Ovako se bori za Srbiju: Da nema učitelja Marka, ne bi bilo ni života u jednom srpskom selu
17:49 06.02.2023 (Osveženo: 15:53 11.02.2023)
© Sputnik / Lola ĐorđevićMarko Čikarić
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Seoski učitelj Marko Čikarić iz Prokuplja dobitnik je ovogodišnje Svetosavske zahvalnice. Već osam godina on radi u isturenom odeljenju četvorogodišnje škole Svetislav Mirković Nenad u planinskom selu Tovrljanu. Đake odvozi i dovozi iz okolnih sela u školu i da njega nema, ne bi bilo ni života u ovom radanskom seocetu.
Kada je pre osam godina Marko dobio svoju prvu učiteljsku službu, dužnost ga je poslala u jedno topličko selo gde se nastava nije ni odvijala. Lokalna samouprava je imala zamisao da otvaranjem škole u Tovrljanu zaustavi odlazak mladih iz tih krajeva jer do tada bi porodice čija su deca stasavala za prvi razred osnovne škole bile prinuđene da se presele kako bi njihovi mališani pohađali nastavu. Ideja je bila dobra, ali teško da bi uspela da nije bilo entuzijazma i posvećenosti jednog tek stasalog učitelja – Marka Čikarića.
© Foto : Marko Čikarić / Đaci osnovne škole u TovrljanuĐaci osnovne škole u Tovrljanu
Đaci osnovne škole u Tovrljanu
© Foto : Marko Čikarić / Đaci osnovne škole u Tovrljanu
Škola radi, još da se mladi vrate...
Školu od otvaranja pohađa mali ali stalan broj đaka. Jedne godine ih bude troje, jedne petoro, sedmoro, ali sve dokle je pohađa i jedan đak, ona služi svojoj svrsi.
Broj đaka se povećavao i 2019. godine škola je imala sedmoro učenika iz četiri sela. Danas smo se vratili na brojku od troje đaka, ali nema veze. Dece za sada ima, tako da se nadam da će škola još dugo raditi, ali isto se tako nadam da će se neko i vratiti u ove krajeve. Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je konkurs za kupovinu kuća, pa se iskreno nadam da će neko od mladih kupiti kuću na selu i doći ponovo ovde, rekao je za Sputnjik uča Marko Čikarić koji je takođe i volonter Crvenog krsta
© Foto : Marko Čikarić / Učitelj i đaci osnovne škole u TovrljanuUčitelj i đaci osnovne škole u Tovrljanu
Učitelj i đaci osnovne škole u Tovrljanu
© Foto : Marko Čikarić / Učitelj i đaci osnovne škole u Tovrljanu
Školu i đake materijalno pomažu mnoge organizacije i ljudi dobre volje. Pored grada i skupštine Prokuplja, podršku pružaju kompanija Leoni, vojni sindikat „Gvozdeni puk“, zavičajno udruženje Topličani iz Niša, porodice Brajković i Drobnjaković iz Kanade i Nemače koji nisu zaboravili na svoje topličko poreklo. Uz sve njih Marko navodi i ime Radivoja Šmigića bez kojeg škole ne bi ni bilo.
Radivoje je ustupio prostorije u kojima se danas nalazi škola. To je privatni objekat i on je bez dinara dao te prostorije napomenuvši da ih sve dok postoji potreba za školom mi koristimo.
Bilo je i viber časova
Baš zbog odsustva digitalnih pomagala i loše internet veze, đaci planinske školice nisu imali adekvatna sredstva za praćenje nastave onlajn u toku pandemije korona virusa. Lekcije su pratili preko televizora, a sa svojim „učom“ su se čuli preko vibera. Nakon što je nastava krenula da se regularno odvija, stigli su i tableti na poklon.
© Foto : Marko Čikarić / Đaci osnovne škole u TovrljanuĐaci osnovne škole u Tovrljanu
Đaci osnovne škole u Tovrljanu
© Foto : Marko Čikarić / Đaci osnovne škole u Tovrljanu
Javila se humanitarna organizacija „Istina“ iz Beograda koja je donirala školi pet tableta za tadašnjih petoro đaka i ja sam te tablete podelio učenicima na revers da mogu da ih koriste za potrebe onlajn nastave.
Sigurni smo da će poklonjeni tableti i više nego dobro doći Markovim đacima, ali biće potrebno mnogo više od lošeg vremena da ih zaustavi od odlaska u školu.
Uča razvozi đake – čak i konjima i sankama
Marko ih redovno kupi pre škole svojim kolima i vraća posle nastave, olakšavajući im i često omogućavajući pohađanje nastave. Bilo je čak i primera kada su se uča i đaci konjskim zapregama vozili do učionice.
© Foto : Marko Čikarić / Đaci osnovne škole u TovrljanuĐaci osnovne škole u Tovrljanu
Đaci osnovne škole u Tovrljanu
© Foto : Marko Čikarić / Đaci osnovne škole u Tovrljanu
Pre par godina napadao je bio baš veliki sneg i ja sam došao kolima do tog prvog sela gde uzimam đake ali dalje prosto nisam mogao. Stric jedne moje tadašnje učenice imao je konje i sanke, pa nas je on prevezao do škole, seća se Marko koji je posle i sam preuzeo sanke i uzde dok putevi nisu postali prohodni.
Marko inače svaki dan iz Prokuplja kreće na posao, prolazi kroz Trnovi Laz gde žive njegovi sadašnji đaci, kupi ih kolima i vozi za Tovrljane, dnevno prelazeći preko 70 kilometara. Kaže da mu nije naporno, a da ga gura saznanje da dobri ljudi Tovrljana prepoznaju njegovu želju da pomogne.
© Foto : Marko Čikarić / Učitelj i đaci osnovne škole u TovrljanuUčitelj i đaci osnovne škole u Tovrljanu
Učitelj i đaci osnovne škole u Tovrljanu
© Foto : Marko Čikarić / Učitelj i đaci osnovne škole u Tovrljanu
Ja ih pokupim, svratim kod njih kući, pokupim decu, odemo do škole, završimo nastavu i posle nastave uvek imamo slobodne aktivnosti gde im kad je loše vreme pustim neki crtani film, naučnu, dečiju emisiju, a kad je lepo vreme prošetamo kroz selo i upoznajemo prirodne lepote tog kraja, prepričava nam Marko jedan prosečan školski dan.
Škola koju Markovi đaci pohađaju nalazi se inače u parku prirode Radan i zahvaljujući zaposlenima u parku dobili su letnjikovac ispred škole, dve ljuljaške, kućicu za ptice, a sa velikim nestrpljenjem očekuju i jednu klackalicu. Uvereni smo da će ovi mališani dobiti i mnogo više od toga, a za to će se već postarati uča Marko.
© Foto : Marko Čikarić / Đaci osnovne škole u TovrljanuĐaci osnovne škole u Tovrljanu
Đaci osnovne škole u Tovrljanu
© Foto : Marko Čikarić / Đaci osnovne škole u Tovrljanu