https://lat.sputnikportal.rs/20230218/nato-planira-da-poveca-zalihe-naoruzanja-ali-to-ce-biti-dugotrajan-proces-1150929698.html
NATO planira da poveća zalihe naoružanja, ali to će biti dugotrajan proces
NATO planira da poveća zalihe naoružanja, ali to će biti dugotrajan proces
Sputnik Srbija
Ukrajinska kriza je opustošila skladišta naoružanja zemalja NATO-a, koje nisu bile spremne za takav intezitet sukoba, piše Rojters. Sada Alijansa namerava da... 18.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-18T18:50+0100
2023-02-18T18:50+0100
2023-02-18T18:50+0100
svet
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
nato
naoružanje
rusija
ukrajina
rojters
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1b/1141761749_0:148:1373:920_1920x0_80_0_0_a162d0c46b86588fc152ef1d4731257a.png
Očekuje se da će NATO tražiti od zemalja-članica da popune zalihe naoružanja koje su ispražnjene zbog ukrajinske krize, piše Rojters, uz napomenu da pre sukoba u Ukrajini mnoge članice Alijanse nisu poštovale standarde o zalihama municije, smatrajući da su borbe uz aktivnu primenu artiljerije prošlost.Ukrajinska vojska, međutim, troši do 10.000 projektila dnevno. Taj intezitet je doveo do pustošenja skladišta zapadnih zemalja, a razotkrio je i propuste u efikasnosti i brzini snabdevanja, navodi agencija.Prema rečima jednog od evropskih diplomata, ako bi evropske zemlje morale da ratuju protiv Rusije, pojedine zemlje bi svoje zalihe potrošile za nekoliko dana. Rojters kao primer navodi Nemačku, koja je do početka ruske specijalne operacije u Ukrajini na naoružanje trošila 20 milijardi evra manje od sume koja je propisana standardima NATO-a.Pozivajući se na podatke anonimnog izvora iz Alijanse, Rojters piše o tome da će NATO, verovatno, povećati standarde za zalihe naoružanja u zemljama-članicama.Agencija navodi da su informacije o tome koja količina treba da ostane u skladištima zemalja NATO-a strogo poverljive. Poverljivi su i novi standardi Alijanse.Prema rečima izvora agencije, najdeficitarniji su projektili kalibra 155 milimetara, projektili za višecevne raketne sisteme HIMARS, kao i municija za PVO sisteme, kao što su IRIS-T, „patriot“ i „gepard“.Ukrajinski sukob je, takođe, pokazao da odbrambena industrija nema dovoljne kapacitete i da nije sposobna da poveća proizvodnju. To je bila tema sastanka ministara odbrane zemalja NATO-a, održanog protekle sedmice.Među faktorima koji ometaju rad odrambene industrije su svetska nestašica poluprovodnika, nedostatak niza materijala, kao i visokokvalifikovane radne snage.Prema rečima jednog od zvaničnika NATO-a, Alijansa će pokušati da reši sve te probleme, ali proces obnavljanja i povećavanja zaliha naoružanja neće biti brz: zalihe NATO-a neće biti znatno povećane tokom sledeće godine.
https://lat.sputnikportal.rs/20230213/stoltenberg-od-2014-godine-se-spremamo-za-sukob-u-ukrajini-1150866205.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, nato, naoružanje, rusija, ukrajina, rojters
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, nato, naoružanje, rusija, ukrajina, rojters
NATO planira da poveća zalihe naoružanja, ali to će biti dugotrajan proces
Ukrajinska kriza je opustošila skladišta naoružanja zemalja NATO-a, koje nisu bile spremne za takav intezitet sukoba, piše Rojters. Sada Alijansa namerava da poveća standarde za zalihe naoružanja. Ipak, taj proces neće biti ni brz, ni jednostavan, zbog nestašice poluprovodnika, materijala i stručnjaka, navodi agencija.
Očekuje se da će NATO tražiti od zemalja-članica da popune zalihe naoružanja koje su ispražnjene zbog ukrajinske krize, piše Rojters, uz napomenu da pre sukoba u Ukrajini mnoge članice Alijanse nisu poštovale standarde o zalihama municije, smatrajući da su borbe uz aktivnu primenu artiljerije prošlost.
Ukrajinska vojska, međutim, troši do 10.000 projektila dnevno. Taj intezitet je doveo do pustošenja skladišta zapadnih zemalja, a razotkrio je i propuste u efikasnosti i brzini snabdevanja, navodi agencija.
Prema rečima jednog od evropskih diplomata, ako bi evropske zemlje morale da ratuju protiv Rusije, pojedine zemlje bi svoje zalihe potrošile za nekoliko dana. Rojters kao primer navodi Nemačku, koja je do početka ruske specijalne operacije u Ukrajini na naoružanje trošila 20 milijardi evra manje od sume koja je propisana standardima NATO-a.
Pozivajući se na podatke anonimnog izvora iz Alijanse, Rojters piše o tome da će NATO, verovatno, povećati standarde za zalihe naoružanja u zemljama-članicama.
Agencija navodi da su informacije o tome koja količina treba da ostane u skladištima zemalja NATO-a strogo poverljive. Poverljivi su i novi standardi Alijanse.
Prema rečima izvora agencije, najdeficitarniji su projektili kalibra 155 milimetara, projektili za višecevne raketne sisteme HIMARS, kao i municija za PVO sisteme, kao što su IRIS-T, „patriot“ i „gepard“.
Ukrajinski sukob je, takođe, pokazao da odbrambena industrija nema dovoljne kapacitete i da nije sposobna da poveća proizvodnju. To je bila tema sastanka ministara odbrane zemalja NATO-a, održanog protekle sedmice.
Među faktorima koji ometaju rad odrambene industrije su svetska nestašica poluprovodnika, nedostatak niza materijala, kao i visokokvalifikovane radne snage.
Prema rečima jednog od zvaničnika NATO-a, Alijansa će pokušati da reši sve te probleme, ali proces obnavljanja i povećavanja zaliha naoružanja neće biti brz: zalihe NATO-a neće biti znatno povećane tokom sledeće godine.
