Ogledalo u kome se vidi i naše vreme: Reditelj Ivica Buljan uoči premijere predstave „Idiot“
19:40 20.02.2023 (Osveženo: 21:04 20.02.2023)
© Foto : Sputnjiku ustupilo Beogradsko dramsko pozorište
Pratite nas
Ovaj roman je lepota, spašavao me je od različitih demona - melanholije, depresije, osećaja izgubljenosti u ovakvom svetu. A kada bih vreme koje svakodnevno koristim za gutanje katastrofičnih vesti na raznim portalima iskoristio za ponovno čitanje klasika, sigurno bi me lepota oplemenila, kaže reditelj Ivica Buljan uoči premijere predstave „Idiot“.
Svejedno koliko je prošlo od vremena Dostojevskog, ljudska priroda je ostala ista. Sa jednakim žarom se ljudi bave tuđim životima kao da sudelujemo u nekoj vrsti rijaliti šoua 19. veka, koji je identičan ovom našem. Moć i uticaj novca su bili isti kao što su danas. Čak i ratovi koji su se tada vodili imaju odjeke u današnjim sukobima, dodaje hrvatski reditelj koji je na sceni Beogradskog dramskog pozorišta postavio „Idiota“, prema romanu Dostojevskog u dramatizaciji Vladimira Tabaševića.
Najbitniji proizvod ljudskog duha
Ovom predstavom Beogradsko dramsko pozorište obeležava 76 godina postojanja.
Uoči večerašnje premijere, Buljan je u razgovoru za Sputnjik ceo proces rada na predstavi nazvao prilagođavanjem romana:
„Reč je o velikom delu koje pripada fundusu najdubljih civilizacijskih dosega, jednom od najbitnijih i najsublimnijih proizvoda ljudskog duha. Dostojevski je svojim romanom ušao izvan područja literature i izašao izvan onoga što nazivamo realističkom literaturom 19. veka. On doista nije realističan, već metaforičan i uzvišen, a s druge strane izazovan, grub, sirov. Često se prisetim Tolstojeve opaske kako su romani Dostojevskog brutalni, stilski nedovršeni, a vremenom se to pokazalo kao veliki kvalitet. Upravo u toj njegovoj neizbrušenosti, ludosti ogledala su se sva kasnija vremena. Postoje umetnička dela koja sažmu svoje vreme, a 'Idiot' je toliko vanvremenski da je uticao na senzibilnost ne samo vremena koje je došlo nakon njegovog objavljivanja, nego sve do danas“.
Umesto da rekonstruišu buržoaski život salona 19. veka Buljan i Tabašević odlučili su da preuzmu veću odgovornost pred Dostojevskim i „uđu u laboratoriju“.
„Proveli smo svi zajedno, cela ekipa, punih mesec dana čitajući roman što je veliki užitak. Analizirali smo do slovca i najmanji detalj od čuvenog prizora u vozu kada se dvojica mladića (Miškin i Rogožin) susreću što određuje ne samo njihove sudbine nego menja živote svih onih koje oni sisretnu. Uživali smo u tom avanturizmu. Vladimir Tabašević, sa kojim sam radio na predstavi 'Tiho teče Misisipi', ispisao je na svoj način, rekao bih, neke iskaze koji bi se mogli protumačiti kao iskazi terapeutu. Na osnovu Dostojevskog, svaki od likova dobija mogućnost da se izrazi, ne samo o svom životu, nego o vremenu, koje je bilo i koje je danas“, objašnjava Buljan.
Mirjana Karanović u predstavi "Idiot"
© Foto : Sputnjiku utupilo BDP
Ljudska priroda je ostala ista
Predstavu otvara monolog Mirjane Karanović, koja govori šta bi se dogodilo kada bi se danas u medijima pojavio slučaj poput slučaja Nastasje Filipovne.
„Svejedno je koliko je prošlo i što nas deli vremenski odmak, ljudska priroda je bez obzira na vidove komunikacije i masmedije, ostala ista. Sa jednakim žarom se ljudi bave tuđim životima kao da sudelujemo u nekoj vrsti rijaliti šoua 19. veka, a on je identičan ovom našem. Nastasja Filipovna ustaje protiv samovolje Trockoga, koji je uveo u društveni i seksualni život i odbacio. Nju Julija Kristeva u knjizi 'Dostojevski' naziva prvim borcem 'Me too' pokreta“, kaže Buljan.
Novu interpretaciju čuvenog romana Dostojevskog autori su „osvežili delima koja su čitali ili gledali radeći na predstavi“, poput Pazolinijeve „Teoreme“ ili ruskog filma „Brat“.
„Ako uzmemo kao dogmu nepogrešivu ideju da je Miškin ideal čiste dobrote, onda je legitimno pitanje kako takva dobrota uspe proizvesti tako tragične efekte. Ona u krajnjoj liniji dovede do ubistva koje je Rogožin počinio nad Nastasjom Filipovnom i do cele poremećene skale odnosa. Kada Miškin i Rogožin analiziraju kopiju čuvene Holbajnove slike 'Umirući Hrist', koja sublimira religiozno iskustvo, pitaju se da li ona zapravo ljude odvraća od religije. Na isti način se možemo zapitati da li preterana dobrota može izazvati katastrofične učinke“, pojašnjava Buljan.
