Mađari vide ono što Zapad neće: Zašto je ruska privreda jedna od ključnih u svetu
© Depositphotos.com / Tashatuvango
Pratite nas
Mađarski zvaničnici su apsolutno u pravu kada kažu da je ruska privreda jedna od ključnih u svetu i samo konstatuju ono što kolektivni Zapad ne želi da vidi. Ruskoj ekonomiji pripada budućnost kao jednoj od zemalja i Evrope, ali i Dalekog istoka - jer su joj resursi iza Urala, uveren je konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Ocenu da je privreda Rusije jedna od ključnih u svetu i jedna od onih od presudnog značaja koja podržava tesne veze sa zemljama izvan zapadnog sveta iznela je predsednica Mađarske Katalin Novak. Po njenim rečima, u dugoročnoj perspektivi to mora da bude uzeto u obzir.
Ruska privreda ključna, evropska pred krahom
I nije prvi put da se najviši mađarski zvaničnici zalažu za saradnju Istoka i Zapada umesto dalje esklacije sukoba. Ovih dana je i šef diplomatije Peter Sijarto konstatovao da treba razvijati saradnju sa Istokom, odnosno Azijom kako bi se u postojećoj geopolitičkoj situaciji izbegao ekonomski krah Evrope.
„Mene ne čudi nimalo da su Mađari otvoreniji prema Dalekom istoku, a tu se smatra da je i Rusija koja se tako čak i tretira u analizama jer su svi njeni resursi praktično na teritoriji iza Urala, a to već pripada Dalekom istoku“, kaže Bušatlija za Sputnjik.
Kaže da ga ne iznenađuju takve izjave najviših mađarskih političara koji već duže vreme, i pre pandemije, imaju problema sa EU, odnosno briselskom birokratijom, jer ne žele da se prilagođavaju njihovim odlukama ne vodeći računa o sopstvenom nacionalnom interesu. Upravo zbog toga je, kako konstatuje, na prošlim izborima, zbog otpora takvom stavu Evropske komisije, Viktor Orban prošao bolje nego na prethodnim izborima.
Rusiji pripada budućnost
„Ako gledamo da li je to realno da oni kažu da je ruska ekonomija jedna od najrazvijenijih kojoj pripada budućnost, ja bih se apsolutno sa time složio. Koz neke analize iz 2018. i 2019. godine bilo je potpuno jasno da Rusija ima veliki potencijal i da relativno dobro to koristi. Ne treba zaboraviti da je Rusija poslednja zemlja na svetu koja se još uvek drži fundamentalne nauke. Oni se jedini njom bave, nešto malo ih Kinezi prate oslanjajući se jednim delom na tu rusku fundamentalnu nauku“, ističe naš sagovornik.
Po njegovoj oceni, pristup tehnološkom razvoju bez fundamentalne nauke je nemoguće ostvariti što je, kaže, sada vidljivo na raznim nivoima i u raznim sektorima ruske ekonomije. Pošto je sada najaktuelnije naoružanje, dovoljno je, ističe on, uporediti samo jednu stvar – koliki budžet za vojsku ima Amerika, koliki Rusija. Amerika, napominje on, ima preko 10 puta veći vojni budžet od ruskog.
Predsednica Mađarske Katalin Novak smatra da je privreda Rusije jedna od ključnih u svetu i da dugoročno to mora biti uzeto u obzir
© Sputnik / Lola Đorđević
„Sa druge strane, imate Rusiju koja je u oblasti naoružanja i svojih oružja i oruđa po svemu sudeći dosta iznad američkog nivoa. Kada pogledate samo avijaciju , mi smo se od 2014. godine kada su Rusi angažovani u Siriji nagledali operatrivnih, potpuno novih modela avijacije“, podseća on, napominjući da Amerikanci već 30 godina ne mogu da osposobe avion F35 koji po mnogo čemu još nije u toj fazi da se može smatrati gotovom robom koju oni mogu nekome da prodaju.
Ima sve
To se, po njegovoj oceni, ponavlja i na svim ostalim aspektima tehnološkog života Rusije koja je, kako kaže, jedina zemlja na svetu koja ima sve resurse i ne treba nigde da ide da bi to obezbedila.
Na Zapadu, za razliku od Mađara, izgleda nisu ozbiljno shvatili ni dugoročno sagledali to što Rusija podržava tesne veze sa zemljama izvan zapadnog sveta.
Bušatlija podseća na analizu Volstrit džornala o tome kako će izgledati svet najrazvijenijih ekonomija 2030. godine.
Daleki istok uzima primat
„Od tih najvećih deset svetskih ekonomija sedam će biti sa Dalekog istoka. Biće tu i Amerika, biće Kanada i iz Evrope eventualno Nemačka. Ali to eventualno je bilo rečeno 2018. godine. Sada više nema nikakve šanse da Nemačka za osam godina bude deseta zemlja po razvoju“, ističe naš sagovornik.
Zato se treba osloniti na svet koji ima budućnost, a to, kako ističe, nije zapadni, pogotovo ne Evropa. On ukazuje i na okretanje Rusije ka tržištima na kojima za njene proizvode nema sankcija, na Kinu i Indiju, pre svega, ali i na Južnu Koreju koja uvozi 60 odsto ruskog gasa godišnje više nego Kina. To su velika tržišta, daleko veća od evropskog, pa je u poslednjih pet-šest godina Rusija počela da okreće svoju infratsrukturu prema Dalekom istoku.
Bušatlija budućnost vidi i u privrednim asocijacijama kakve su BRIKS, Šangajska organizacija sa saradnju, Evroazijska ekonomska unija za čije članstvo u poslednje vreme raste broj zainteresovanih, pa i dojučerašnjih najvećih saveznika Zapada, kakve su arapske petromonorahije. Tim zemljama na Bliksom istoku Amerika sigurno više ne može da garantuje bezbednost, ali može Rusija koja ima dobre odnose i sa Iranom, i sa svim ostalima - ume da balansira, poštujući režime koji su na vlasti, sarađujući sa svima u obostranom ekononskom interesu, pa i sa članicama OPEK-a, dodaje ovaj konsultant za strana ulaganja.
Od najvećih deset svetskih ekonomija sedam će 2030. godine biti sa Dalekog istoka kome se Rusija okrenula još pre pet-šest godina
© Sputnik / Dmitry Astakhov
Žmure od 2014. godine
„Kada pogledate, ono što je trebalo da bude postignuto 2014. godine kada su počele sankcije Zapada prema Rusiji u vezi sa Ukrajinom, osnovna ideja je bila da se uništi ruska industrija. To se uopšte nije pokazalo mogućim“, konstatuje Bušatlija.
Zapad je sebe doveo u sadašnju situaciju svojom arogancijom jer sebe smatra čitavim svetom, pošto za njih ne postoji drugi, osim u smislu eksploatacije. Zažmurio je na činjenicu da u tih „njihovih“ 40-tak zemalja može da se sabere oko 1,2 milijarde stanovnika naspram skoro sedam milijardi ljudi.
Rusija, s druge strane, svoju ekonomiju žestoko povezuje sa Istokom sa kojim pravi dugoročne ugovore o prodaji energenata i pitanje je kada se sve sa Ukrajinom smiri hoće li uopšte imati bilo kakvog gasa i nafte za Evropu, a pogotovo jeftinog, na kome je do skoro njen najveći deo zasnivao proizvodnju i profitirao.
Mađarski političari su zato, zaključuje Bušatlija, još jednom pokazali da svet sagledavaju realnim očima.
