https://lat.sputnikportal.rs/20230208/sta-se-cita-izmedju-redova-bajdenovog-govora-1150660885.html
Šta se čita „između redova“ Bajdenovog govora
Šta se čita „između redova“ Bajdenovog govora
Sputnik Srbija
Iz govora predsednika SAD Džozefa Bajdena pred Kongresom „između redova“ se može pročitati da kolektivni Zapad dok pruža ruku Kini, iracionalno mrzi Rusiju u... 08.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-08T20:20+0100
2023-02-08T20:20+0100
2023-02-08T22:04+0100
svet
svet – politika
svet
politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/0b/1149230325_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_482ed7a32dec0c464595295137f8b562.jpg
Glavne poruke američkog predsednika Džozefa Bajdena u tradicionalnom obraćanju Kongresu su da je sukob u Ukrajini „izazov veka“ i „test za Ameriku“, dok se, sa druge strane, Sjedinjene Američke Države zalažu za konkurenciju, a ne za sukob sa Kinom. Indikativne su, međutim, reakcije republikanaca, koji su ocenili da je Bajden izneverio SAD i podelio zemlju na dva tabora - normalne i lude. Bajden igra na kartu ludilaKako je rekla guverner Arkanzasa Sara Sanders koja je ranije bila pres sekretar u Beloj kući u vreme Trampa, Bajden i demokrate doživeli su fijasko i došlo je vreme za promene. Bajdenova administracija, istakla je ona, igra sa dvostrukim ulogom na kartu ludila - radikalni levičari uzimaju poreze i „spaljuju teško zarađeni novac Amerikanaca“, a vododelnica u Americi sada ide među „normalnim i ludim“.Šef republikanske većine u Predstavničkom domu Stiv Skaliz rekao je da ekonomija i situacija u zemlji opovrgavaju Bajdenove tvrdnje o uspesima - inflacija je odetela u nebo, cene bezina porasle za 40 odsto, kriminal izmakao kontroli, dok su granice širom otvorene. Bivši predsednik SAD Donald Tramp, koji se oglasio u medijima, prokomentarisao je kratko da „Džo pripisuje sebi uspehe za ono sto je počela i uradila Trampova administracija“.Kritike Bajdenovog govora koje su se čule od republikanaca u Kongresu, kako smatra dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije, pokazuju da republikanci imaju šta da ponude građanima - racionalnost i nacionalni interes Amerike."Republikanci nude alternativu ali je i problem što i ako ponovo dođu na vlast, što će se verovatno desiti 2024. godine, opet će da skoči gomila destruktivnih zombija, ljudi koji su glasali za Bajdena plus čitava ideologija antiestetike, tako da je ta zemlja, na neki način, paralisana tim unutrašnjim sukobom“, komentariše Gajić za Sputnjik.Republikanci su, ocenjuje on, svesni, za razliku od druge strane u ideološkom građanskom ratu koji tinja ispod političke borbe u SAD, da im je Rusija ideološki bliža od Kine, ali u SAD to ne sme da se kaže.Između redova: Približavanje KiniGajić ukazuje da bi se iz Bajdenovog govora „između redova“ mogla „pročitati“ želja za povratkom na prethodno stanje u međunarodnim odnosima – Rusija i Kina imaju niz tačaka oko kojih bi se mogle sporiti što je Zapad dobro koristio, posebno sa čuvenim Niksonovim okretanjem ka Mao Ce Dungu čiji je kreator bio Henri Kisindžer, kaže za Sputnjik politikolog dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.Međutim, za vreme Bajdenove administracije dešava se ono što su američki stratezi odavno govorili da je najgore što im se može desiti, a to je ujedinjenje Rusije i Kine protiv SAD. A vidi se da ih Amerikanci ujedinjuju i već se naziru obrisi jedne prilično jasne koalicije.Iracionalna mržnja: Zapad u Rusiji vidi – originalni ZapadUtisak je da se nešto mistično dešava, jer ako je Kina po svim objektivnim parametrima najveći takmac SAD, fiksacija prema Rusiji je zaprepašćujuća