Heroine srpske umetnosti: Sedam umetnica koje su menjale svet
© Foto : Sputnjiku ustupila Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
Pratite nas
U periodu između dva svetska rata kolekcionari širom Evrope su uglavnom birali dela muških autora, a Pavle Beljanski kao pažljiv posmatrač domaće likovne scene kreirao je svoju zbirku u kojoj četvrtinu čini žensko stvaralaštvo. Izbor dela sedam slikarki iz te zbirke publika će moći da vidi od 10. februara na izložbi u Domu Vojske Srbije.
Pavle Beljanski je svoju zbirku uobličavao od početka dvadesetih godina do svoje smrti 1965. godine i ona sadrži radove sedam umetnica: Nadežde Petrović, Vidosave Kovačević, Lize Križanić, Zore Petrović, Leposave St. Pavlović, Ljubice Sokić i Milice Zorić.
Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog
Izbor od 59 njihovih dela biće prikazan u Domu Vojske Srbije u Beogradu na izložbi „Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog“, koja se otvara 10. februara.
„Pavle Beljanski je bio veoma blizak prijatelj sa Zorom Petrović do kraja njenog života. Ona je bila vrlo otresita, svojeglava i buntovna, ali njih je vezivalo iskreno prijateljstvo. Zanimljivo je što se Pavle Beljanski odlučio za toliki broj umetnica i toliki broj dela. Nije se povodio za nekim poznatim imenima, već je sam birao i nije mu bilo bitno da li je autor muškarac ili žena. Liza Križanić, recimo, nije samostalno izlagala tokom svog života i bila je poznatija kao supruga Pjera Križanića i po svom ekscentričnom oblačenju, ali Pavle je prepoznao u njenoj umetnosti kvalitet“, kaže za Sputnjik Valentina Vuković, jedna od autorki izložbe.
Liza Križanić – holivudska glumica i seljanka
Posetioci izložbe će imati priliku da upoznaju Lizu Križanić onako kako je video slikar Ignjat Job i kako je videla Zora Petrović.
„Liza Križanić je dosta pažnje posvećivala svom izgledu. Izgledala je poput holivudske glumice 20. veka. Oblačila se po poslednjoj modi sa dugačkim rukavicama, nosila je paž frizuru i tako je video i Ignjat Job. Zanimljivo je pak da je Zora Petrović videla kao seljanku i tako je predstavila na svojoj slici 'Seljanka iz Crne trave'. Možda zato što je Lizino pravo ime Draginja i poreklom je iz Kosjerića“, navodi Vuković.
Postavka obuhvata slike Lize Križanić „Cveće“ (1951) i „Pogled na Beograd“ (1953), zatim njena dva pastela kao i radove na kojima je prikazala svoju majku i psa Lokija.
Zora Petrović u potrazi za istinom
Zora Petrović je, prema rečima Valentine Vuković, bila jako interesantna slikarka:
„Svaku umetnicu prati tekst, a tekst posvećen Zori Petrović nazvali smo 'Jedini pravi cilj je istina', jer je nju uvek zanimalo ono što se krije iza nečega pa je tako Leposavu Belu Pavlović, koja je bila izrazito lepa žena, predstavila muškobanjastom“.
Zora Petrović, Autoportret, 1946.
© Foto : Sputnjiku ustupila Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
Posetioci Doma Vojske Srbije će do 8. aprila moći da vide i tri dela Nadežde Petrović (preostalih devet Spomen-zbirka Pavla Beljanskog pozajmila je Narodnom muzeju za potrebe velike izložbe koju pripremaju) – „Predeo“ (1905), „Jaša Tomić“ (1910) i „Starac kraj prozora“ (1906).
„Nadežda Petrović je ranih godina 20. veka često putovala po Srbiji i slikala pejzaže, ali bila je i odličan portretista i volela je da slika istaknute pojedince, tako da na ovoj izložbi se može ispratiti njen slikarski razvoj“, navodi Vuković.
Cuca Sokić kao ekscentrik
Vidosava Kovačević je živela samo 27 godina i nije uspela da ostvari dugu karijeru, ali biće predstavljeno više njenih školskih radova, kao i dela iz likovne zbirke i njen portret koji je nacrtala Leposava Bela Pavlović.
Od dela Ljubice Cuce Sokić autorke izložbe su odabrale „Autoportret“ (1942), „Sremske Karlovce“ i „Mrtvu prirodu“ iz 1950. godine, a Vuković posebnu pažnju skreće na šest crteža koje su prošle godine dobili od njene porodice i koji prikazuju autorku više kao ekscentrika nego kao umetnicu intimističkog slikarskog kruga.
Ljubica Sokić, Šaljivi crteži, 104, Stilizovani portret
© Foto : Sputnjiku ustupila Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
Biće predstavljene i četiri tapiserije Milice Zorić koja doživljava ponovnu afirmaciju.
„Njeno slikarstvo zaokuplja pažnju javnosti, naročito stranaca. To smo primetili prošle godine kada je Novi Sad bio evropska prestonica kulture. Te tapiserije su veoma živopisne i prikazuju njeno iskustvo iz logora Banjica i Jasenovac“, naglašava Vuković.
Put pun odricanja i neizvesnosti
Nije slučajno izložba nazvana „Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog“, jer su sve ove umetnice to zaista i bile.
„Svaka od njih je imala svoj specifičan put pun odricanja. Nijedna nije ostvarila potomstvo. Mislim da to nije slučajno. Dve od njih sedam bile su udate – Milica Zorić za Rodoljuba Čolakovića, a Liza Križanić za Pjera Križanića. Morale su mnogo čega da se odreknu. Ženama je bilo teško u to vreme da se izbore za svoj profesionalni identitet. Običaj je bio da devojke iz više građanske klase, iz Beograda, pohađaju umetničku školu, ali to nije značilo da svoj život posvete umetnosti, već da se upoznaju sa nečim lepim i možda se obrazuju za poziv učiteljice“, primećuje Vuković.
Novo i savremeno što je sedam umetnica iz kolekcije Pavla Beljanskog donelo kulturi i umetnosti svoga vremena, poslužilo je kao ideja da se putem video prezentacije „Identifikacije: suptilnost i surovost“, čija je urednica istoričarka umetnosti mr Suzana Vuksanović, predstavi sedam savremenih umetnica školovanjem ili životom vezanih za Novi Sad: Monika Sigeti, Jelena Vladušić, Jelena Janev, Jelena Kovačević Vorgučin, Milica Dukić, Zorica Čolić i Dragana B. Stevanović.
Na taj način, uspostavljen je dijalog između dela autorki iz kolekcije s radovima savremenih novosadskih umetnica, čime je pružena mogućnost sagledavanja i poređenje tema, problema i opsesija umetnica nekad i sad.
„Položaj umetnica nije se mnogo promenio do danas. I dalje je to put prepun neizvesnosti. Umetnice koje smo izabrali su većinom profesorke na univerzitetu tako da je to privilegovana pozicija u smislu da ne moraju da brinu za platu, ali umetnost rizičan izbor podjednako i za muškarce i za žene. Potrebno je mnogo energije uložiti u razvoj karijere, što je uz porodicu za žene vrlo teško“, primećuje Vuković, dodavši da su teme u delima umetnica donekle slične nekad i sad.
Izložba, čije su autorke prof. dr Milanka Todić, mr Milana Kvas i dr Valentina Vuković, premijerno je prikazana u okviru zvaničnog programa Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture od 20. maja do 31. jula 2022. godine, ali u većem obimu.
