https://lat.sputnikportal.rs/20230207/ucesnik-bitke-za-okinavu-o-militarizaciji-japana-rat-treba-izbegavati-a-ne-pripremati-se-za-njega-1150604801.html
Učesnik bitke za Okinavu o militarizaciji Japana: Rat treba izbegavati, a ne pripremati se za njega
Učesnik bitke za Okinavu o militarizaciji Japana: Rat treba izbegavati, a ne pripremati se za njega
Sputnik Srbija
U januaru 2023. godine grupa veterana bitke za Okinavu javno se obratila sugrađanima sa željom da im prenese užase rata i da učini sve što je moguće da se... 07.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-07T21:19+0100
2023-02-07T21:19+0100
2023-02-07T21:19+0100
svet
japan
okinava
militarizacija
rat
veteran
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/16/1124908431_0:0:2001:1125_1920x0_80_0_0_76363e24514973fa6a24ca2003b2c279.jpg
Tokom bitke za Okinavu, pre 78 godina, očekujući iskrcavanje američkih vojnika na ostrvo, japanska komanda mobilisala je mladiće, među kojima su mnogi bili deca, radi izgradnje aerodroma i jačanja pozicija japanske vojske.Jedan od veterana, predsednik Društva bivših učesnika studentskog vojnog korpusa Okinave Jodza Sjoken (93) preneo je u intervjuu za Sputnjik svoja sećanja na rat, na teškoće s kojima se suočio, kao i poruku žiteljima savremenog Japana, koji se sve više udaljavaju od pacifizma.Đaci u ratuJodza Sjoken je imao 17 godina kada je počela krvava bitka za Okinavu. Tada je završavao srednju školu. Bio je član „odreda čelične krvi“, koji su činili mobilisani studenti, đaci, pa čak i dečaci predškolskog uzrasta.U odredima koji su bili pod udarom granata američke flote i artiljerije on se bavio remontom bunkera štaba 32. armije. Dvesta devedeset ljudi iz njegovog studentskog korpusa je poginulo.Normalan život je prošaoKako je rat uticao na Vaš život?„Meni je bilo 14 godina 1941. Upisao sam se u srednju školu. Četiri godine kasnije situacija na frontu se pogoršala, a ja nisam ni pomišljao da bi Japan mogao da izgubi rat. Od detinjstva sam se spremao za vojnu akademiju. Stupio sam u studentski korpus kada je počela bitka za Okinavu. Normalan i spokojan život je tada već bio završen, kao i moji snovi da završim srednju školu i da se upišem na višu. Nisam želeo da stupam u studentski korpus, ali sam se našao tamo pre nego što sam se i osvestio“. Tada su svi imali samo jedan poriv, sve je bilo prirodno. To nije bilo vreme za biranje sopstvenog puta“.O teškoćama rataRekli ste da ste osetili olakšanje kada se izašli iz studentskog korpusa. Posle toga su Vaše nade ponovo oživele sa novom snagom?„Radili smo gladni, nije bilo hrane za sve, ali ja nisam želeo da radim po svome, ne tako kao drugi. Osećali smo da treba da radimo zajedno sa svima. Iz odreda su isključivali one koji su govorili da nemoćne momke nema smisla hraniti. Bilo je razgovora o tome da bi radi smanjenja broja obroka trebalo slati kući one koji su slabi“.Imali ste mogućnost, kako ste rekli, da se upoznate s vojničkim životom iz raznih uglova. Nije Vam se pojavila želja da stupite u posleratne Nacionalne policijske rezertve – prethodnicu Snaga samoodbrane?„Ne, nije se pojavila. Situacija u svetu se vidno smirila, nestao je osećaj pritiska, zbog toga je želja da idem u vojnu službu i da na taj način gradim svoj život nestala. Postalo je moguće napustiti provinciju i otići u centralni Japan, upisati se na univerzitet“.O pretnji rataDanas u japanskom društvu malo ko zna o ratu, a vi pripadate onoj grupi ljudi koji su preživeli bitku za Okinavu. Šta je zajedničko tadašnjem i sadašnjem Japanu?