Slučaj „Smit“: Stručnjak koji savetuje Srbe da priznaju Kosovo je - izmišljena ličnost
21:55 07.02.2023 (Osveženo: 15:53 28.03.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Izmišljeni Tviter lik Danijel Smit samo je jedan od možda hiljade trolova uz pomoć kojih se zagovara da Srbija mora da prihvati nezavisnost KiM kao „realnost“. Kao javnost moramo biti spremni na takve stvari i da ih proveravamo, umesto da zvonimo na uzbunu. Takođe, stvari treba nazvati pravim imenom, a to je da se protiv Srbije vodi specijalni rat.
Na ovaj način teoretičar medija, reditelj i profesor beogradskog Fakulteta za medije i komunikacije Stanko Crnobrnja komentariše „slučaj Danijel Smit“, incident koji je poslednjih dana na noge podigao, ne samo srpsku Tviter zajednicu, već i celu javnost.
Podsećanja radi, ispostavilo se da je novinarka jednog srpskog medija intervjuisala navodnog stručnjaka za međunarodne odnose i Zapadni Balkan, koji se na Tviteru predstavljao pod imenom Danijel Smit, da bi se na kraju ispostavilo da se radi o nepostojećoj osobi i takozvanom trolu.
U specijalnom ratu protiv Srbije trolovi samo jedan od alata
Prema Crnobrnjinim rečima, trolovanje je samo jedan od alata u specijalnim ratovima.
„Pošto su alati nastali u zapadnom svetu, oni su imali i najviše šansi da ih usavrše i da pripreme svoju ekipu. Ideološki centar svih alata koji se koriste u specijalnim ratovima je Velika Britanija a videli ste da je i ovaj „Smit“ iz Velike Britanije. To treba da se zna, da sve te ideološke, konceptualne specijalne ratove osmišljavaju vrhunske britanske službe. Oni su centar osmišljavanja upotrebe alata“, objašnjava Crnobrnja.
Tako se ispostavlja da je trol, kako naš sagovornik kaže, samo mali delić šire mašinerije, sistema koji se pušta u pogon kada je to potrebno.
A da je potrebno i to zbog toga da bi se srpski narod ubedio u takozvanu realnost prihvatanja nezavisnosti Kosova i Metohije govori i činjenica da je trolovanje u korist Prištine postalo i te kako masovno od polovine decembra prošle godine.
Vežbaonica za veće poduhvate
Trolovi su prvo pokušali da ubede Srbe da su varvari zato što Božić slave 7. januara, a ne 25. decembra. Potom su dokazivali da je proslava Svetog Save kao školske slave neustavan čin. Štaviše, kako je jedan tviteraš primetio, pokušali su da dokažu da Sveti Sava uopšte nije bio Srbin, pa da je „vršio genocid“, zatim da je izmišljen u 19. veku, kao i da je izmišljen 1991. godine...
Kulminacija trolovanja u korist kosovske nezavisnosti bila je intervju sa „Danijelom Smitom“. Tu se već nije išlo zaobilaznim putevima, već direktno u glavu, o čemu činjenica da se u tobožnjem intervjuu sugeriše da „Vučić mora da shvati da priznanje nezavisnosti Kosova nije stvar kompromisa, već priznanje realnosti”.
Tehnika specijalnog rata je kao u pravom ratu, kaže Crnobrnja: prvo se bombarduje teren (ovaj put lažnim vestima) tako da bombardovana strana ne može da se kreće. Tada na scenu stupaju terenske trupe, u ovom slučaju trolovi. Nema nikakve dileme za čiji račun rade – naravno, za Prištinu, dodaje on.
„Pri tome, oni imaju organizovanu podršku, zna se ko je to. Upravo sam rekao ko je ideološki centar takve podrške. Oni tu imaju svoj teren, gde usavršavaju tehnike upotrebe tih alata. U teoriji, njima je uopšte svejedno ko je druga strana. Oni samo hoće da te alate imaju kada se budu sukobili sa svojim najvećim neprijateljem. A ovo je jedna vežbaonica“, tvrdi Crnobrnja.
Simulacija javnog mnenja
Kembridžov rečnik trola definiše kao nekoga ko namerno ostavlja namerno dosadnu ili uvredljivu poruku na Internetu, kako bi nekoga uznemirio, privukao pažnju ili izazvao nevolju, kaže naučni saradnik Instituta za evropske studije Petar Milutinović.
Prema njegovom mišljenju, u budućnosti ćemo svedočiti sve većem korišćenju trolova u političke svrhe, pogotovo uz korišćenje sredstava javnog informisanja sa ciljem da se naruši poverenje i u politički proces, ali i u političke i medijske institucije.
„Vi sada imate „farme trolova“ – to je institucionalizovana grupa internet trolova koja nastoji da se meša u politička mišljenja i donošenja odluka. Sve vlade širom sveta manje ili više plaćaju te „tastatura armije“ za širenje propagande, za napadanje kritičara. Vrlo često ti trolovi ili botovi maltretiraju novinare sa jedinim ciljem - da naruše poverenje u politički proces i medije“, kaže on.
Trolovi i botovi vrše simulakrum izražavanja javnog mnenja građana, dodaje on.
„Kao što se ispostavilo u slučaju Danijela Smita, dovoljno je da se predstavite kao „ekspert“ i da vam neko iz medija poveruje, da dobijete na kredibilitetu i onda gravitirate ka medijskom polju“, navodi Milutinović.
Suštinu trolovanja naš sagovornik vidi u tome da građani ne mogu da pronađu nijednu referentnu tačku ili tačku oslonca, odnosno ništa što bi moglo da posluži kao nešto sa čime možete da poredite vesti i da procenjujete jesu li one istinite ili lažne. Cilj je međusobno otuđenje građana, stvaranja atmosfere straha i nepoverenja među njima.
„Ono što smo naučili iz „slučaja Danijel Smit“ jeste to da će se nastaviti dalje sa još većom upotrebom dezinformacija, laži, prevara, smicalica, sve u političke svrhe“, upozorava Milutinović.
