Šta uopšte slavi lažna država Kosovo: Ni posle 15 godina nisu makli od početka
21:33 17.02.2023 (Osveženo: 23:16 17.02.2023)
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
Pratite nas
Kada se posle 15 godina od samoproglašenja takozvane države Kosovo podvuče crta, Priština je u svakom pogledu još dalje od onoga što je zacrtala tim svojim protivpravnim i jednostranim aktom 2008. godine, smatra nekadašnji predsednik Privremenog Izvršnog veća za Kosovo i Metohiju Zoran Anđelković.
U Prištini se danas obeležava petnaest godina od jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova. Tim povodom je upriličena svečana sednica vlade i skupštine privremenih prištinskih institucija, kao i parada policijskih i takozvanih vojnih snaga.
Taj privid državnosti, međutim, za tren razveje nekoliko podataka koji ukazuju na to da u Prištini nemaju baš čime da se pohvale.
Lažna država i posle 15 godina podjednako lažna
Anđelković za Sputnjik napominje da lažna država Kosovo i dalje nije član nijedne bitne međunarodne organizacije, niti bi po tom pitanju, pogotovo kada su u pitanju Ujedinjene nacije, nešto u dogledno vreme moglo da se promeni. Naprotiv. Sada lažnu državu Kosovo priznaje manji broj zemalja nego što je to učinio po jednostarno proglašenoj samostalnosti, a za proteklih 15 godina demokratskog društva na Kosovu nema ni u naznakama.
„Bez obzira šta im pisali u raznim izveštajima njihovi sponzori da su napredovali u nekim demokratskim procesima oni su dalje od toga nego što su bili 2008. godine. Prvo je bila priča o standardima pre statusa, a u međuvremenu nisu postigli status, niti standarde. Status koji su oni proglasili 2008. godine sada je na nižem nivou nego što je bio 2009. ili 2010. godine“, kaže naš sagovornik.
Da proteklo vreme nije radilo za lažnu državu Kosovo, po njegovoj oceni, vidi se i po broju njenog otpriznanja, odnosno broja država koje su povukle brzopleto data priznanja.
Manje država ih priznaje nego 2008.
„Značajan broj zemalja ih je otpriznao. Manji broj zemalja ih priznaje sada nego što je tada u toj euforiji i histeriji pritiska zapadnih zemalja priznavao tu lažnu državu Kosovo. Prema tome i tu su dalje od nekog zacrtanog cilja“, ističe dobar poznavalac situacije na Kosovu i Methiji.
Lažnu državu Kosovo danas priznaje manje država nego pre 15 godina po njenom samoproglašenju
© AP Photo / Darko Vojinovic
Anđelković ističe da se po pitanju Srba ništa nije promenilo - i dalje Albanci uništavaju sve što je temelj postojanja Srba na Kosovu i Metohiji. Sada je to podignuto i na institucionalni nivo. Da je za Prištinu demokratsko društvo nepostojeća kategorija dovoljno je, kaže, samo otići na uništena srpska groblja i uveriti se u to.
„Kada se sve podvuče, oni su dalje od svih normalnih demokratskih ciljeva. Nisu napravili demokratsko društvo, naprotiv. Sve čine da etnički očiste Kosovo i Metohiju, pre svega od Srba, podstičući ekstremizam kroz razne incidente, napade na Srbe“, ističe naš sagovornik.
Novom papiru ne treba davati značaj
Na pitanje, da li i taj novi francusko-nemački, a suštinski američki papir, prema kome Beograd faktički treba sam da prizna takozvanu državu Kosovo, upravo ukazuje na to da je ono podjednako daleko od državnosti kao i pre 15 godina, pa bi njegovi sponzori užurbano da nametnu to rešenje, Anđelković kaže da ne bi davao značaj tom papiru.
„Da bi došli do tog papira moramo da rešimo prethodne sporazume, pre svega ono što je do sada potpisano 2013. i 2015. godine u Briselu, uz garanciju te zapadne međunarodne zajednice. Polako, ne bih da se penjemo na desti sprat pre nego što rešimo prvi, drugi, treći... A to znači da prvo rešimo sprovođenje svih sporazuma, pre svega Zajednicu srpskih optina i ono što iz toga proističe, a ima mnogo tih takozvanih tehničkih pitanja“, slikovit je Anđelković.
A i ta tehnička pitanja su, kako dodaje, uvek politička, kao što je sporazum o telekomunikacijama, o katastru, o zaštiti srpske kulture i srpskih manastira, crkava na prostoru KiM. Mnogo je tih pitanja koja prethodno treba rešiti da bi dalje uopšte moglo da se radi na nekom novom papiru – francusko-nemačkom, ili američkom, kako god da se on zove.
Naravno, dodaje on, uvek treba razgovarati, tražiti kompromisno rešenje, ali za neka nova potrebno je da se prvo realizuju već dogovrena rešenja i sporazumi.
A kako to sada izgleda iz vizure premijera takozvanog Kosova Aljbina Kurtija, kaže, najbolje govori njegova kritika upućena crnogorskom premijeru Dritanu Abazoviću zbog toga što je potpisao sporazum države Crne Gore sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC). Iz toga proističe da bi Kurti da uništi SPC na Kosovu i Methoiji, da on nikada ne bi potpisao takav sporazum, odnosno ne bi rešio pitanje statusa SPC na KiM. Ako je to tako, onda bez prethodnog rešavanja tih i takvih pitanja teško je razgovarati o nekim novim dogovorima i nekim novim papirima koji se pojavljuju, ističe Anđelković.
Neki su i u Hagu
Kada se, međutim, pogleda slika koja je 17. februara 2008. trebalo da svedoči o državnosti takozvanog Kosova, nešto se ipak promenilo.
Tači iz uniforme terorističke OVK u premijersku fotelju lažne države Kosovo, danas na optuženičkoj klupi suda za Kosovo u Hagu
© AP Photo / Visar Kryeziu
„Mi, demokratski izabrane vođe ovim objavljujemo da je Kosovo nezavisna i suverena država", objavili su tadašnji politički lideri, ilustrujući to slikom na kojoj tadašnji premijer takozvanog Kosova Hašim Tači, zajedno sa predsednikom Fatmirom Sejdiuom i predsednikom skupštine Jakupom Krasnićijem predstavlja zastavu takozvanog Kosova.
Od novembra 2020. godine, čeda i miljenici Zapada, Tači i Krasnići se, međutim, nalaze u Specijalnom sudu Kosova u Hagu gde čekaju suđenje za zločine počinjene nad albanskim stanovništvom.
Anđelković je uveren da će oni jednoga dana odgovarati ne samo za te nego i za zločine nad Srbima.
„Istorijski procesi su uvek nešto što traje tako da verujem da će i ta međunarodna pravda, bez obzira na to koliko smo mi mali, koliko se najčešće na male, pa tako i na Srbiju međunarodno pravo ne odnosi , ipak bar jedan njegov deo jednog dana doći do nas“, zaključio je Anđelković.
