Čeka li srpske građevince više posla u ovoj godini
12:35 18.02.2023 (Osveženo: 13:06 13.04.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Pad grđevinskih aktivnosti koji je karakterisao celu prošlu godinu zbog različitih posebno spoljnih okolnosti, trebalo bi ove godine da bude zaustavljen. Svi veliki infrastrukturni objekti nastavljaju da se grade, nije stala ni gradnja stanova, a trebalo bi da budu usvojeni i propisi koji će omogućiti da građevinski sektor lakše posluje.
To za Sputnjik kaže sekretar Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije Ivana Vuletić koja skreće pažnju na još jednu činjenicu. Poslednjih godina smo imali izrazit rast građevinske aktivnosti, što u okolnostima kakve smo imali u prethodnoj godini nije lako dosegnuti.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavod za statistiku, vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u četvrtom kvartalu prošle godine opala je za 13,7 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. Time je nastavljen trend koji je, praktično, započeo po izbijanju ukrajinske krize koja se nadovezala na rastuću inflaciju i dovela do nestašica i znatnog poskupljenja građevinskog materijala, od 20 do 50 odsto.
Mnogo je rasla
U prvom kvartalu je tako građevinska aktivnost pala 5,9 odsto u odnosu na godinu dana ranije, u drugom 8,8 odsto, a u trećem kvartalu 13,5 odsto. Poređenja radi, u 2021. građevinska aktivnost je zabeležila rast od 17,6 odsto.
„Građevina je mnogo rasla u prethodnih deset, a posebno proteklih pet-šest godina u Srbiji. Imali smo mnogo infrastrukturnuh projekata i nikada se nismo pitali da li je rast mnogo veliki. A sada nas zabrinjava i manji pad. Mislim da je i to važno istaći“, napominje Vuletićeva.
Kao što smo početkom godine imali veliki rast cena građevinskog materijala, koje su potom padale i vratile se u normalu, tako je, smatra ona, i sa građevinskom aktivnošću.
Po izbijanju ukrajinske krize na celu godinu se protegao trend pada građevinske aktivnosti koja je prethodnih godina izuzetno porasla
© Sputnik / Lola Đorđević
Neki projekti su, ukazuje ona, započeti u jednoj godini i to je statistički mapirano. I u njih je uložen veliki novac, ali to još nismo dobili na korišćenje. Ali smo zbog toga povećali vrednost u nekoj drugoj industriji, objašnjava ona, ocenivši da bismo uporednom analizom pojedinih statističkih podataka možda mogli da imamo drugačije tumačenje.
Svetski poremećaji
Kada je početkom prošle godine zbog poremećaja na svetskom tržištu, što se odrazio na cene građevinskog materijala, gradnja u Nemačkoj gotovo stala, bilo je izvesno da ni mi nećemo ostati imuni na to. Prednost Srbije je, doduše, bila u tome što ne oskudeva u građevinskom materijalu koji u najvećoj meri sama proizvodi.
Kada je radi suzbijanja inflacije i naša centralna banka, poput ostalih u svetu počela da podiže ključnu kamatnu stopu, koja se odrazila na skuplje kreditiranje, jasno je bilo da neće biti povratka građevinske aktivnosti na stare staze.
Investitori su zbog toga teže dolazili do novca i teže se odlučivali da investiraju, a građani su bili suzdržaniji kada je reč o zaduživanju za kupovinu stanova. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, devet odsto svih nekretnina plaćeno je iz kredita, što je za četiri odsto manje u odnosu na prethodni period.
Postoji strah
„Da li kod ljudi postoji strah, postoji. Da li je to izazvala kriza – jeste. Da li su ga i banke izazvale - delom da, jer krediti više nisu tako jeftini kao što su bili. Ali da se razumemo, i dalje krediti nisu skupi, ali se ljudi prosto boje neke nestabilnosti u budućnosti. Ljudi se plaše da uđu u neki kredit s obzirom na svetska dešavanja, na kraju karejva i s obzirom na vesti koje svaki dan slušaju“, ističe naša sagovornica.
Ona smatra da dalji pad građevinarstva ne treba očekivati, da će se zaustaviti tu gde smo sad, naravno, pod uslovom da svi paramteri ostanu onakvi kakvi su trenutno.
Infrastruktura i dalje
Da bi taj sektor ponovo krenuo da raste bitno je, kako kaže, da se nastavi sa velikim infrastrukturnim projektima koji se finansiraju od strane države. Za to, podseća ona, postoje i najave.
„Imamo nastavak železničke pruge ka Nišu, izgradnju puta prema Šapcu, fruškogorskog koridora. To će, naravno, uticati na rast građevine. Što se tiče gradnje u Beogradu imamo nedostatak poslovnog prostora i očekuje se da će se to graditi u narednom periodu, što će takođe povećati vrednost radova u građevinarstvu. Što se tiče stanova nema gradilišta koja su stala, ako ih i ima taj broj je zanemarljiv“, kaže sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS.
Građevina, kako kaže, nije stala samo su opšti uslovi odredili neko podozrenje. Podseća da smo u prošloj godini imali i izbore i promenu ljudi u lokalnoj samoupravi što neminovno donosi neki zastoj. Uz to napominje da gradnja uvek zavisi i od vremenskih uslova, ali i radnika kojima se raspolaže.
Nastavak radova na velikim infrastrukturnim objektima značiće
rast građevinske aktivnosti, sektora koji je u 2021. činio šest odsto BDP-a
© Sputnik / Lola Đorđević
Ona podseća da treba da budu usvojene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Zakona o zapošljavanju stranaca koji bi za Srbiju bitnom građevinskom sektoru trebalo da olakšaju poslovanje.
Građevinarstvo se sa 160.000 zaposlenih na više od 100.000 aktivnih gradilišta, sa 11.000 registrovanih kompanija, smatra pokretačem razvoja Srbije. U 2021. godini vrednost izvedenih radova u tom sektoru dostigla je pet milijardi evra, što je činilo šest odsto BDP-a.
