Kako Zapad ćutke razara Sirijce nakon zemljotresa
© AP Photo / Ghaith Alsayed
Pratite nas
Većina svetskih zemalja ne može da pošalje humanitarnu pomoć Siriji zbog američkih sankcija koje blokiraju sve isporuke zemlji. Ovo je posledica takozvanog „Cezarevog zakona“, koji je 2019. godine potpisao američki lider, a na osnovu koga SAD imaju pravo da uvode ograničavajuće mere organizacijama i licima koje direktno ili indirektno pomažu Damasku.
Zakon o sankcijama odnosi se i na pošiljke lekova, humanitarnu pomoć, opremu za potragu i spasavanje, čak i na istovar aviona na teritoriji Sirije.
Pomoć arapskih zemalja put do boljih odnosa sa Damaskom
Sirijski politikolog Hasan Jusef smatra da je neophodno ne politizovati teške uslove u kojima se Sirija nalazi zbog katastrofe, izazvane zemljotresom, tim pre što se situacija u oblastima pod kontrolom Vlade, kao i onima koje ona ne kontroliše, pogoršava.
Prema njegovim rečima, mnoge arapske zemlje najavile su da će pružiti pomoć sirijskoj državi, a među njima su Saudijska Arabija, Katar, posebno Oman, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir i Liban, koji su odmah bili spremni da pomognu Damasku.
„Humanitarna pomoć koju pružaju sve ove zemlje mogla bi da postane važna polazna tačka za unapređivanje odnosa među svim arapskim zemljama u regionu u svetlu postojećih neslaganja“, istakao je politikolog.
Stručnjak je dodao da bi ova katastrofa mogla da bude šansa za zbližavanje arapskih država sa Sirijom, a naročito onih koje su bile neprijateljski nastrojene prema njoj.
„Obnavljanje mirnih međuarapskih odnosa je ono čemu se nadaju svi, čak i bez pojave zemljotresa i bilo kakvih prirodnih katastrofa“, ocenjuje on.
Zbog gneva Vašingtona nema jakih odnosa sa Sirijom
Sa svoje strane, sirijski politikolog Alaa al-Asfari je isključio da će humanitarna katastrofa koja je pogodila Siriju dovesti do poboljšanja političkih odnosa Damaska i onih zemalja koje nemaju sopstvenu političku volju i političke odluke.
Prema njegovim rečima, većina zemalja Persijskog zaliva oseća pritisak Vašingtona i bojeći se njegovog gneva, ove zemlje ne mogu da izgrade čvrste odnose sa Damaskom, iako to potajno žele.
Istovremeno, postoje i drugi unutrašnji načini za normalizaciju odnosa koji se sada postepeno uspostavljaju između Sirije i Saudijske Arabije daleko od medija.
Razaranja nakon zemljotresa u sirijskom Sarmadu
© AFP 2023 / Mohammed al-Rifai
Al-Asfari smatra da ova katastrofa „treba da otvori vrata za ukidanje nepravednih sankcija SAD i Zapada Siriji“.
Zapad pomaže Turskoj, ali ga Sirija ne zanima
Sirijski analitičar podvlači da „treba da postoje ujedinjeni arapski stav i jedinstvene akcije koje pozivaju na ukidanje ovih nepravednih sankcija kako bi Sirija mogla da nastavi spasilačke operacije, jer se stotine njenih građana nalaze pod ruševinama, dok sirijska civilna odbrana pokušava da ih spasi jednostavnim i primitivnim sredstvima“.
„Turska, koju je zadesila ista katastrofa, obratila se evropskim, američkim i drugim partnerima i sada postoji vazdušni most koji povezuje Katar i Tursku kako bi se pomoglo Turcima da se izbore sa nesrećom, dok se Sirija, istovremeno, i dalje nalazi kao ‘pod opsadom’, očekujući da arapske zemlje mogu zajedno da izvrše pritisak na svetsku zajednicu da bi se Damasku olakšala borba protiv katastrofe koja ga je zadesila“, poručuje on.
Al-Asfari je ukazao na neophodnost arapske saradnje radi pružanja pomoći Siriji. Sirijski Crveni polumesec saopštio je da je spreman da prihvati svaku međunarodnu pomoć iz bilo koje zemlje, izuzev Izraela, istakavši da zapadne zemlje nisu zabrinute i ne zanima ih humanitarna katastrofa koja je pogodila Sirijce.
Zapadne zemlje ne žure da govore o ovoj za njih neprijatnoj temi: pomoć Siriji, čak i hipotetičku, niko nije pominjao. Sjedinjene Države su, sa svoje strane, spremne da pomognu samo Turskoj. O ukidanju sankcija Siriji, čak i privremenih, nema ni govora.
Žrtve zemljotresa u sirijskom Zardanu
© AFP 2023 / Abdulaziz Ketaz
Nekadašnji predsednik SAD Donald Tramp je krajem 2019. godine potpisao Zakon o zaštiti civila u Siriji, poznat i kao „Cezarev zakon“, koji je stupio na snagu 1. juna 2020. godine, i uključuje sankcije koje utiču na gotovo sve sfere sirijske ekonomije.
Zemljotresi u Turskoj i Siriji
Tursku i Siriju su u ponedeljak pogodila dva razorna zemljotresa, mnogo ljudi je ostalo zarobljeno ispod ruševina, dok broj žrtava konstantno raste. Broj poginulih u sirijskim provincijama Alep, Latakija, Hama, Idlib i Tartus porastao je na 711, dok je povređena 1.431 osoba, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Sirije. U saopštenju se dodaje da ove brojke nisu konačne.
Pres-služba Kremlja saopštila je da je ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao telefonom sa sirijskim liderom Bašarom Asadom, nakon razornog zemljotresa koji je pogodio ovu zemlju i ponudio sirijskoj strani neophodnu pomoć u otklanjanju posledica ove katastrofe. Pripadnici Ministarstva za vanredne situacije juče su odleteli u Siriju.
Ministarstvo odbrane Rusije takođe je saopštilo da je ministar odbrane Sergej Šojgu naredio ruskoj vojsci u Siriji da pomogne vlastima zemlje u otklanjanju posledica zemljotresa koji je pogodio tu državu.
