Simić: Srbi na KiM žive nikada gore
© Foto : Srbi za Srbe
Pratite nas
Potpredsednik Srpske liste Igor Simić izjavio je da, nakon 15 godina od proglašenja nezavisnosti, Srbi na Kosovu žive nikad gore i pod nikad većim institucionalnim pritiskom koji dolazi od Vlade Aljbina Kurtija koja ne poštuje i ne primenjuje ništa što je potpisano.
U intervjuu za "Dojče Vele", Simić je rekao da smo pre 15 godina imali netrpeljivost između Srba i Albanaca, a da je sada na delu, kako je rekao, institucionalno nasilje i pritisak koji se sprovodi nad srpskim narodom.
On dodaje da izlazak Srba iz institucija nije akcija već reakcija na sve ono sa čim se srpski narod suočava u prethodnom periodu.
"Izlazak iz institucija je bila potreba da se čuje vapaj srpskog naroda zbog problema sa kojima se suočavamo na terenu kako bi neko i u Prištini i u Briselu shvatili da Srbi ne mogu i ne žele da trpe ono sa čim su se suočavali", poručuje Simić.
On podseća da početak godine nije bio obećavajući i da smo na Badnji dan imali pokušaj ubistva srpskog dečaka i mladića u Gotovuši, nakon toga pucanje na Miljana Delevića, hapšenja Srba koji se po pravilu po nekoliko meseci u pritvoru bez ikakvih dokaza, s tim, što se, ističe, takva praksa nastavlja.
Na severu Kosova više ne funkcionišu kosovske institucije, naglašava Simić, jer je nerealno, kaže, da na severu gde 95 odsto stanovništva čine Srbi nemate nijednog Srbina u institucijama.
Potpredsednik Srpske liste ističe da povratak Srba u kosovske institucije nije uslovljen hirovima ili nerealnim željama srpskog naroda, već da se oni samo pozivaju na ono što je potpisano u Briselu 2013. godine, a do danas nije formirano.
"ZSO nije hir srpskog naroda već potreba da se institucionalno zaštite kolektivna i pojedinačna prava. Srbi ne traže ništa na uštrb drugih naroda na ovim prostorima, mi ne tražimo da se nešto uzme od Albanaca, Bošnjaka, Roma već samo tražimo da se prava našeg naroda zaštite jer je očigledno da ni posle 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti kosovske institucije nisu pokazale mogućnost, sposobnost a ni spremnost da odgovore potrebama našeg naroda", poručuje Simić.
Podseća da je ZSO obaveza koja stoji pred kosovskim institucijama kada je u pitanju srpska zajednica na KiM i da je formiranje ZSO, pored toga što je potreba srpskog naroda, nešto što može da omogući bolji život svima, pa čak i onima u Prištini da mogu bolje da razumeju potrebe i probleme građana na severu.
Simić odbacuje navode da bi formiranje ZSO moglo dovesti do stvaranja nove Republike Srpske, već da je to, kaže, mehanizam za zaštitu osnovnih ljudskih prava.
"Srbi žele da znaju ko je njihov lekar, da srpski lekar leči srpsku decu, želimo da znamo koju će školu da upišu naša deca i ko će da ih obrazuje, želimo da imamo pravo ekonomskog razvoja i to je jako važno. Zahtevamo da imamo pravo da uređujemo svoju opštinu shodno zahtevima naših građana, to je ruralno i urbano planiranje, a ne da doživljavamo situaciju da vlada u Prištini jednostrano donosi odluke, otima hektare srpske zemlje bez ikakvog reda i procedura, bez poštovanja zakona o eksproprijaciji, zakona o ekologijim šumama", rekao je Simić.
Dodaje da se često zaboravlja da Srbija izdvaja više od 40.000 različitih davanja za Srbe na KiM, što je više stotina miliona evra koje oseća i privreda na Kosovu, od koje imaju koristi i Srbi ali i Albanci i Bošnjaci.
Takođe, poručuje, na severu zdravstveni sistem funkcioniše na severu i širom Kosova pod ingerencijama vlade Srbije, a ti lekari pružaju usluge i Srbima i Albancima, dok se u školama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije obrazuju deca svih nacionalnosti.
"Imali smo situaciju kada je zabranjena vakcinacija u vreme pandemije, tako nešto nikada nigde nije zabeleženo i takve stvari ZSO treba da spreči. ZSO bi bio mehanizam za zaštitu osnovnih ljudskih prava", objašnjava Simić.
