00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Nadežda Petrović: Nacionalna heroina koja je životom platila odanost svom rodu /foto/

© Sputnik / Lola ĐorđevićNadežda Petrović
Nadežda Petrović - Sputnik Srbija, 1920, 14.02.2023
Pratite nas
Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, u Velikoj sali Narodnog muzeja Srbije večeras je otvorena izložba „Nadežda Petrović. Modernost i nacija“, priređena u čast 150. godišnjice rođenja naše velike umetnice.
„Čvrsto uverena da je vrhunska umetnost vodič ka progresu civilizacije, autentičnim stvaralačkim pristupom integrisala je srpsko slikarstvo u moderne evropske tokove krajem 19. i početkom 20. veka. Hrabro i beskompromisno formirala je osoben stil i postala inspiracija savremenicima i uzor budućim generacijama. Njen rad i društveni aktivizam najbolji su primer kako kultura i umetnost mogu da pomognu u savladavanju ratnih, socijalnih, ekonomskih i drugih životnih izazova, ili da ih barem učine lakšim“, istakla je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković.
© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložbu je otvorila ministarka kulture Maja Gojković
Izložbu je otvorila ministarka kulture Maja Gojković - Sputnik Srbija, 1920, 14.02.2023
Izložbu je otvorila ministarka kulture Maja Gojković
Ministarka kulture je, otvorivši izložbu, rekla i da je Nadežda Petrović bila daleko više od vrhunskog slikara.
„Humanista i istinski patriota, jedan od osnivača Kola srpskih sestara, u najtežim trenucima po srpsku državu bila je uz svoj narod i njegovu vojsku. Cena koju je platila za svoje požrtvovanje i odanost svom rodu bila je najskuplja - sam život. Duže od jednog veka nad kulturnom javnošću lebdi pitanje kuda bi je sve odveo njen nepresušni talenat, koji je tek trebalo da se iskaže u punom sjaju i obimu“, dodala je Gojković.
Autori izložbe, prof. dr Lidija Merenik i prof. dr Igor Borozan, uz podršku muzejskog savetnika Evgenije Blanuše i kustosa Jasmine Cukić, pružili su studiozne uvide u likovni opus Nadežde Petrović (1873-1915), koji je na izložbi predstavljen kroz hronološko-tematske celine.
© Sputnik / Lola ĐorđevićOtvorena izložba "Nadežda Petrović. Modernost i nacija"
Otvorena izložba Nadežda Petrović. Modernost i nacija  - Sputnik Srbija, 1920, 14.02.2023
Otvorena izložba "Nadežda Petrović. Modernost i nacija"
Imajući u vidu da je naša čuvena slikarka razvijala izrazito samosvojan pristup slikarstvu i formirala autentičan likovni izraz, koji izmiče idejama starije generacije i mišljenjima njenih savremenika, postavka je osmišljena u skladu sa vodećim temama i motivima njenog slikarstva.
„Srbija je centralna tačka ideološkog i umetničkog delovanja Nadežde Petrović, koja je gonjena sopstvenom impulsivnošću otišla ispred umetnosti svoje sredine. Bila je nacionalna heroina veća od života i umetnosti i utemeljiteljka moderne umetnosti 20. veka u Srbiji“, istakla je na otvaranju Lidija Merenik.

Od slika zemlje i naroda do modernih iz Pariza

Izložene su 102 slike u razvojnoj liniji od minhenskog perioda, slika zemlje i naroda, impresionističke epizode i nacionalnog narativa, do dela koja nastaju u Parizu, kojima Nadežda ostvaruje pobedu moderne slike sa prevagom likovnog nad ideološkim.
© Sputnik / Lola ĐorđevićNa izložbi su predstavljena dela iz zbirke Narodnog muzeja, kao i iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Umetničke galerije Nadežde Petrović u Čačku, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske u Novom Sadu.
Na izložbi su predstavljena dela iz zbirke Narodnog muzeja, kao i iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Umetničke galerije Nadežde Petrović u Čačku, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske u Novom Sadu. - Sputnik Srbija, 1920, 14.02.2023
Na izložbi su predstavljena dela iz zbirke Narodnog muzeja, kao i iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Umetničke galerije Nadežde Petrović u Čačku, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske u Novom Sadu.
Slike su u tehnici ulja i tempere na platnu, kartonu, dasci. Najstarijapotiče iz1898. godine, a „Valjevska bolnica” nastala je 1915.
Sa težnjom da se stvaralaštvo Nadežde Petrović predstavi na celovit i sveobuhvatan način, uz dela koje Narodni muzej baštini, izložena su i dela iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Umetničke galerije Nadežde Petrović u Čačku, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske u Novom Sadu.

