Opasni u rojevima: Kakvi dronovi - samoubice jačaju Vojsku Srbije
© Foto : Public domain/DARPA
Pratite nas
Dronovi - samoubice koji su postali realnost savremenog ratovanja postaće i deo srpskog naoružanja pošto ćemo ih kupiti od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Koje i koliko nije poznato, ali će, po oceni ministra odbrane Miloša Vučevića, oni Srbiju činiti odbrambeno daleko jačom i čuvati naše ljudstvo u slučaju da neko nameri da nam naudi.
Informacija koju je sa međunarodnog sajma naoružanja u Abu Dabiju predočio predsednik Aleksandar Vučić o kupovini ovih dronova otkrila je da će oni veoma brzo stići u Srbiju. On je izneo i očekivanja da će Vojska Srbije u narednih pet ili šest meseci imati prve dronove-samoubice sopstvene proizvodnje.
Šta će Srbija kupiti u Emiratima
Na pitanje Sputnjika šta će od Emirata kupiti Srbija, o kakvim letelicama na daljinsko upravljanje je reč i sa kakvim performansama, vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da će to biti dronovi tipa Hanter 2-S.
„Oni rade na razvoju drona koji se zove Hanter 2-S za koji nema preciznih podataka o tome koliko je njegov tačan domet, ali se zna da je reč o letilici mase osam kilograma koja može da leti u rojevima. Kada se lansiraju desetine takvih letelica one odlaze tamo gde se očekuje da bude objekat dejstva i posle identifikacije dejstvuje se po njemu“, kaže naš sagovornik.
Ti dronovi mogu da dejstvuju i samostalno, a ako nastupaju u "roju" onda imaju ogromnu vatrenu moć i u stanju su da međusobno dele informacije o lokaciji mete.
Kako je to objasnio Said al Mansuri, direktor kompanije „Edž“ koja ih pravi, kada je meta locirana, s obzirom na njenu veličinu, kategoriju, unutar „roja“ se donosi odluka o tome koliko je dronova potrebno za uništenje mete, nakon čega oni kreću u poniranje ka njoj.
Dronovi-samoubice, princip svuda isti
„Dronovi - samoubice, ako se kontroliše njihovo dejstvo, onda uglavnom govorimo o njihovom dometu od 10 do 50 kilometara. To je neka udaljenost koja može prihvatljivo da se pređe tokom leta i da ostane u dometu i optičkom kontaktu sa onim ko let vodi i da se efikasno pronađe šta je tu u zahvatu fronta'', napominje Radić.
Dronovi u naoružanju Vojske Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Pristup je isti kod svih dronova-samoubica pa će, kako kaže, na tom principu biti i oni koje ćemo mi proizvoditi.
On napominje da u Srbiji Vojnotehnički institut u Žarkovu i neke privatne firme kakva je PR-DC rade na razvoju različitih dronova, ali proizvodnja još nije osvojena i još se ništa od toga nije našlo u našem naoružanju. Otuda i ova interventa kupovina u inostranstvu, jer je procenjeno je da za njima postoji potreba.
Bezbednosne (ne)prilike
Očigledno je, kaže naš sagovornik, da se prilično nepovoljno gleda na bezbednosne prilike na Balkanu i šire i u tom kontekstu predsednik Republike je zauzeo stav da dronove treba hitno kupiti.
Radić kaže da Vojska Srbije zasad poseduje kineske dronove CH-92 koji mogu da preduzimaju izviđačke zadatke, ali po potrebi mogu da budu i naoružani i korišćeni u borbenim dejstvima.
„U ovom trenutku te letilice se rutinski koriste i prema onom što znamo o njima reč je o letelici koja može da izvršava zadatke na udaljenostima do 250 kilometara. Ima senzore koje koristi za izviđanje i ima laserski vođene rakete sa dometom od šest do devet kilometara, zavisno od visine i uslova u kojima se dejstvuje“, precizira ovaj vojni stručnjak.
On napominje da je zastala isporuka kineskih dronova CH 95 koji su veći, od onih koje imamo. Prva količina je isporučena u aprilu prošle godine, ali se na ostatak još čeka.
Kada su u rojevima, dronovi-samoubice imaju ogromnu vatrenu moć
Na čemu radi Srbija
Domaće letelice na kojima se radi su, po rečima Radića, tehnološki vrlo slične kineskim dronovim CH 92. On podseća da je sa Kinezima potpisan ugovor o transferu tehnologije i da uz njihovu pomoć mi radimo na kompomentama koje omogućavaju kontrolu leta, upravljanje tom letelicom na većim udaljenostima, ali su one nešto manjih proporcija.
Iako je najavljeno da će one uskoro ući u naoružanje to se još nije dogodilo. Utva iz Pančeva se tek priprema za proizvodnju zbog čega će, kako je najavljeno, biti kupljena osam milione evra vredna mašina za pravljenje kompozitnih materijala koji će biti korišteni za izradu te letelice, napominje naš sagovornik.
On ukazuje da se u Srbiji pravi i „Vrabac“, mala taktička letelica kupljena na zapadnom tržištu za izviđanje na malim udaljenostima.
Projekat „Gavran“
„U međuvremenu, u Srbiji je u organizaciji firme Jugoimport SDPR pokrenut razvoj dronova, takozvanih samoubica. To su letelice koje imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Ekonomičnije su, mogu duže da lete, da dugo vremena traže objekat dejstva dok ga ne pronađu, dok operater na slici koja dolazi sa letelice ne vidi ono što bi mogao da bude objekat napada i onda se ta letelica usmerava ka tom objektu. Ona ima bojevu glavu kojom uništava objekat dejstva. Znači, reč je o nečemu što je kombinacija drona kako ga ljudi obično vide i vođene rakete“, objašnjava vojni stručnjak.
Mi, dakle, u ovom trenutku imamo aktivan taj projekat „Gavran“ koji bi trebalo da dođe do dometa od 50 kilometara, ali su, očigledno, u vrhu države presekli to pitanje i odlučili da se ne čeka na to da se razvije neki od domaćih sredstava i uđe u naoružanje, zaključio je Radić.
