Ruska nafta, uprkos embargu, stiže u Evropu preko Indije i SAD
© AP Photo / Rosneft press service
Pratite nas
Evropski eksperti zabrinuti su zbog neefiksnosti embarga na kupovinu ruske nafte i naftnih derivata koje je uvela Evropska unija, prenosi BFM TV. Stručnjaci su uvereni da rusko „crno zlato“ i dalje stiže na evropsko tržište kao prerađeno gorivo, poput dizela. Posrednik u tom procesu nije samo Indija, nego i SAD.
BFM TV podseća da je 5. decembra prošle godine Evropska unija uvela embargo na izvoz ruske sirove nafte koja se prevozi morem. Dva meseca kasnije države-članice EU proširile su zabranu na ruske naftne derivate, kao što je dizel gorivo.
Ipak, nova etapa u seriji sankcija uvedenih protiv Rusije nameće pitanja zbog posrednika, uz čiju pomoć rusko gorivo i dalje stiže u zemlju koje podržavaju ograničenja protiv Moskve, navodi portal.
Reč je, pre svega, o Indiji, koja je sada znatno povećala kupovinu od Rusije, pri čemu pre početka ukrajinskog konflikta, pri čemu ta zemlja praktično nije uvozila ni naftu ni druge energente iz Rusije, navodi analitičar Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha Lauri Milivirta.
Savetnik Energetskog centra francuskog Instituta za međunarodne odnose Olivje Aper kaže da je izvoz ruske nafte u Indiju povećan deset puta. Isporuke iz Rusije u ovom trenutku čine oko 25 odsto ukupne količine potrošnje nafte na indijskom poluostrvu, što Rusiju čini najvećim isporučiocem tog energenta u Indiju.
Taj eksponencijalni rast uvoza ruske nafte u Indiju može se objasniti niskim cenama koje je Rusija prinuđena da utvrdi kako bi nastavila da prodaje svoje proizvode.
„Još pre uvođenja evropskih sankcija nafta marke 'Urals' prodavala se s popustom od 30 procenata, pošto su se operateri i trgovci već plašili da će biti uvedena ograničenja“, navodi Aper.
Suočivši se s pritiskom pojedinih zapadnih zemalja, država koja ima više od 1,4 milijarde stanovnika je saopštila da joj je ta nafta potrebna kako bi zadovoljila visoku unutrašnju potražnju.
Ipak, deo ruske sirove nafte koja se uvozi na teritoriju Indije, posle prerade se izvozi u druge zemlje. „Znamo kako da raspoznamo DNK sirove nafte, ali posle čišćenja ona gubi karakteristike i tada je teško ili nemoguće utvrditi njeno poreklo“, objašnjava Olivje Gantua, direktor francuskog sindikata radnika naftne industrije UFIP EM.
Lauri Milivirta smatra da se naftni derivati iz indijskih naftnih rafinerija, koje dobijaju rusku sirovu naftu, šalju u Evropsku uniju, SAD i Australiju.
Prema rečima Olivjea Aperte, ne treba preuveličavati razmere tog posla. S jedne strne, kapaciteti prerade nafte u Indiji su relativno mali: 5 miliona barela dnevno, što je dva puta manje nego u Kini i tri puta manje nego u SAD. S druge strane, Indija radije izvozi svoje naftne prerađevine u Jugoistočnu Aziju, a ne u tako geografski udaljene regione kao što je Evropa, koja se više oslanja na Bliski istok ili SAD kada je reč o kupovini dizel goriva.
„U periodu od januara do septembra 2022. godine od 16 milion tona naftnih derivata koje je uvezla Francuska, Indija joj je isporučil 300.000 tona, odnosno dva procenta“, kaže Olivje Gantua.
Maršruta preko Indije, međutim, nije jedini način da se ruska nafta preveze u Francusku i druge zemlje Evropske unije, navodi VFM TV.
Sjedinjene Američke Države, koje su prekinule trgovinske odnose s Rusijom, izgubile su isporučioca vakuumiranog dizel goriva, koje zemlja kupuje u velikim količinama. SAD se sada obraćaju indijskim naftnim rafinerijama, kao što je su „Relijans enerdži“ ili „Najara enerdži“, koje kupuju uglavnom sirovu naftu iz Rusije.
Prema navodima indijskog lista „Telegraf“, „Relijans enerdži“ kupuje od Rusije oko 600.000 barela sirove nafte dnevno, a SAD svakodnevno uvoze 200.000 barela gotovih prerađevina, uglavnom vakuumiranog dizel goriva od iste te kompanije. To gorivo je polufrabrikat, koji je idealan za proizvodnju raznih tipova goriva, pre svega dizela.
„Ovaj fenomen spojenih sudova i reorganizacije shema proizvodnje 'crnog zlata' u svetskim razmerama dovodi u sumnju efikasnost sankcija koje su uvedene protiv Rusije“, navodi izdanje.
„Rusija nastavlja da zarađuje oko 640 miliona evra dnevno na izvozu goriva, što svedoči o tome da je neophodno smanjiti ograničenje cena nafte i uvesti dodatne sankcije, kao i učiniti pouzdanijom njihovu primenu“, smatra Lauri Milivirta.
Ekspert se, takođe, zalaže za povećanje kazni za narušavanje sankcija.
„Na primer, prvobitna ideja je bila da trgovci naftom koji ne poštuju ograničenja cena budu zauvek čišeni pristupa zapadnim finansijskim i osiguravajućim uslugama, što je bila ozbiljna kazna. Rok isključenja je, međutim, smanjen na tri meseca“, navodi stručnjak.
Milivirta, takođe, ukazuje na „vrlo skromno“ ograničenje cena ruskih naftnih derivata, koje predlaže Evropska komisija: 100 dolara po barelu.
„U našem izveštaju o posledicama zabrane sirove nafte mi smo prognozirali da će ograničenje cena naftnih derivata dovesti do smanjenja prihoda Rusije za 25 miliona evra dnevno, a zabrana koju je EU uvela za ruske naftne derivate – za 72 miliona evra dnevno“, navodi analitičar.
Te prognoze bile su, međutim, zasnovane na predlogu da ograničenje cena bude oko 65 dolara po barelu za naftne derivate, objašnjava Milivirta.
