Osam milenijuma istorije pod istim krovom: Uskoro počinje obnova zdanja Muzeja grada Beograda /video/
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Muzeji u drugim metropolama postavili su pred nas visoku lestvicu, ali bogatstvo i lepota materijala koji baštinimo retko može bilo gde da se vidi - pod istim krovom će se naći predmeti od praistorije do danas, kaže Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.
Obezbeđen budžet za rekonstrukciju
Muzej grada Beograda ove godine obeleževa 120 godina postojanja i taj važan jubilej dočekuje sa usvojenim budžetom za kompletnu rekonstrukciju zgrade u Resavskoj 40b, u kojoj će se naći stalna postavka.
Višegodišnje nastojanje da se iznađe rešenje za smeštaj 157.000 predmeta koji svedoče o 8.000 godina dugoj istoriji i organizuje stalna postavka, privedeno je kraju.
„Verovatno bi sve bilo gotovo da se radi na izgradnji novog objekta umesto rekonstrukcija postojećeg, ali s obzirom na istoriju Muzeja grada Beograda i vrstu materijala koji baštinimo, rekonstrukcija takvog objekta zaista ima smisla u estetskom i simboličkom smislu. Ulažemo sve napore da 157.000 predmeta predstavimo kroz tematasku i hronološku postavku posvećenu dugom i vrlo burnom periodu našeg grada što je ogroman izazov i zadatak koji do sada kod nas još niko nije imao“, naglašava Jelena Medaković za Sputnjik.
Stalna postavka u novoj zgradi za četiri godine
Veliki poduhvat, prema njenim rečima, predstavlja izmeštanje depoa Muzeja grada Beograda koji se na nalaze u zgradi u Resavskoj, ali bi do jeseni to trebalo da bude završeno.
„Nemamo adekvatan zamenski objekat gde bismo sve preneli, nego ponovo na 20 naših adresa“, pojašnjava direktorka Muzeja grada Beograda.
Zgrada Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici 40b
© Muzej grada Beograda
Rekonstrukcija bi trebalo da traje tri godine.
„Istražne radnje su više puta preduzimane i građevinci znaju sa kakvim problemima mogu da se suoče tako da ne očekujemo bilo kakva iznenađenja i produžetak roka. O velikoj političkoj volji da se obezbedi objekat Muzeju grada Beograda svedoči činjenica da je budžet kompletno odobren i nadamo se da će Muzej dobiti stalnu postavku 2027. godine“, kaže Medaković.
Šobajićev legat – Savremena scena za mlade
Muzej grada Beograda ima 16 objekata, među kojima su najposećeniji Konak kneginje Ljubice, spomenički kompleks Stefanu Nemanji i sve više Zavičajni muzej Žarkova i nedavno otvoren Salon u Bulevaru kralja Aleksandra.
U planu je otvaranje još jednog prostora - Savremene scene po zamisli Miloša Šobajića (1944-2021).
„Miloš Šobajić je za života poklonio Gradu Beogradu zbirku od 28 dela, a Grad je Muzeju za potrebe Miloševog legata opredelio prostor koji je priveden nameni. Očekuje se završetak pravnih procesa sa Šobajićevom porodicom. Ukoliko sledimo Miloševe smernice i njegov plan rada - svi smo se nadali da će on u tom prostoru raditi – dobićemo nov dinamičan prostor prvenstveno namenjen njegovim poštovaocima, ali i studentima, doktorandima, koji će moći da se informišu o modernim tokovima, pravcima i smerovima kojima se kreće umetnost danas. Miloš je prostor i nazvao Savremena scena sa željom da umetnici, koji stupaju na scenu, imaju prostor na Topličinom vencu 11 u kome će se okupljati“, navodi Medaković.
Zavičajni muzej u Žarkovu
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej grada Beograda
Sto dvadeset predmeta za sto dvadeset godina
U pripremi je izložba „Sto dvadeset predmeta za sto dvadeset godina“ kojom će Muzej grada Beograda obeležiti značajan jubilej – na različitim lokacijama biće predstavljeni značajni, interesantni predmeti iz zbirki te ustanove, a direktorka Medaković najavljuje da će svako moći da pronađe tematski ono što ga interesuje.
Pored centralne izložbe i proslave u oktobru, kada će biti dodeljena Velika nagrada Muzeja grada Beograda, u planu je više postavki pre svega u novootvorenom Salonu u kome je trenutno izložba „Vladimir Veličković – poklon kolekcija Muzeju grada Beograda“.
Otvaranje izložbe dela Vladimira Veličkovića u Salonu Muzeja grada Beograda
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej grada Beograda
Muzej grada Beograda je i započeo obeležavanje 120 godina od osnivanja izložbom Veličkovićevih dela, koja ujedno nosi poruku važnu i za početak rada Muzeja i za njegovo trajanje, a to je – darivanje.
Brojni legati, poklon kolekcije i pojedinačni pokloni umetnika, naučnika, kolekcionara i drugih ljubitelja kulture i umetnosti dragoceni su deo kolekcija koje Muzej baštini, ističe Medaković.
Legat Sekulić
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej grada Beograda/Dragana Udovičić
Muzeju grada Beograda 2021. godine povereno je na čuvanje, održavanje i staranje 28 umetničkih dela Vladimira Veličkovića, vredan poklon koji obuhvata radove nastale u periodu od 1972. do 2009. godine, što je ujedno i jedna od najznačajnijih donacija koje je Muzej dobio u prethodnom periodu.
Reč je o dve monumentalne slike u tehnici ulje na platnu, dva crteža u tehnici akril na papiru i 24 serigrafije na papiru. Ova dela sada se prvi put zajedno izlažu kao celina, pružajući mogućnost uvida u različite faze stvaralačkog opusa ovog istaknutog umetnika.
Salon Muzeja grada Beograda
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej grada Beograda
Istorija očima savremenih umetnika
Nakon izložbe dela Vladimira Veličkovića, po pozivu će svoje radove izložiti laureati nagrade koja nosi njegovo ime - Damjan Kovačević i Nemanja Mate Đorđević, a u maju je planirana izložba Vuka Vidora, Veličkovićevog sina.
„Ceo program u Salonu zasniva se na dijalogu onoga što čuva Muzej grada Beograda i stvaralaštva savremenih umetnika. Naša misija jeste da podržavamo sadašnje da bismo stvarali buduće istorijsko“, objašnjava direktorka Muzeja.
Čuveni crveni kiosk
Ona dodaje da će gradski muzej ove godine biti i suogranizator značajnog događaja u Ljubljani, posvećenog novom talasu jugoslovenskog dizajna s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina.
„I mi ćemo povesti doajene beogradske, nekad jugoslovenske scene, a tamo će nas čekati čuveni Saša Mahtig koji je obeležio svetsku scenu sa čuvenim modularnim objektima i prepoznatljivim kioscima K 67. U toku je i naša izložba ikona u Vizantijskom muzeju u Solunu i radićemo sa kolegama iz tog muzeja značajnu konferenciju posvećenu konzervaciji vizantijskih i postvizantijskih ikona“, najavljuje Medaković.
