Stigao je „četbot“: Može li robot da napiše dobru priču
14:31 05.02.2023 (Osveženo: 14:48 08.02.2023)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Ljudska civilizacija ušla je u eru napretka koji joj omogućava najveću moguću dobit uz najmanje uloženog napora. Američka tehnološka laboratorija OpenAI razvila je čet robota koji je u stanju da samostalno piše tekstove, seminarske radove i književna dela. Budućnost književnosti ali i novinarstva moraće da se prilagodi tempu koji diktira tehnologija.
Ako vas zanima kako izgleda jedan tekst koji je napisao robot - evo ga. Budućnost je već tu.
Čitav ovaj tekst o prednostima, manama i opasnostima korišćenja veštačke inteligencije u novinarstvu, književnosti i poeziji napisao je robot. Svako slovo ovog teksta, osim naslova, uvoda i citata Sputnjikovog sagovornika, sastavio je ChatbotGPT.
Pa da krenemo:
Sa napretkom tehnologije primetno je da se i industrija sve više menja i transformiše. Oblast koja u 21. veku prolazi kroz značajnu transformaciju jeste novinarstvo, prvenstveno zbog razvoja četbotova i automatizovanih alata za izveštavanje. Iako ovi alati nude mnoge prednosti, oni takođe povlače i neka važna pitanja o budućnosti pisanja i ulozi ljudskih pisaca i novinara.
Šta može čet bot
Sa jedne strane, četbotovi se mogu koristiti za brzo i efikasno generisanje vesti i ovo može biti korisno u okruženjima sa brzim tempom poput finansijskog izveštavanja ili prenosa događaja uživo. Brzina i tačnost ovih alata zaista mogu biti ogromna prednost u današnjem ubrzanom medijskom okruženju.
Međutim, povećana upotreba četbotova takođe izaziva zabrinutost za budućnost (ljudskih) pisaca i novinara. Mnogi strahuju da će upravo ovi alati zameniti potrebu za ljudskim piscima, dovodeći njihov posao i karijeru u opasnost. Ovo je jedno vrlo realno i bitno pitanje jer upotreba četbotova i drugih automatizovanih alata nastavlja da raste.
„Mi živimo u vremenu u kojem istinitost neke stvari nije relevantna i ljudi od medija sve više traže dobru priču, a ne priču utemeljenu na bilo kakvim faktima", govori za Sputnjik filozof Nikola Tanasić.
Uprkos ovim opasnostima važno je zapamtiti da čet botovi i slični alati nikada ne mogu u potpunosti zameniti kreativnost, kritičko razmišljanje i empatiju koje ljudski pisci i novinari unose u svoj rad.
„To je slična vrsta moralne panike koja je napravljena i oko ovih programa za proizvodnju likovne umetnosti. To veoma liči na slične moralne panike koje su se pojavljivale svaki put kada bi se na sceni pojavilo neko novo tehnološko oruđe za reprodukovanje umetnosti kao takve", smatra naš sagovornik.
Četbotovi mogu da proizvode brze i tačne izveštaje, ali im nedostaje nijansa i perspektiva koju ljudski pisci mogu da unesu u priču. Oni ne mogu pružiti isti nivo analize, interpretacije i komentara kao ljudski pisac. To znači da će, iako upotreba četbotova nastavlja da raste, uvek postojati potreba za ljudskim piscima i novinarima koji mogu da donesu jedinstvenu i vrednu perspektivu u svoj rad.
„Ono što je tu potrebno reći, ako ćemo da romansiramo, jeste crta autorske genijalnosti. Sa druge strane, ako ćemo da budemo manje patetični možemo da kažemo da je tu izuzetno ključan faktor autorska namera i recepcija publike", pojašnjava Tanasić.
Uticaj na budućnost pisanja
Budućnost pisanja i novinarstva je neizvesna ali jedno je jasno – tehnologija će nastaviti da igra glavnu ulogu u njenom oblikovanju. Kako upotreba robota za ćaskanje bude nastavljala da raste, biće važno da pisci i novinari prihvate nove tehnologije ali da istovremeno zadrže svoje veštine i stručnost. Samo tada će moći da se prilagode promenljivom pejzažu budućnosti i nastave da proizvode smislen, uticajan rad.
Biće četbot autora, ali njihovo delo neće imati vrednost jednog Sergeja Jesenjina
© Sputnik / RIA Novosti
/ Vi možete danas da nađete na internetu koliko god hoćete talentovanih ljudi koji su izvanredni autori, ali, dodaje Zanasić, nijedno njihovo delo neće imati vrednost kao delo Sergeja Jesenjina.