Prva srpska fotografkinja

Pored izvanrednih slika, koje su postavile temelje srpskom modernom slikarstvu, publika ima priliku da Nadeždu upozna i kao prvu srpsku fotografkinju.
Predstavljene su fotografije članova slikarkine porodice - počev od tipičnih, građanskih portretnih prikaza do kostimiranih inscenacija Nadeždinih sestara u narodnom/nacionalnom ruhu, koje je ona lično ovekovečila.
© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložba je otvorena povodom 150. godišnjice rođenja znamenite srpske slikarke
Izložba je otvorena povodom 150. godišnjice rođenja znamenite srpske slikarke - Sputnik Srbija, 1920, 14.02.2023
Izložba je otvorena povodom 150. godišnjice rođenja znamenite srpske slikarke
Nekolicina fotografija sa njenim likom - Nadežda pored Meštrovićeve skulpture „Moja majka”, Nadežda kao ratna bolničarka, Portret sa podbočenom rukom – učinile su njenlik delom kolektivnog pamćenja.

Borba za napredak naroda i čovečanstva

Svestrana ličnost Nadežde Petrović koja se bavila slikarstvom, likovnom kritikom, fotografijom, pedagoškim radom, ženskom emancipacijom, te političkim i nacionalnim pitanjima, svedoči o njenoj angažovanosti i srčanoj uključenosti u društvena i umetnička previranja s početka 20. veka, sa ciljem da na njih utiče svojom borbom za napredak naroda i čovečanstva.
Posetioci će izložbu „Nadežda Petrović. Modernost i nacija“ u Narodnom muzeju Srbije moći da pogledaju do 15. aprila, a nakon toga posetoci Galerije Božidar Jakac u Kostanjevici na Krki, Muzeja savremene umejetnosti Republike Srpske, Umetničke galerije NadeždaPetrović i Galerije savremene likovne umetnosti Niš.
© Sputnik / Lola ĐorđevićNajstarija slika potiče iz1898. godine, a „Valjevska bolnica” nastala je 1915.
Najstarija slika potiče iz1898. godine, a „Valjevska bolnica” nastala je 1915. - Sputnik Srbija, 1920, 14.02.2023
Najstarija slika potiče iz1898. godine, a „Valjevska bolnica” nastala je 1915.

Poštanske marke sa motivima Nadeždenih slika

Pošta Srbije predstavila je danas i pustila u opticaj ekskluzivno filatelističko izdanje poštanskih maraka „150 godina od rođenja Nadežde Petrović“, sa motivima 10 umetničkih slika Nadežde Petrović iz privatnih kolekcija, koja do sada nisu izlagana.
© Sputnik / Lola ĐorđevićMotivi na markama ekskluzivnog filatelističkog izdanja poštanskih maraka „150 godina od rođenja Nadežde Petrović“
Motivi na markama ekskluzivnog filatelističkog izdanja poštanskih maraka „150 godina od rođenja Nadežde Petrović“  - Sputnik Srbija, 1920, 14.02.2023
Motivi na markama ekskluzivnog filatelističkog izdanja poštanskih maraka „150 godina od rođenja Nadežde Petrović“
„Najveća uzbuđenja kao istraživač naše umetnosti imao sam pred rečima i delom Nadežde Petrović. Ako bi tražili sliku koja na najbolji način govori o Srbiji i srpskom narodu i onome šta je za taj narod znači Kosovo, onda bi to bila njena slika Gračanice i 'Prizren', naravno. Nadeždin kratak životni put je bio put časti i slave“, rekao je istoričar umetnosti Nikola Kusovac na svečanosti u Muzeju PTT-a, preneo je Tanjug.
Na markama su motivi slika „Crvena kuća u predelu“ (1907), „Fasada Crkve Sv. Marka u Veneciji“ (1914), „Crveni božuri“ (1913), na vinjetama su „Prizren“ (1913), „Anđa u dvorištu“ (1910-1911), „Predeo“ (1907), „Čobanin svira u frulu“ (1906), a na kovertama „Čišćenje gusenica“ (1906), „Portret Jovana Skerlića“ (1907) i „Sestre“ (1905).
Liza Križanić - Sputnik Srbija, 1920, 09.02.2023
KULTURA
Heroine srpske umetnosti: Sedam umetnica koje su menjale svet
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala