Uloga veštačke inteligencije u ranom otkrivanju bolesti: Dokle je stigla Srbija
CC0 / /
Pratite nas
U svetu postoji između 6.000 i 7.000 retkih bolesti od kojih boluje čak šest do osam odsto svetske populacije. Procenjuje se da u Srbiji, sa nekom retkom bolešću živi čak pola miliona ljudi. Kakva je uloga veštačke inteligencije u njihovom ranom otkrivanju?
Zajednički imenitelj svim retkim bolestima jeste kasna i komplikovana dijagnostika, kao i neadekvatno prepoznavanje simptoma. Proces dijagnostike traje u proseku između sedam i osam godina, a pacijenti posete više od 10 lekara specijalista. U želji da se ta procedura skrati, tri velika zdravstvena centra: Univerzitetski klinički centar Srbije, Univerzitetska dečja klinika Tiršova i Kliničko bolnički centar Zemun, u saradnji sa Institutom za veštačku inteligenciju, pokrenuli su projekat „Upotreba veštačke inteligencije u ranoj dijagnostici retkih bolesti".
Zašto je važna uloga veštačke inteligencije u dijagnostifikovanju
Doktorka Branka Rakić iz Instituta za veštačku inteligenciju Srbije rekla je da je program još u začetku.
„Cilj je da se unapredi dijagnostika, skrati vreme dobijanja dijagnoze. Mi sad prikupljamo podatke, radićemo na anonimizovanim podacima a projekat je multidisciplinarni. Oslanjamo se na ekspertizu lekara iz partnerskih institucija, medicinskih centara. Naš domen je tehnički domen, radićemo razvoj algoritma koji će moći da prepozna potencijalno obolelog pacijenta“, izjavila je za RTS dr Rakić i dodala da se tim sada fokusira na Fabrijevu bolest.
Fabrijeva bolest je nasledna i zahvata čitav organizam, odnosno više sistema organa. Kao posledica nedostatka jednog enzima, taloži se materijal, koji dovodi do srčane i bubrežne slabosti, dovede do ranog moždanog udara, promena na očima, koži...
„Razlog, zašto se toliko luta u postavljanju dijagnoze i zašto treba toliko vremena i često prođe više ekspertiza više iskusnih lekara dok se bolest ne prepozna je u tome što treba sklopiti kockice tog multidisciplinarnog mozaika. Treba u našem sistemu, koji se već decenijama fokusira - svako je ekspert u svome poslu, ali morate imati širu sliku - gde morate biti svesni da vaš pacijent ima ne samo srčane tegobe, nego možda ima i bubrežnu slabost, možda moždani udar, koji nije posledica pritiska, arterioskleroze ili dijabetesa, već se možda radi, kada imate pred sobom sve te različite elemente, o jednom naslednom oboljenju koje se može vrlo efikasno lečiti“, istakao je profesor dr Arsen Ristić, kardiolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
On dodaje da Fond za retke bolesti i Fond zdravstvenog osiguranja već godinama sve više takvih bolesnika uspešno leče, i da je prošle godine postignut vrlo uspešan broj novootkrivenih slučajeva pacijenata za kojima se traga a koji pate od retkih bolesti.
„Koga god od tih pacijenata otkrijete, smanjili ste rizik da će im na kraju trebati dijaliza, smanjili ste rizik, da neko ko je mlad razvije moždani udar, i svakoj toj porodici;imate i više članova porodice koji su oboleli, pogotovo muških članovima porodice - to spasava život“, izjavio je prof. dr Ristić i naglasio da je objedinjena baza podataka veoma značajna stvar.
„Mi se jako radujemo da u poslednjih nekoliko godina postoji informacioni sistem koji obuhvata sve segmente našeg rada u Kliničkom centru, sve klinike su integrisane, sve službe, i postoji mogućnost da imate pregled, ne samo onog što se dešavalo sa pacijentom dok je na kardiologiji, već i dok je bio na svim drugim ispitivanjima od kada taj sistem postoji“, kaže profesor i objašnjava da procedura uključuje detektovanje potencijalnih bolesnika, analize, genetski skrining...verifikovanje pa i lečenje bolesti.
Automatizovanje rada lekara
Doktorka Rakić kaže da je važno da algoritam treba da razume srpski jezik i da automatizuje ono što lekar uradi i da sam pronađe ono što čini jednog čoveka pacijentom koji ima Fabrijevu bolest ili neku drugu retku bolest. Dodaje da će se raditi i retroaktivno.
„Nadamo se da ćemo naći novoobolele pacijente koje će moći da dobiju novu terapiju, da će se taj algoritam implementirati i moći da prati ne samo Fabrijevu već i druge bolesti“, napominje ona.
Važno je da čitav sistem bude objedinjen i funkcionalan nateritoriji cele Srbije.
„Ovi je početna faza i moramo zajedničkim snagama da dokažemo da ovaj algoritam funkcioniše i da nam njegova primena podiže verovatnoću, odnosno, podiže broj bolesnika koje otkrivamo godišnje sa retkim bolestima. Kada to budemo dokazali, a nema razloga da sumnjamo jer postoje slična iskustva iz inostranstva - da ćemo biti efikasni, da ćemo onda u tom slučaju, kada znamo brojeve i kada znamo koliko smo sa ovim zajedničkim radom postigli, da onda to proširimo. Pre svega na one bolesti gde nam rana primena terapije dramatično menja tok oboljenja“, objasnio je profesor ukazujući na veliki značaj rane dijagnostike, naročito pošto je u toku veliki prodor u farmakoterapiji brojnih bolesti.
Doktorka Rakić je naglasila da je u pitanju jedan od najzahtevnijih projekata na kojima se radi na Institutu.
„Jedan od ciljeva Instituta je unapređenje i digitalizacija zdravstva, i da lekarima olakšamo posao s jedne stane a s druge strane da se poveća kvalitet koji pružamo pacijentima“, rekla je Rakićeva i naglasila da je u pitanju „naučno izazovan projekat za koji veruje da će biti uspešan“.
Uloga lekara u pomoći projektu, kroz saradnju sa Institutom - odnosi se na pužanje akumuliranog znanja, što će omogućiti da se za kraće vreme detektuje veći broj pacijenta koji će na vreme krenuti sa lečenjem.
Primena, odnosno, najpre testitanje projekta se očekuje za oko godinu do godinu i po dana.