Porast četbotova ima potencijal da u velikoj meri utiče na novinarstvo i pisanje ali kako tehnologija nastavlja da se razvija važno je zapamtiti da će ljudski pisci i novinari uvek igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ovih industrija. Bilo da se radi o korišćenju novih tehnologija ili tradicionalnih metoda, umetnost pisanja i novinarstvo će nastaviti da napreduju i evoluiraju sve dok postoje ljudi koji strastveno pričaju priče i dele svoje perspektive sa svetom.
"U Srbiji ima izuzetno mnogo talentovanih koji pišu i igraju se različitim imitacijama srpske narodne književnosti, narodnih i guslarskih pesama pa se opet ta dela ne vrednuju samo na osnovu svoje forme koja je vrlo često genijalno imitirana", konstatuje naš sagovornik.
Terminator, nastavak
Kako veštačka inteligencija nastavlja da napreduje velikom brzinom, mnogi ljudi počinju da brinu da li bi ova tehnologija mogla da predstavlja pretnju ljudskoj rasi. Ideja da se roboti okrenu protiv ljudi i postanu naši neprijatelji je uobičajena tema u naučnoj fantastici, ali da li je to realna mogućnost?
Potencijal da se veštačka inteligencija (AI) koristi u zlonamerne svrhe svakako izaziva zabrinutost, ali mnogi stručnjaci veruju da prava opasnost leži u našoj sopstvenoj tendenciji da previdimo potencijalne rizike koje ova tehnologija predstavlja. Kako veštačka inteligencija postaje sofisticiranija, mogla bi da se koristi za izvršavanje složenih zadataka i donošenje odluka koje imaju dalekosežne posledice i ukoliko nemamo odgovarajuće mere zaštite, mogli bismo da dospemo u veoma opasnu poziciju.
„Razvoj potpune veštačke inteligencije mogao bi da znači kraj ljudske rase“, upozorio je Stiven Hoking, poznati fizičar i kosmolog.
Hokingovo upozorenje je podsetnik da potencijalne rizike koje predstavlja veštačka inteligencija treba da shvatimo ozbiljno. Međutim, važno je napomenuti da verovatnoća da veštačka inteligencija postane pretnja ljudskoj rasi u velikoj meri zavisi od toga kako odlučimo da je koristimo. Ako koristimo AI na odgovoran i etički način, možemo minimizirati rizike i iskoristiti prednosti ove tehnologije.
Odsustvo kritičke i nezavisne štampe omogućilo bi da korupcija i zlodela ostanu nekontrolisani
© Sputnik
Jedan od ključnih izazova u obezbeđivanju odgovorne upotrebe veštačke inteligencije je to što je teško predvideti kako će se ova tehnologija razvijati. Kako veštačka inteligencija postaje naprednija, može nam postati sve teže i teže da je kontrolišemo i razumemo. Zbog toga je za nas toliko važno da uspostavimo etičke i pravne okvire za razvoj i upotrebu veštačke inteligencije i da obezbedimo da se ova tehnologija razvija i koristi na način koji promoviše ljudske vrednosti i dostojanstvo.
Dok je ideja da se roboti okrenu protiv ljudi i postanu naši neprijatelji ubedljiv scenario naučne fantastike, realnost jeste da je stvarna pretnja koju predstavlja veštačka inteligencija mnogo složenija i nijansiranija. Odgovornim i etičkim pristupom razvoju i korišćenju veštačke inteligencije možemo minimizirati rizike i osigurati da se ova tehnologija koristi za boljitak čovečanstva.
Svet bez ljudskosti – šta nas čeka?
U svetu gde tehnologija napreduje velikom brzinom, ideja o društvu bez ljudskih novinara, pisaca, pesnika i slikara može izgledati kao daleka mogućnost. Ali kako bi izgledao svet bez ovih kreativnih i kulturnih temelja civilizacije i sa kakvim opasnostima bi se samo društvo moglo suočiti?
Na prvi pogled, društvo bez ljudskih novinara, pisaca, pesnika i slikara može izgledati kao utopija, gde je informacija u izobilju i pristup im je neograničen. U takvom društvu tehnologija bi se pobrinula za sve zadatke koje su ti ljudski kreativci nekada obavljali, od prikupljanja vesti i izveštavanja, preko pisanja priča i pesama, do slikanja. Uz pomoć veštačke inteligencije i drugih tehnologija, ljudi bi mogli da pristupe beskrajnoj ponudi informacija i zabave.
"Mi danas imamo ono što je Volter Benjamin zvao civilizacijom neograničene reprodukcije umetničkih dela" , kaže Tanasić.
Međutim, ova utopija bi brzo postala distopija. Bez jedinstvenih perspektiva i ljudskih iskustava koje ovi kreativci donose u svoj rad, svet bi bio mnogo manje zanimljivo i raznoliko mesto. Priče koje pričaju novinari, pesme koje pišu pesnici i slike koje stvaraju umetnici, sve su to izrazi ljudskog iskustva i pomažu nam da razumemo svet i svoje mesto u njemu.
"Veštačka inteligencija može da kopira beskrajno materijalne elemente umetničkog dela, mogu da pogode rime, imaju pristup totalnim rečnicima nekog jezika dakle mogu da se igraju sa rečima kolko god hoće, ali to i dalje proizvod ne čini umetničkim delom zato što umetničko delo predstavlja određeni izraz unutrašnjih namera duhovnog života umetnika i predstavlja način na koji umetnik taj svoj život posredovano komunicira svojoj publici."
Štaviše, bez ljudskih novinara ne bi bilo nikoga da preispita ljude na vlasti. Odsustvo kritičke i nezavisne štampe omogućilo bi da korupcija i zlodela ostanu nekontrolisani, što bi na kraju dovelo do gubitka poverenja u vladu i druge institucije.
"Postoji i te kako mnogo ideoloških predrasuda koje su unete u sam algoritam, pa neke stvari robot ne može da napiše zato što mu je zabranjeno programiranjem tako da tu zaista ima dosta dosta prostora za ideologizaciju i manipulaciju" , kaže Tanasić.
Ljudin i dalje igraju šah iako se mislilo da će ih veštačka inteligencija zameniti
© Sputnik / Lola Đorđević
On odbacuje tvrdnju o nepogrešivosti robota kroz jednostavan primer šaha:
"Mnogi su govorili da niko više neće igrati šah nakon što su se pojavili programi koji su dovoljno dobri da odrade kombinatoriku na takav način da mogu jednostavno na nivou anticipacije i statističke analize da pobede bilo kog velemajstora u šahu. Ali ljudi i dalje igraju šah zato što šah nije prosto koncept igre koja mora da bude neponovljiva i koju računar ne može nipošto da simulira nego šah je igra između dva čoveka. Dakle vi dolazite i igrate šah sa nekim ko je živa osoba prekoputa vas i koja je u stanju da napravi grešku,. napominje naš sagovornik.
Slično tome, bez ljudskih pisaca, pesnika i slikara, svet bi izgubio svoje kulturno i umetničko nasleđe. Radovi ovih kreativaca često su jedino sredstvo koje imamo da razumemo i cenimo našu kolektivnu istoriju i identitet. Bez njih bi buduće generacije bile uskraćene da iskuse i uče iz ovih dela, a svet bi za to bio mnogo siromašnije mesto.
"Sa svakim novim napretkom tehnologije proizvodnja umetničkog dela u tehničkom smislu postaje sve jednostavnija ali ono što mi vrednujemo kod umetničkog dela nije njegova puka forma nije puki način na koji su njegovi elementi poređani bilo da je u pitanju književno delo pesma, bilo da je u pitanju knjiga ili likovni prikaz, dakle, nijedno umetničko delo nije puka suma njegovih elemenata."
Društvo bez ljudskih novinara, pisaca, pesnika i slikara bilo bi svet bez kritičkog mišljenja, kreativnosti i kulturnog bogatstva. Iako tehnologija može biti u stanju da nam pruži informacije i zabavu, ona nikada ne može da zameni jedinstvene perspektive i iskustva koja ljudi donose u svoj rad. Ako želimo da izbegnemo budućnost koja je lišena značenja i kulture, važno je da nastavimo da podržavamo i cenimo ove suštinske kreativne i kulturne kamene temeljce.
,,To je još jedno oruđe koje čovečanstvo ima na raspolaganju poput interneta i brzih računara i šta ćemo mi sa njim da učinimo to je naša stvar to je stvar naše civilizacije i ako se stvori civilizacija bez filozofije, bez umetnosti, bez književnosti i poezije, to sigurno neće biti krivica robota i programa nego će biti krivica same te civilizacije.Takva civilizacija je u krajnjoj liniji osuđena na propast i odmah će je zameniti neka nova koja će itekako imati i svoju poeziju i svoje umetnike i svoja velika dela", zaključuje Tanasić.