Svako ima pravo na odbranu
Poruka predstave, prema njegovim rečima, jeste da čak i oni likovi koji imaju najviše svireposti poput generala Japančina, beskrupuloznog u gomilanju bogatstva i ideji da iskoristi i mladog Ganju i Nastasiju Filipovnu, dobijaju „pravo ne samo na odbranu nego i na zatvaranje svog psihološkog profila u kojima ponudi sve svoje strane“.
„Gotovo da svi junaci ovde imaju mogućnost iskaza i u isto vreme se izgrađuju kao osobe. Ta ideja lika kao konstrukta je vrlo važna, jer se to ostvaruje tek u dodiru sa drugima. Mi smo i u stvarnom životu jedna osoba kada komuniciramo isključivo sa majkom ili ocem, a drugačija kada komunciramo sa oboje istovremeno, ili kada komuniciramo sa partnerom, decom, prijateljima. Pokazujemo svoja različita lica što znači da smo i mi kao osoba konstrukt, a ne stalnost i to nam je bio motiv u analizi likova i njihovoj prezentaciji. Obično se Nastasja Filipovna prikazuje kao fam fatal. Ovde smo pokušali da je osvetlimo i kao fatalnu ženu, u koju su zaljubljeni mnogi muškarci ili tačnije kojom su opsednuti, ali i kao model čiste dobrote koja je u dodiru sa svetom na trenutke izazvana, okaljana. General Ivolgin, patološki lažljivac, na kraju se ispoveda Miškinu i kaže da je dobio od samog Napoleona zavet: Nemojte nikad lagati. Imamo taj prekrasan apsurd jer znamo da se u Napoleona često odevaju različiti tipovi duševne poremećenosti“, ističe reditelj.
Predstava "Idiot" u Beogradskom dramskom pozorištu
© Foto : Sputnjiku ustupilo Beogradsko dramsko pozorište
Novac glavni junak romana
Buljan navodi da su predstavom zahvatili širok spektar tema - novac, bračne veze, odnose u trouglu, majčinsku ljubav, odgovornost dece, dečiju neodgovornost prema roditeljima i primećuje da je „Idiot“, između ostalog, veličanstven roman koji analizira prirodu kapitalizma i čovekove pohlepe za novcem.
„Milutin Milošević kao general Japančin ima fantastičan iskaz o prirodi kapitalizma. Moć i uticaj novca bila je jednaka u 19. veku u Rusiji kao što je danas. Novac je možda i glavni junak romana. Miškin se vraća u Petrograd jer se iscrpela pomoć koju mu je švajcarski lekar davao, a s druge strane je dobio iznenadno pismo o nasledstvu. Kod Dostojevskog likovi često iznenada dobijaju nasledstvo što je takođe deo njegove psihološke laboratorije. Kao da hoće da ispita njihovo ponašanje kada dobiju velike iznose. Veliki iznos dobija Rogožin, koji na početku potkradao oca, a onda postaje novi veliki gospodar. Zanimljiv je deo, koji nismo uključili u predstavu, kada Miškina poznanici počnu ucenjivati zbog nasleđenog imetka pa i Lebedev koji se na početku prikazuje kao siromah, a u drugom delu romana postaje vlasnik letnjikovca u kome Miškin boravi. General i generalica Japančin imaju tri ćerke i neizmerno ih vole, ali o njima govore kao o osobama koje se moraju zbrinuti mirazom. Ženidba i udaja su kupoprodajni čin. Imamo beskrajnu skalu svih mogućih nijansi u kojima novac postaje zapravo pokretač radnje i motiv za činjenje grubih i plemenitih dela“, kaže naš sagovornik.
Ivica Buljan: Kako takva dobrota uspe proizvesti tako tragične efekte?
© Foto : Sputnjiku ustupilo BDP
Buljan se osvrnuo i na pokušaje da se poništi ruska kultura u atmosferi dešavanja u Ukrajini:
„Nemam reči kojima bih izrazio zgražavanje nad idejom da se neka kultura može staviti na sporedni kolosek zato što se u zemlji, iz koje je proistekla, u ovom trenutku događa rat. Dostojevski pripada celom čovečanstvu, a način na koji je izrazio ljudski duh bi nam mogao samo pomoći u razumevanju sveta. Kod njega nalazimo pitanja i dileme koje se neprestano vraćaju“.
Godišnje nagrade BDP-a za najbolje
Beogradsko dramsko pozorište je dodelom nagrada najzaslužnijim u prethodnih godinu dana obeležilo svoj dan.
Specijalna nagrada za kolektivnu igru pripala je ansamblu predstave „Božanstvena komedija“ Dantea Aligijerija u režiji Franka Kastorfa.
Nagrada za najbolje umetničko ostvarenje pripala je Ani Tomović za režiju predstave „Zaljubljeni Šekspir“ Marka Normana i Toma Stoparda, u adaptaciji Li Hola, i glumcima Marku Gveru i Branki Katić.
Gvero je nagrađen za ulogu u „Božanstvenoj komediji“, a Katić za ulogu u predstavi „Tramvaj zvani želja“ Tenesi Vilijamsa u režiji Lenke Udovički.
Glavna nagrada „Tatjana Lukjanova“ za višegodišnji doprinos Beogradskom dramskom pozorištu i pozorišnom životu Srbije pripala je scenografu Aleksandru Deniću.