„Danas se svet kreće u potpuno drugom pravcu. Svako može da bira svoj puta. Može se čak otputovati u inostranstvo. Današnja epoha se korenito razlikuje od onog vremena kada smo mi bili lišeni i najmanjeg izbora. Danas se može ići slobodno u onom pravcu koji sam biraš. A naše vreme je nemoguće zamisliti, kako je to osećati najveću moguću opasnost od rata koji se približava, a ti ne možeš ništa da preduzmeš. U savremenom Japanu nema osećaja bezizlaznosti“.Ne mislite da Japan, što više jača svoju odbranu, to više zabrinjava svoje susede i čini ih opreznijim?„Da, tako je. Ako na različite načine gledamo na budući razvoj sveta u celini, sporovi su neizbežni. Ipak, meni se čini da ni u svetu, ni u Aziji više nije moguće unapređivati svoje nacionalne interese ratovanjem“.Vi ste preuzeli inicijativu da se pripremi sastanak Društva bivših učesnika studentskog korpusa Okinave kako biste odlučno istupili protiv toga da se Okinava ponovo pretvori u bojno polje?„Moji stariji drugovi sada ne mogu previše da se kreću. Uglavnom sam ja pokretan i dalje. Osećam se kao preživeli i zbog toga sam sastavio tekst obraćanja u ime svojih drugova. Ponekad mi se čini da je sve u zemlji dobro, a ponekad se javlja osećaj najveće opasnosti. Ipak, nadam se da japanski narod u celini neće napraviti glupost i da se neće kretati u pogrešnom pravcu“.Poruka građanima Japana koji se militarizuje„Sada Vlada Japana mora dobro da razmisli i da izvuče pouke iz agresivnog rata koji je pokrenut tada, te da, oslanjajući se na antiratni ustav zemlje, vodi dijalog sa susednim regionima i da gradi mir putem diplomatije. Moraju se preduzimati mere kako bi se izbegao rat, umesto priprema za rat. Ipak, ja se veoma plašim da aktuelne vlasti zemlje traže izgovor za početak rata, a da nisu spremne da se uključe u njega“.
https://lat.sputnikportal.rs/20221218/amerikanci-ipak-ne-napustaju-okinavu-1147549795.html
japan
okinava
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
japan, okinava, militarizacija, rat, veteran
japan, okinava, militarizacija, rat, veteran
Učesnik bitke za Okinavu o militarizaciji Japana: Rat treba izbegavati, a ne pripremati se za njega
U januaru 2023. godine grupa veterana bitke za Okinavu javno se obratila sugrađanima sa željom da im prenese užase rata i da učini sve što je moguće da se slične tragedije izbegnu u budućnosti.
Tokom bitke za Okinavu, pre 78 godina, očekujući iskrcavanje američkih vojnika na ostrvo, japanska komanda mobilisala je mladiće, među kojima su mnogi bili deca, radi izgradnje aerodroma i jačanja pozicija japanske vojske.
Jedan od veterana, predsednik Društva bivših učesnika studentskog vojnog korpusa Okinave Jodza Sjoken (93) preneo je u intervjuu za Sputnjik svoja sećanja na rat, na teškoće s kojima se suočio, kao i poruku žiteljima savremenog Japana, koji se sve više udaljavaju od pacifizma.
Jodza Sjoken je imao 17 godina kada je počela krvava bitka za Okinavu. Tada je završavao srednju školu. Bio je član „odreda čelične krvi“, koji su činili mobilisani studenti, đaci, pa čak i dečaci predškolskog uzrasta.
U odredima koji su bili pod udarom granata američke flote i artiljerije on se bavio remontom bunkera štaba 32. armije. Dvesta devedeset ljudi iz njegovog studentskog korpusa je poginulo.
Kako je rat uticao na Vaš život?
„Meni je bilo 14 godina 1941. Upisao sam se u srednju školu. Četiri godine kasnije situacija na frontu se pogoršala, a ja nisam ni pomišljao da bi Japan mogao da izgubi rat. Od detinjstva sam se spremao za vojnu akademiju. Stupio sam u studentski korpus kada je počela bitka za Okinavu. Normalan i spokojan život je tada već bio završen, kao i moji snovi da završim srednju školu i da se upišem na višu. Nisam želeo da stupam u studentski korpus, ali sam se našao tamo pre nego što sam se i osvestio“. Tada su svi imali samo jedan poriv, sve je bilo prirodno. To nije bilo vreme za biranje sopstvenog puta“.
