Četiri važne celine: Premijerka i ministri predstavili rezultate 100 dana rada Vlade Srbije /video/
14:09 10.02.2023 (Osveženo: 12:55 11.04.2023)
© Tanjug / STRAHINJA AĆIMOVIĆ
Pratite nas
Premijerka Ana Brnabić danas je u Lebanu, gde se održava sednica Vlade povodom 100 dana rada, izjavila da su taj period obeležile četiri velike celine, ali i stalne provokacije, napadi na Srbe na KiM i teški dani koje je na sebi izneo predsednik Aleksandar Vučić, a koji su se svako odrazili na rad Vlade.
Premijerka zajedno sa ministrima predstavlja rezultate rada vlade u prvom tromesečju u Domu kulture ”Radan” u opštini Lebane.
Prvih sto dana obeležile su četiri celine, rekla je ona i naglasila da se prva celina odnosila na budžet.Brnabićeva je dodala da zna da će neko reći da budžet nije najveći uspeh, ali je naglasila da je to ono od čega zavisi dalji rast i razvoj Srbije, kao i životni standard i koliko ima investicija.
Četiri velike celine obeležile prvih 100 dana
„Važno je kakav je budžet i da je razvojni uprkos svim izazovima sa kojima se suočavamo i mi i svet“, rekla je Brnabićeva i naglasila da je to budžet koji omogućava rast standarda građana, rast penzija...
Druga velika celina je energetika odnosno to kako smo se suočili sa svetskom energetskom krizom, rekla je Brnabićeva i naglasila da je to ono čemu se Vlada jako posvetila.
„Treća velika celina je vladavina prava i privođenje procesa ustavnih reformi koje smo i juče zakljčili usvajanjem čitavog niza pravosudnih zakona, a četvrta je stalna nestabilnost, stalne provokacije, napadi na Srbe na KiM i teških 100 dana koje je na sebi izneo predsednik Aleksandar Vučić koji su se svako odrazili na rad Vlade“, rekla je ona.
EU traži uvođenje sankcija Rusiji
Srbija je napravila ogromne korake na putu ka EU, što su pokazali i izveštaji Evropske komisije, napravili smo i dodatno veliki pomak usvajanjem seta pravosudnih zakona, ali ne verujem da ćemo videti konkretne rezultate, jer je sada uslov koji se postavlja uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i bez toga nam neće otvarati nove klastere, a nadam se da grešim, rekla je Brnabićeva.
Stabilnost, rast, plate i penzije
Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je prvih 100 dana rada Vlade Srbije obeležili postignuta stabilnost i dalji rast, kao to što je prosečna plata u javnom sektoru prešla 700 evra i na kraju godine bila između 710 i 720 evra.
„Za mandat ove Vlade je postignuta stabilnost, što je moja osnovna poruka danas, zaštita životnog standarda građana i dalji rast. Stabilnost u smislu plata, kontinuiran rast plata i penzija, podrška najugroženijem delu stanovništva, dalje investicije i rast i borba, bez obzira na teška vremena“, istakla je Brnabićeva na sednici Vlade u Lebanu, predstavljajući postignute rezultate.
Ona je rekla da Srbija ima stabilnu državnu kasu i da je deficit na kraju 2022. bio 3,3 odsto BDP-a, a javni dug 55,2 odsto BDP-a, što se i dalje smanjuje.
„Budžet je obezbedio dalje unapređenje životnog standarda, obezbedio povećanje plata i penzija. Imaćemo tačne podatke za plate u javnom sektoru 25. februara, ali trenutno znamo da smo završili godinu sa prosečnim platama između 710 i 720 evra. One su 115 odsto veće nego pre 10 godina“, istakla je Brnabićeva predstavljajući rezultate vlade u prvih 100 dana.
Podsetila je da su plate povećane 1. januara u javnom sektoru za 12,5 odsto, a u vojsci 25 odsto, dok su penzije povećane ukupno 20,8 odsto u novembru i januaru.
„Tako da će prosečna penzija u 2023. biti oko 320 evra“, istakla je premijerka i dodala da je to bolje za 60 odsto nego pre 10 godina.
Brnabićeva je rekla da je minimalna zarada povećana za 14,3 odsto i sada iznosi nešto više od 40.000 dinara.
„Želimo da vidimo kako možemo na svaki način da obezbedimo da najugrožneniji slojevi stanovništva ne trpe više i da obezbedimo da dostojanstveno žive i imaju platu dostojanstvenu platu za svoj rad. Budžet je dalje odredio razvojni kurs naše zmelje 2023. Nikada nisu bila veća izdvajanja za infrastrukturu i podsticaje u poljoprivredi“, navela je ona.
Rekordan BDP, dug se smanjuje
Premijerka Srbije izjavila je danas da je državna kasa stabilna, kao i da je BDP za 2022. godinu iznosio 60,3 milijarde evra što je, kako je istakla, rekordan BDP Srbije.
„Imamo stabilnu državnu kasu, deficit na kraju 2022. godine bio je 3,3 odsto BDP-a, javni dug 55,2 odsto BDP-a i dalje se smanjuje“, kazala je Brnabić na predstavljanju rada Vlade za 100 dana i ukazala da je javni dug na kraju 2021. godine iznosio 56,5 odsto.
Brnabić je naglasila da je 25. januara otplaćen dug od 100 milijardi dinara navodeći da je na taj način udeo javnog duga smanjen već u januaru.
Premijerka navodi da je u prošloj godini ostvaren i rast koji nije bio kao što je planirano jer, kako je navela, krajem 2021. godine kada su pravljenje projekcije za rast niko nije očekivao sukob u istočnoj Evropi.
„Ostvarili smo rast između 2,3 odsto i 2,5 odsto i s tim je BDP iznosio rekordnih 60,3 milijarde evra. Uprkos svim teškoćama, imali smo 4,4 milijarde evra stranih investicija. U prvih 100 dana mi smo se trudili da krenemo dalje u privlačenje stranih investicija jer one garantuju kontinuirani rast plata i penzija“, kazala je premijerka.
Brnabićeva je istakla da nikada veći iznos sredstva nije bio odvojen za investicione projekte kao što su putna i železnička infrastruktura.
Prema njenim rečima, 2023. godina biće važna godina za putnu infrastrukturu, a planirano je da se završi autoput do Požege, do Kruševca i mnogi drugi projekti.
Zajednički ID za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije
Očekujemo da u Inicijativi Otvoreni Balkan krenemo sa jedinstvenim ID brojem za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i otvaranjem posebne trake na graničnim prelazima samo za naše državljane i naš transport, rekla je danas premijerka Ana Brnabić.
Ona je odgovarajući na pitanje novinara u Lebanu gde predstavlja rezultate 100 dana Vlade Srbije rekla da se očekuje ratifikacija dogovora u okviru Otvorenog Balkana u Sobranju - parlamentu Severne Makedonije.
„Očekujem da krenemo sa ID brojem koji će biti jedinstven za građane tri zemlje, kako bi sa tim karticama mogli da putuju, rade, studiraju, i leče se u sve tri zemlje kao da su državljani“, rekla je ona.
Dodala je da će na graničnim prelazima biti otvorene posebne saobraćajne trake samo za državljane zemalja OB.
„Za sva vozila sa tablicama naših zemlja apsolutno neće biti nikakvog čekanja“, rekla je ona. Dodala je da se posle usaglašavanja rada inspekcija čekanje na granicama već sada smanjilo.