i kao da izlazi iz domena racionalnog. Istovremeno, provejava strah da Zapad u Rusiji vidi – originalni Zapad, smatra Gajić.Verovatno glavna stvar koja vodi taj impuls je iracionalna mržnja prema pravoslavlju, odnosno „krstaška mržnja prema Vizantiji koja se tokom vekova samo prenela na Rusiju, ali i na Srbe“, a posebno u poslednjih tridesetak godina.Danas je to posebno vidljivo po želji da se Srbi što pre odreknu Kosova i Rusije, a to bi Zapad smatrao svojim trofejom. Osim toga Zapad se plaši i još nečega što je već počelo da se ostvaruje a to je da je Rusija, kao zemlja severa, postala lider globalnog juga.Istrošeni potencijali: Zapad ušao u autodestrukcijuZapad više ne zna šta hoće, po mnogo čemu je ušao u distopiju, odrekao se i hrišćanstva i nacionalnog pa i ličnog identiteta sa „mutnim slikama o seksualnom identitetu koji može da se menja“.Gajić u osvrtu na istorijske paralele, kaže da se sličan stav mogao videti i tokom građanskog ratu u Rusiji početkom 20. veka gde je Zapad praktično podržavao obe strane što je rezultiralo velikom pogibijom. Tako je i rat u Ukrajini rusko-ruski građanski rat samo ograničen na jednoj teritoriji, a čak i tu Zapad finansira obe strane – kroz visoke cene gasa nevoljno finansiraju Rusiju, a Ukrajinu direktno i oružjem.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
svet – politika, svet, politika, analize i mišljenja
svet – politika, svet, politika, analize i mišljenja
Šta se čita „između redova“ Bajdenovog govora
20:20 08.02.2023 (Osveženo: 22:04 08.02.2023) Iz govora predsednika SAD Džozefa Bajdena pred Kongresom „između redova“ se može pročitati da kolektivni Zapad dok pruža ruku Kini, iracionalno mrzi Rusiju u kojoj vidi – originalni Zapad. Republikanci smatraju dotle da Bajden deli zemlju i igra - na kartu ludila.
Glavne poruke američkog predsednika Džozefa Bajdena u tradicionalnom obraćanju Kongresu su da je sukob u Ukrajini „izazov veka“ i „test za Ameriku“, dok se, sa druge strane, Sjedinjene Američke Države zalažu za konkurenciju, a ne za sukob sa Kinom. Indikativne su, međutim, reakcije republikanaca, koji su ocenili da je Bajden izneverio SAD i podelio zemlju na dva tabora - normalne i lude.
Bajden igra na kartu ludila
Kako je rekla guverner Arkanzasa Sara Sanders koja je ranije bila pres sekretar u Beloj kući u vreme Trampa, Bajden i demokrate doživeli su fijasko i došlo je vreme za promene. Bajdenova administracija, istakla je ona, igra sa dvostrukim ulogom na kartu ludila - radikalni levičari uzimaju poreze i „spaljuju teško zarađeni novac Amerikanaca“, a vododelnica u Americi sada ide među „normalnim i ludim“.
Šef republikanske većine u Predstavničkom domu Stiv Skaliz rekao je da ekonomija i situacija u zemlji opovrgavaju Bajdenove tvrdnje o uspesima - inflacija je odetela u nebo, cene bezina porasle za 40 odsto, kriminal izmakao kontroli, dok su granice širom otvorene. Bivši predsednik SAD Donald Tramp, koji se oglasio u medijima, prokomentarisao je kratko da „Džo pripisuje sebi uspehe za ono sto je počela i uradila Trampova administracija“.
Kritike Bajdenovog govora koje su se čule od republikanaca u Kongresu, kako smatra dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije, pokazuju da republikanci imaju šta da ponude građanima - racionalnost i nacionalni interes Amerike.
"Republikanci nude alternativu ali je i problem što i ako ponovo dođu na vlast, što će se verovatno desiti 2024. godine, opet će da skoči gomila destruktivnih zombija, ljudi koji su glasali za Bajdena plus čitava ideologija antiestetike, tako da je ta zemlja, na neki način, paralisana tim unutrašnjim sukobom“, komentariše Gajić za Sputnjik.
