https://lat.sputnikportal.rs/20230218/najopasnija-decenija-pred-nama-zasto-lavrov-i-putin-upozoravaju-da-je-svet-na-prekretnici-1151129587.html
Najopasnija decenija pred nama: Zašto Lavrov i Putin upozoravaju da je svet na prekretnici
Najopasnija decenija pred nama: Zašto Lavrov i Putin upozoravaju da je svet na prekretnici
Sputnik Srbija
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov napomenuo je prošlog petka u obraćanju kolegama: „Svi smo mi profesionalci, i znamo da ovo nije preterivanje”. Govorio je o... 18.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-18T21:41+0100
2023-02-18T21:41+0100
2023-02-18T21:41+0100
svet
svet – politika
svet
politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
sputnjik video
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/0e/1134341742_0:0:2954:1662_1920x0_80_0_0_6d1706f654668d25075a695efea57529.jpg
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov napomenuo je prošlog petka u obraćanju kolegama: „Svi smo mi profesionalci, i znamo da ovo nije preterivanje”. Govorio je o oceni predsednika Rusije Vladimira Putina da je nastupila „istorijska prekretnica”, te da sledi „najopasnija i najneizvesnija, istovremeno i najvažnija decenija od kraja Drugog svetskog rata”.Sličan osećaj, da se svet nalazi u prelomnom momentu, zanimljivo, iskazuju i njegovi suparnici. Još zanimljivije, kad se razgrne kroz maglu propagandnih slogana, primetan je i pesimizam u pogledu strane na koju će se ovaj prelomni momenat prelomiti.Strah i nadaNaime, „ovo je momenat velikog straha i slabašne nade”, poručuje Martin Volf, glavni ekonomski kolumnista „Fajnenšel tajmsa” i, po „Blumbergu”, „jedan od najuticajnijih ekonomista sveta”, nekada „vatreni zagovornik globalizacije i deregulacije” po američkom neoliberalnom modelu. On je u međuvremenu revidirao svoje stavove, i upravo objavio knjigu pod naslovom „Kriza demokratskog kapitalizma”, a to će reći, zapadnog sveta i njegovog modela upravljanja, to jest, vladavine.Samo po sebi se razume da uticaj Martina Volfa ne može da se meri s Lavrovljevim ili, još manje, s Putinovim uticajem. Ali to ne znači da i Volf nije u stanju da, baš kao i Lavrov i Putin, prepozna trenutak u kome se svet nalazi. Te otuda i Volfov pesimizam koji je proporcionalan Lavrovljevom samopouzdanom optimizmu.Zapadne zemlje koje predvodi Amerika, ukazao je Lavrov na razloge za svoj optimizam u govoru povodom Dana diplomatskih radnika, „do nedavno su igrale odlučujuću ulogu u oblikovanju uslova međunarodnih odnosa, globalne ekonomije i finansija. One su do te mere zloupotrebile tu poziciju, da čitav svet sad shvata da ovako dalje ne može”. I da novi svet mora da bude izgrađen na „osnovu pristanka i balansa interesa svih država, umesto na diktatu kolektivnog Zapada i onih koji žele da nastave da vladaju svetom kolonijalnim i neokolonijalnim metodama.”Fijasko zapadnog plana„Izolacija je iluzija”, prkosno je poručio ruski šef diplomatije. „Oni koji već godinama flagrantno krše Povelju Ujedinjenih nacija, koji su počinili kriminalnu oružanu agresiju na Jugoslaviju, Irak i Libiju, koji su svoju reputaciju ukaljali krvavim zločinima kolonijalizma i koji i sada nastoje da obnove kolonijalnu praksu u svojim odnosima sa zemljama širom sveta, stavili su same sebe u međunarodnu izolaciju.”Sve u svemu, naglašava Lavrov u svojevrsnom manifestu antizapadnog-antikolonijalizma, „zapadni plan da izoluje Rusiju i ogradi je od ostalih doživeo je fijasko. Uprkos antiruskim bahanalijama Vašingtona, Londona i Brisela, mi jačamo dobrosusedske odnose u najširem smislu te reči sa većinom u svetu – s državama Evroazije, azijsko-pacifičkog regiona, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike, koje se vode sopstvenim vitalnim nacionalnim interesima…”„Glavni kurs globalnog razvoja, i pozicije naše i drugih zemalja u novoj, policentričnoj arhitekturi, biće odlučene u godinama pred nama”, predviđa ruski šef diplomatije.Ali nije ovaj zapadni model upravljanja – eksploatacija svih drugih zarad sopstvene koristi – svoju privlačnu moć izgubio samo u svem ostatku sveta kada mu je pokazao svoje pravo lice.Već je poraz Zapad doživeo i na samom Zapadu tako što je sistem počeo da proždire samog sebe. Ukazuje Martin Volf iz „Fajnenšel tajmsa” na jedan poražavajući podatak koji, kad se malo bolje razmisli, potvrđuje sve optužbe o ljudožderskoj prirodi tog, kako kaže