a prikazaćemo i izraelski film „Moj komšija Adolf“, u kome on drugi put tumači Hitlera. Barbara Sukova dolazi nam sa seta. Baš se potrudila da u sred snimanja dođe u Beograd i mnogo se obradovala nagradi. Den Tana je producirao neke od najznačajnijih jugoslovenskih filmova, zaslužan je i za dolazak mnogih velikih gostiju FEST-a. Svedok je epohe i jedan od najznačajnijih ljudi kada je odnos Holivuda i Beograda u pitanju. Lordan Zafranović, jedan od najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije koji jeobrađivao teme koje nije bilo lako raditi u vreme SFRJ, ostajući čvrsto iza svojih stavova - idol je moje mladosti.
Festival zatvara poslednji film Puriše Đorđevića koji nas je napustio prošle godine. Time ste zapravo ispunili njegovu želju,koju je izrazio 2021. kada je primio nagradu „Beogradski pobednik“, da njegov sledeći film bude prikazan na FEST-u?
- Bez obzira na pijetet prema Puriši i njegovu želju, film ne bi bio prikazan u velikoj sali da nije kvalitetan. Ja sam želeo da Purišin film bude na FEST-u kakav god bio. Da je slikao tačku na zidu 90 minuta, ja to želim na FEST-u. Taj film je najveće iznenađenje za mene kao selektora ovogodišnjeg festivala. Ono što vas obuzme kada gledate Purišin film, ne može se opisati. Jedva čekam da vidim reakciju u sali. Purke, hvala ti što ovim filmom vraćaš nadu u autorstvo ove sredine koja baš ovako nešto zaslužuje.