Republikanci su, ocenjuje on, svesni, za razliku od druge strane u ideološkom građanskom ratu koji tinja ispod političke borbe u SAD, da im je Rusija ideološki bliža od Kine, ali u SAD to ne sme da se kaže.
Između redova: Približavanje Kini
Gajić ukazuje da bi se iz Bajdenovog govora „između redova“ mogla „pročitati“ želja za povratkom na prethodno stanje u međunarodnim odnosima – Rusija i Kina imaju niz tačaka oko kojih bi se mogle sporiti što je Zapad dobro koristio, posebno sa čuvenim Niksonovim okretanjem ka Mao Ce Dungu čiji je kreator bio Henri Kisindžer, kaže za Sputnjik politikolog dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.
Međutim, za vreme Bajdenove administracije dešava se ono što su američki stratezi odavno govorili da je najgore što im se može desiti, a to je ujedinjenje Rusije i Kine protiv SAD. A vidi se da ih Amerikanci ujedinjuju i već se naziru obrisi jedne prilično jasne koalicije.
Iracionalna mržnja: Zapad u Rusiji vidi – originalni Zapad
Utisak je da se nešto mistično dešava, jer ako je Kina po svim objektivnim parametrima najveći takmac SAD, fiksacija prema Rusiji je zaprepašćujuća i kao da izlazi iz domena racionalnog. Istovremeno, provejava strah da Zapad u Rusiji vidi – originalni Zapad, smatra Gajić.
„Zapad je preplašen ne onim što Rusija jeste, već onim što bi mogla da bude. Mislim da je u tome ključ i svih srpskih nedaća jer su i u nama videli avangardu nečega što bi moglo da bude, iako ni mi ni Rusi nismo ni blizu iskazali sve svoje potencijale. To vidim kao jedan isti impuls koji je naterao krstaše 1204. da, umesto da krenu prema Svetoj zemlji, razore Carigrad, opljačkaju ga i unište nešto lepo. Imam utisak da je to zapravo borba kopije protiv originala i da imaju iracionalnu želju da unište originalni Zapad“.
Verovatno glavna stvar koja vodi taj impuls je iracionalna mržnja prema pravoslavlju, odnosno „krstaška mržnja prema Vizantiji koja se tokom vekova samo prenela na Rusiju, ali i na Srbe“, a posebno u poslednjih tridesetak godina.
Danas je to posebno vidljivo po želji da se Srbi što pre odreknu Kosova i Rusije, a to bi Zapad smatrao svojim trofejom. Osim toga Zapad se plaši i još nečega što je već počelo da se ostvaruje a to je da je Rusija, kao zemlja severa, postala lider globalnog juga.
Istrošeni potencijali: Zapad ušao u autodestrukciju
Zapad više ne zna šta hoće, po mnogo čemu je ušao u distopiju, odrekao se i hrišćanstva i nacionalnog pa i ličnog identiteta sa „mutnim slikama o seksualnom identitetu koji može da se menja“.
„Dakle, Zapad vidi Rusiju kao nešto potencijalno lepo što može da zameni Zapad, jer kao da je u ovom trenutku istrošio svoje potencijale i ušao u autodestruktivnu spiralu gde se slavi estetika ružnoće i sve je okrenuto naglavačke. Rusija se, s jedne strane tome suprotstavlja, ali istovremeno ih podseća šta su nekad bili ideali Zapada koji su suštinski bili hrišćanski i zato se ne bore protiv Rusije kakva ona jeste, već protiv Rusije kakva bi mogla da bude ukoliko nastavi da se razvija“.
Gajić u osvrtu na istorijske paralele, kaže da se sličan stav mogao videti i tokom građanskog ratu u Rusiji početkom 20. veka gde je Zapad praktično podržavao obe strane što je rezultiralo velikom pogibijom. Tako je i rat u Ukrajini rusko-ruski građanski rat samo ograničen na jednoj teritoriji, a čak i tu Zapad finansira obe strane – kroz visoke cene gasa nevoljno finansiraju Rusiju, a Ukrajinu direktno i oružjem.