Rekli ste da ste osetili olakšanje kada se izašli iz studentskog korpusa. Posle toga su Vaše nade ponovo oživele sa novom snagom?
„Radili smo gladni, nije bilo hrane za sve, ali ja nisam želeo da radim po svome, ne tako kao drugi. Osećali smo da treba da radimo zajedno sa svima. Iz odreda su isključivali one koji su govorili da nemoćne momke nema smisla hraniti. Bilo je razgovora o tome da bi radi smanjenja broja obroka trebalo slati kući one koji su slabi“.
Imali ste mogućnost, kako ste rekli, da se upoznate s vojničkim životom iz raznih uglova. Nije Vam se pojavila želja da stupite u posleratne Nacionalne policijske rezertve – prethodnicu Snaga samoodbrane?
„Ne, nije se pojavila. Situacija u svetu se vidno smirila, nestao je osećaj pritiska, zbog toga je želja da idem u vojnu službu i da na taj način gradim svoj život nestala. Postalo je moguće napustiti provinciju i otići u centralni Japan, upisati se na univerzitet“.
Danas u japanskom društvu malo ko zna o ratu, a vi pripadate onoj grupi ljudi koji su preživeli bitku za Okinavu. Šta je zajedničko tadašnjem i sadašnjem Japanu?
„Danas se svet kreće u potpuno drugom pravcu. Svako može da bira svoj puta. Može se čak otputovati u inostranstvo. Današnja epoha se korenito razlikuje od onog vremena kada smo mi bili lišeni i najmanjeg izbora. Danas se može ići slobodno u onom pravcu koji sam biraš. A naše vreme je nemoguće zamisliti, kako je to osećati najveću moguću opasnost od rata koji se približava, a ti ne možeš ništa da preduzmeš. U savremenom Japanu nema osećaja bezizlaznosti“.
Ne mislite da Japan, što više jača svoju odbranu, to više zabrinjava svoje susede i čini ih opreznijim?
„Da, tako je. Ako na različite načine gledamo na budući razvoj sveta u celini, sporovi su neizbežni. Ipak, meni se čini da ni u svetu, ni u Aziji više nije moguće unapređivati svoje nacionalne interese ratovanjem“.
Vi ste preuzeli inicijativu da se pripremi sastanak Društva bivših učesnika studentskog korpusa Okinave kako biste odlučno istupili protiv toga da se Okinava ponovo pretvori u bojno polje?
„Moji stariji drugovi sada ne mogu previše da se kreću. Uglavnom sam ja pokretan i dalje. Osećam se kao preživeli i zbog toga sam sastavio tekst obraćanja u ime svojih drugova. Ponekad mi se čini da je sve u zemlji dobro, a ponekad se javlja osećaj najveće opasnosti. Ipak, nadam se da japanski narod u celini neće napraviti glupost i da se neće kretati u pogrešnom pravcu“.
Poruka građanima Japana koji se militarizuje
„Mene su učili šta je to pravedan rat i ja sam, ne shvatajući to, postao vojni zločinac – nevoljno sam bio umešan u rat. Sada Vlada Japana, u skladu s japansko-američkim sporazumom o bezbednosti, povećava svoje naoružanje, pod izgovorom od 'kineske opasnosti'. Dok Snage samoodbrane Japana i Oružane snage SAD razvijaju uzajamnu intergraciju, u društvu raste napetost i stvara se situacija u kojoj se Japan, kao i prošli put, sprema da započne rat. U prvi plan, kao i ranije, izlazi vojna ekspanzija, a nema ni najmanjeg nagoveštaja da postoji shvatanje o tome kakvu će to štetu doneti žiteljima zemlje“, navedeno je u poruci Društva bivših učesnika studentskog korpusa Okinave, kojim predsedava Jodza Sjoken.
„Sada Vlada Japana mora dobro da razmisli i da izvuče pouke iz agresivnog rata koji je pokrenut tada, te da, oslanjajući se na antiratni ustav zemlje, vodi dijalog sa susednim regionima i da gradi mir putem diplomatije. Moraju se preduzimati mere kako bi se izbegao rat, umesto priprema za rat. Ipak, ja se veoma plašim da aktuelne vlasti zemlje traže izgovor za početak rata, a da nisu spremne da se uključe u njega“.
