https://lat.sputnikportal.rs/20230219/spremni-za-najgore-svetske-centralne-banke-pokupovale-sve-zlato-1150635174.html
„Spremni za najgore“: Svetske centralne banke pokupovale sve zlato
„Spremni za najgore“: Svetske centralne banke pokupovale sve zlato
Sputnik Srbija
Protekla godina bila je rekordna kada je reč o državnoj kupovini dragocenih metala, a potražnja za polugama bila je na vrhuncu. Rusija je bila na četvrtom mestu... 19.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-19T13:10+0100
2023-02-19T13:10+0100
2023-02-19T13:10+0100
rusija
ruska centralna banka
rezervna valuta
zlato
zlatne rezerve
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/07/17/1123066995_0:77:3369:1972_1920x0_80_0_0_97764ecd0af025caebeefacfde9af65a.jpg
Velika kupovinaCentralne banke su tokom 2022. godine nabavile 1.136 tona dragocenih metala, u vrednosti od 70 milijardi dolara. To je rekord još od 1967. godine.Godišnja državna potražnja, kao i potražnja maloprodajnih investitora, povećala se za 18 procenata i dostigla 4.741 tonu, navodi se u izveštaju Svetskog saveta za zlato (WGC). Situacija je okarakterisana kao „vanredna“.Osiguravanje od rizikaTokom devedesetih godina prošlog veka i prve decenije 21. veka centralne banke, posebno one u Zapadnoj Evropi, nisu mnogo žalile za dragocenim metalima: prodavale su stotine tona godišnje. Ipak, posle globalne finansijske krize 2008. i 2009. godine regulatori su promenili politiku, pre svega da bi se maksimalno otarasili konkretnih valuta i obveznica i da ne bi zavisili od njihovih eminenata.Najviše zlata kupuju Turska, Kina, Rusija, Indija, Egipat i Katar, pri čemu ne otkrivaju svi tačne podatke o tome.Ogla Veternikova, potpredsednica analitičke kompanije „Borsel“ ističe da su međunarodni odnosi danas mnogo teže predvidivi u poređenju s proteklih nekoliko decenija, dok stručnjak Odeljenja za strateška istraživanja „Total riserč“ Nikolaj Vavilov navodi da vlade, očigledno, očekuju ozbiljne probleme u novonastalom ekonomskom modelu i pripremaju se za potrese.„Ruski scenario“Sadašnje geopolitičko zaoštravanje samo je podgrejalo zlatnu groznicu. I to je razumljivo: Zapad je zamrzao rezerve Rusije u vrednosti od gotovo 300 milijardi dolara. Direktorka Centralne banke Rusije Elvira Nabijulina je nekoliko puta saopštila da Moskva namerava da se sudi za aktive.„Većina zemalja izgubila je poverenje u američki dolar: tamo su shvatili da, ako budu išli protiv volje Vašingtona, mogu da ostanu bez imovine. Strah od globalne recesije, koji ubrzava odustajanje od uobičajene svetske rezervne valute, kao i prelazak na ekonomski kolosek višeoplarnog sveta, podstiču regulatore da povećavaju zalihe jedinog čvrstog ekvavilenta novcu“, navodi Vavilov.Razumna diversifikacijaPotisnuvši Indiju, Rusija je izašla na četvrto mesto u svetu po zlatnim rezervama – 582 milijarde dolara. Te rezerve bi bile i veće, ali sankcije blokiraju upravljanje znatnim delom aktiva.Centralna banka Rusije, u suštini, može da operiše samo juanom i zlatom. Zbog toga se oko 20 procenata zlatnih rezervi fizički čuva u formi dragocenog metala.Aktivi u valutama neprijateljskih zemalja (dolar, evro, funta), naprotiv, suštinski su smanjeni. Tako deluju i druge centralne banke.„Udeo američke valute u svetskoj trgovini će se smanjivati za pet do sedam procenata godišnje. Rezerve u dolarima smanjuju se postepeno, ne privlačeći pažnju, jer SAD mogu u bilo kom trenutku da se umešaju“, navodi finansijski analitičar Vladislav Antonov.Nestašica polugaDalje prikupljanje poluga u ruskim zlatnim rezervama je za sada neisplativo. Poslednji put je Centralna banka Rusije kupovala poluge u martu i aprilu prošle godine, u krajnje nestabilnoj situaciji. Pritom, zlato je nabavljano od domaćih proizvođača koji su se našli pod sankcijama.„Glavna svetska tržišta dragocenih metala su Londonska i Njujorška berza. Od leta su zemlje G7 zabranile ruski uvoz. Da, Zapad neće blokirati poluge, ali kome ih potom prodavati? Imamo deficitarni budžet, a Ministarstvo finansija i Centralna banka imaju gde da potroše novac“, objašnjava Antonov.Zamenik predsednika Centralne banke Rusije Aleksej Zabotkin je još u oktobru prošle godine govorio da višak zlata u rezervama može da izazove rast novčane mase, što će podstaći inflaciju koja je na meti regulatora.Prema poslednjim prognozama Banke Rusije, inflacija će u 2023. godini biti smanjena na pet do sedam procenata, a ciljni pokazatelj od četiri procenta dostići će već sledeće godine.