Lavrov, poretka zasnovanog na nekakvim „’pravilima’ o kojima neprestano govore a nikada ih nikome nisu pokazali”. Evo i tog Volfovog podatka: od 1993. do 2015, najbogatijih 1 odsto prisvojilo je 52 odsto ukupnog rasta realnog porodičnog prihoda.Uostalom, slične brojke o besramnom bogaćenju prebogate manjine nauštrb svih ostalih objavljuju se i svake godine prilikom njihovog okupljanja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, pa se taj brutalni proces svejedno nastavlja u meri u kojoj mu to omogućavaju štampanje novca bez pokrića i pristanak svih ostalih na takvo stanje stvari.I dok je pristanak na Zapadu, Volfovim rečima, obezbeđen tako što su „bogati kidnapovali politiku kroz finansiranje kampanja i sveprisutno lobiranje”, ukratko, „korupcijom”, pristanka je u ostatku sveta sve manje.Nova arhitektura svetaA dokaza u prilog Lavrovljevoj tvrdnji da se baš to događa iz dana u dan ima sve više.Pa tako čak i „Fajnenšel tajms” sad uspeva da uoči, jer više ne može da se pravi da ne vidi, da se „sada menja svetski ekonomski poredak u kome su SAD bile neprikosnoveni vladar, a dolar vodeća valuta… Tempo dedolarizacije se ubrzao”, piše londonski list, i ukazuje da bi „ekspanzijom BRIKS-a dedolarizacija trgovinskih tokova mogla i da se proširi”.S tim u vezi, Saudijska Arabija i definitivno želi da se priključi i BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju, potvrdio je ambasador Rusije u toj zemlji Sergej Kozlov, a svakako, kada je o prestrojavanju sveta reč, ne sme da se zanemari ni onaj ključni podatak da se antiruskim sankcijama Zapada nije priključio niko izvan Zapada.To, ipak, ne znači i da gospodari Zapada i dalje nisu dovoljno moćni da bi bili opasni. Imaju i dovoljno sredstava i nedovoljno savesti za to; američko-norveška diverzija Severnog toka samo je poslednji dokaz takvog stanja. Pa zato ovo i jeste, kao što Putin reče, ”najopasnija i najneizvesnija, istovremeno i najvažnija decenija od kraja Drugog svetskog rata”. Od njenog ishoda, nije preterano reći, zavisi sudbina sveta u kome živimo.Koliko je zaista opasna decenija pred nama? Kako će izgledati nova arhitektura sveta? I ko će je izgraditi?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i urednik u dnevnom listu Politika Bojan Bilbija.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet – politika, svet, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, sputnjik video
svet – politika, svet, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, sputnjik video
Najopasnija decenija pred nama: Zašto Lavrov i Putin upozoravaju da je svet na prekretnici
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov napomenuo je prošlog petka u obraćanju kolegama: „Svi smo mi profesionalci, i znamo da ovo nije preterivanje”. Govorio je o oceni predsednika Rusije Vladimira Putina da je nastupila „istorijska prekretnica”, te da sledi „najopasnija i najneizvesnija, istovremeno i najvažnija decenija od kraja Drugog svetskog rata”.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov napomenuo je prošlog petka u obraćanju kolegama: „Svi smo mi profesionalci, i znamo da ovo nije preterivanje”. Govorio je o oceni predsednika Rusije Vladimira Putina da je nastupila „istorijska prekretnica”, te da sledi „najopasnija i najneizvesnija, istovremeno i najvažnija decenija od kraja Drugog svetskog rata”.
Sličan osećaj, da se svet nalazi u prelomnom momentu, zanimljivo, iskazuju i njegovi suparnici. Još zanimljivije, kad se razgrne kroz maglu propagandnih slogana, primetan je i pesimizam u pogledu strane na koju će se ovaj prelomni momenat prelomiti.
Naime, „ovo je momenat velikog straha i slabašne nade”, poručuje Martin Volf, glavni ekonomski kolumnista „Fajnenšel tajmsa” i, po „Blumbergu”, „jedan od najuticajnijih ekonomista sveta”, nekada „vatreni zagovornik globalizacije i deregulacije” po američkom neoliberalnom modelu. On je u međuvremenu revidirao svoje stavove, i upravo objavio knjigu pod naslovom „Kriza demokratskog kapitalizma”, a to će reći, zapadnog sveta i njegovog modela upravljanja, to jest, vladavine.
Samo po sebi se razume da uticaj Martina Volfa ne može da se meri s Lavrovljevim ili, još manje, s Putinovim uticajem. Ali to ne znači da i Volf nije u stanju da, baš kao i Lavrov i Putin, prepozna trenutak u kome se svet nalazi. Te otuda i Volfov pesimizam koji je proporcionalan Lavrovljevom samopouzdanom optimizmu.