https://lat.sputnikportal.rs/20221122/rusija-i-kina-postavile-zlatni-rekord-1146575935.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ruska centralna banka, rezervna valuta, zlato, zlatne rezerve
ruska centralna banka, rezervna valuta, zlato, zlatne rezerve
„Spremni za najgore“: Svetske centralne banke pokupovale sve zlato
Protekla godina bila je rekordna kada je reč o državnoj kupovini dragocenih metala, a potražnja za polugama bila je na vrhuncu. Rusija je bila na četvrtom mestu po rezervama. Centralna banka iz aktiva istiskuje valute neprijateljskih zemalja, stavljajući ulog na zlato i juan.
Centralne banke su tokom 2022. godine nabavile 1.136 tona dragocenih metala, u vrednosti od 70 milijardi dolara. To je rekord još od 1967. godine.
Godišnja državna potražnja, kao i potražnja maloprodajnih investitora, povećala se za 18 procenata i dostigla 4.741 tonu, navodi se u izveštaju Svetskog saveta za zlato (WGC). Situacija je okarakterisana kao „vanredna“.
Tokom devedesetih godina prošlog veka i prve decenije 21. veka centralne banke, posebno one u Zapadnoj Evropi, nisu mnogo žalile za dragocenim metalima: prodavale su stotine tona godišnje. Ipak, posle globalne finansijske krize 2008. i 2009. godine regulatori su promenili politiku, pre svega da bi se maksimalno otarasili konkretnih valuta i obveznica i da ne bi zavisili od njihovih eminenata.
Najviše zlata kupuju Turska, Kina, Rusija, Indija, Egipat i Katar, pri čemu ne otkrivaju svi tačne podatke o tome.
Ogla Veternikova, potpredsednica analitičke kompanije „Borsel“ ističe da su međunarodni odnosi danas mnogo teže predvidivi u poređenju s proteklih nekoliko decenija, dok stručnjak Odeljenja za strateška istraživanja „Total riserč“ Nikolaj Vavilov navodi da vlade, očigledno, očekuju ozbiljne probleme u novonastalom ekonomskom modelu i pripremaju se za potrese.
Sadašnje geopolitičko zaoštravanje samo je podgrejalo zlatnu groznicu. I to je razumljivo: Zapad je zamrzao rezerve Rusije u vrednosti od gotovo 300 milijardi dolara. Direktorka Centralne banke Rusije Elvira Nabijulina je nekoliko puta saopštila da Moskva namerava da se sudi za aktive.
„Većina zemalja izgubila je poverenje u američki dolar: tamo su shvatili da, ako budu išli protiv volje Vašingtona, mogu da ostanu bez imovine. Strah od globalne recesije, koji ubrzava odustajanje od uobičajene svetske rezervne valute, kao i prelazak na ekonomski kolosek višeoplarnog sveta, podstiču regulatore da povećavaju zalihe jedinog čvrstog ekvavilenta novcu“, navodi Vavilov.
Potisnuvši Indiju, Rusija je izašla na četvrto mesto u svetu po zlatnim rezervama – 582 milijarde dolara. Te rezerve bi bile i veće, ali sankcije blokiraju upravljanje znatnim delom aktiva.
Centralna banka Rusije, u suštini, može da operiše samo juanom i zlatom. Zbog toga se oko 20 procenata zlatnih rezervi fizički čuva u formi dragocenog metala.
Aktivi u valutama neprijateljskih zemalja (dolar, evro, funta), naprotiv, suštinski su smanjeni. Tako deluju i druge centralne banke.
„Udeo američke valute u svetskoj trgovini će se smanjivati za pet do sedam procenata godišnje. Rezerve u dolarima smanjuju se postepeno, ne privlačeći pažnju, jer SAD mogu u bilo kom trenutku da se umešaju“, navodi finansijski analitičar Vladislav Antonov.
Dalje prikupljanje poluga u ruskim zlatnim rezervama je za sada neisplativo. Poslednji put je Centralna banka Rusije kupovala poluge u martu i aprilu prošle godine, u krajnje nestabilnoj situaciji. Pritom, zlato je nabavljano od domaćih proizvođača koji su se našli pod sankcijama.
„Glavna svetska tržišta dragocenih metala su Londonska i Njujorška berza. Od leta su zemlje G7 zabranile ruski uvoz. Da, Zapad neće blokirati poluge, ali kome ih potom prodavati? Imamo deficitarni budžet, a Ministarstvo finansija i Centralna banka imaju gde da potroše novac“, objašnjava Antonov.
Zamenik predsednika Centralne banke Rusije Aleksej Zabotkin je još u oktobru prošle godine govorio da višak zlata u rezervama može da izazove rast novčane mase, što će podstaći inflaciju koja je na meti regulatora.
Prema poslednjim prognozama Banke Rusije, inflacija će u 2023. godini biti smanjena na pet do sedam procenata, a ciljni pokazatelj od četiri procenta dostići će već sledeće godine.