Zapadne zemlje koje predvodi Amerika, ukazao je Lavrov na razloge za svoj optimizam u govoru povodom Dana diplomatskih radnika, „do nedavno su igrale odlučujuću ulogu u oblikovanju uslova međunarodnih odnosa, globalne ekonomije i finansija. One su do te mere zloupotrebile tu poziciju, da čitav svet sad shvata da ovako dalje ne može”. I da novi svet mora da bude izgrađen na „osnovu pristanka i balansa interesa svih država, umesto na diktatu kolektivnog Zapada i onih koji žele da nastave da vladaju svetom kolonijalnim i neokolonijalnim metodama.”
„Izolacija je iluzija”, prkosno je poručio ruski šef diplomatije. „Oni koji već godinama flagrantno krše Povelju Ujedinjenih nacija, koji su počinili kriminalnu oružanu agresiju na Jugoslaviju, Irak i Libiju, koji su svoju reputaciju ukaljali krvavim zločinima kolonijalizma i koji i sada nastoje da obnove kolonijalnu praksu u svojim odnosima sa zemljama širom sveta, stavili su same sebe u međunarodnu izolaciju.”
Sve u svemu, naglašava Lavrov u svojevrsnom manifestu antizapadnog-antikolonijalizma, „zapadni plan da izoluje Rusiju i ogradi je od ostalih doživeo je fijasko. Uprkos antiruskim bahanalijama Vašingtona, Londona i Brisela, mi jačamo dobrosusedske odnose u najširem smislu te reči sa većinom u svetu – s državama Evroazije, azijsko-pacifičkog regiona, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike, koje se vode sopstvenim vitalnim nacionalnim interesima…”
„Glavni kurs globalnog razvoja, i pozicije naše i drugih zemalja u novoj, policentričnoj arhitekturi, biće odlučene u godinama pred nama”, predviđa ruski šef diplomatije.
Ali nije ovaj zapadni model upravljanja – eksploatacija svih drugih zarad sopstvene koristi – svoju privlačnu moć izgubio samo u svem ostatku sveta kada mu je pokazao svoje pravo lice.
Već je poraz Zapad doživeo i na samom Zapadu tako što je sistem počeo da proždire samog sebe. Ukazuje Martin Volf iz „Fajnenšel tajmsa” na jedan poražavajući podatak koji, kad se malo bolje razmisli, potvrđuje sve optužbe o ljudožderskoj prirodi tog, kako kaže Lavrov, poretka zasnovanog na nekakvim „’pravilima’ o kojima neprestano govore a nikada ih nikome nisu pokazali”. Evo i tog Volfovog podatka: od 1993. do 2015, najbogatijih 1 odsto prisvojilo je 52 odsto ukupnog rasta realnog porodičnog prihoda.
Uostalom, slične brojke o besramnom bogaćenju prebogate manjine nauštrb svih ostalih objavljuju se i svake godine prilikom njihovog okupljanja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, pa se taj brutalni proces svejedno nastavlja u meri u kojoj mu to omogućavaju štampanje novca bez pokrića i pristanak svih ostalih na takvo stanje stvari.
I dok je pristanak na Zapadu, Volfovim rečima, obezbeđen tako što su „bogati kidnapovali politiku kroz finansiranje kampanja i sveprisutno lobiranje”, ukratko, „korupcijom”, pristanka je u ostatku sveta sve manje.
A dokaza u prilog Lavrovljevoj tvrdnji da se baš to događa iz dana u dan ima sve više.
Pa tako čak i „Fajnenšel tajms” sad uspeva da uoči, jer više ne može da se pravi da ne vidi, da se „sada menja svetski ekonomski poredak u kome su SAD bile neprikosnoveni vladar, a dolar vodeća valuta… Tempo dedolarizacije se ubrzao”, piše londonski list, i ukazuje da bi „ekspanzijom BRIKS-a dedolarizacija trgovinskih tokova mogla i da se proširi”.
S tim u vezi, Saudijska Arabija i definitivno želi da se priključi i BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju, potvrdio je ambasador Rusije u toj zemlji Sergej Kozlov, a svakako, kada je o prestrojavanju sveta reč, ne sme da se zanemari ni onaj ključni podatak da se antiruskim sankcijama Zapada nije priključio niko izvan Zapada.
To, ipak, ne znači i da gospodari Zapada i dalje nisu dovoljno moćni da bi bili opasni. Imaju i dovoljno sredstava i nedovoljno savesti za to; američko-norveška diverzija Severnog toka samo je poslednji dokaz takvog stanja. Pa zato ovo i jeste, kao što Putin reče, ”najopasnija i najneizvesnija, istovremeno i najvažnija decenija od kraja Drugog svetskog rata”. Od njenog ishoda, nije preterano reći, zavisi sudbina sveta u kome živimo.
Koliko je zaista opasna decenija pred nama? Kako će izgledati nova arhitektura sveta? I ko će je izgraditi?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i urednik u dnevnom listu Politika Bojan Bilbija.
