https://lat.sputnikportal.rs/20230204/sta-se-desi-kada-delfini-i-ljudi-zajedno-love-ribu-video-1150393569.html
Šta se desi kada delfini i ljudi zajedno love ribu /video/
Šta se desi kada delfini i ljudi zajedno love ribu /video/
Sputnik Srbija
Vekovima su prepričavane anegdote o saradnji između delfina i ljudi, zbog čega su se naučnici zapitali zašto do ovoga dolazi i da li i delfini od ovoga imaju... 04.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-04T11:17+0100
2023-02-04T11:17+0100
2023-02-04T11:17+0100
multimedija
multimedija
video-klub
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/03/1150394135_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_9a9d6ea05d3da962f5bca38e7b03dbf4.jpg
U južnom delu Brazila postoji jedan mali primorski grad po imenu Laguna. Pored ljudi, u blizini njegovih obala stanuju i kljunasti delfini. Oni se već 140 godina, oslanjaju jedni na druge i udruženi, love ribu u plićacima.Kako bi ispitali zašto do ovih i sličnih saradnji uopšte i dolazi naučnici su postavili dronove i druge alate uz pomoć kojih su zabeležili njihovo kretanje tokom lova.Iako nije bila uključena u studiju, ovaj stručnjak za ponašanje delfina tvrdi da je sa snimaka jasno uočljivo kako između ribara i morskih sisara postoji kooperativno ponašanje na neverovatno visokom nivou - što na kraju rezultira većim ulovom ribe.Zašto ljudi i delfini sarađuju?Pre svega treba uzeti u obzir da su i delfini i ljudi veoma inteligentne, dugovečne i društvene životinje. Međutim, kada je reč o pecanju, tu se veoma razlikuju i činjenica je da su delfini mnogo uspešniji jer je voda njihovo prirodno okruženje.Delfini iz Lagune uz pomoć ovih zvukova traže ribu, nakon čega ih gone ka obali. Paralelno sa tim, oni ljudima daju signal u vidu skokova ili dubokih zarona i obaveštavaju ih kada treba da bace svoje mreže. Oni drugi potom, uleću u vodu i izvršavaju naređenje.Ovaj proces je bio zabeležen iz vazduha uz pomoć dronova, sonara i mikrofona koji su pratili položaj riba, kao i dži-pi-es uređaja koji su bili pričvršćeni za ruke ribara. Rezultati su ukazali da što su ljudi bili sinhronizovaniji sa delfinima to su njihove mreže bile punije.Ali šta se dešavalo sa delfinima? Nakon što bi mreže pale u vodu, jata riba su se razdvajala. Ovo je delfinima olakšavalo lov, takođe je zabeleženo i da su se često gostili sa ulovom iz mreža. Stoga je zaključak da iz ove saradnje na kraju svi izvuku korist, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
multimedija, video-klub, nauka i tehnologija, živi svet i genetika
multimedija, video-klub, nauka i tehnologija, živi svet i genetika
Šta se desi kada delfini i ljudi zajedno love ribu /video/
Vekovima su prepričavane anegdote o saradnji između delfina i ljudi, zbog čega su se naučnici zapitali zašto do ovoga dolazi i da li i delfini od ovoga imaju neke koristi.
U južnom delu Brazila postoji jedan mali primorski grad po imenu Laguna. Pored ljudi, u blizini njegovih obala stanuju i kljunasti delfini. Oni se već 140 godina, oslanjaju jedni na druge i udruženi, love ribu u plićacima.
Kako bi ispitali zašto do ovih i sličnih saradnji uopšte i dolazi naučnici su postavili dronove i druge alate uz pomoć kojih su zabeležili njihovo kretanje tokom lova.
„Ova studija jasno pokazuje da i delfini i ljudi obraćaju pažnju na ponašanje kod onih drugih, ali i da delfini znaju da daju znak kada mreže treba da budu zabačene“, rekla je biolog Stefani King sa Univerzitetu u Bristolu.
Iako nije bila uključena u studiju, ovaj stručnjak za ponašanje delfina tvrdi da je sa snimaka jasno uočljivo kako između ribara i morskih sisara postoji kooperativno ponašanje na neverovatno visokom nivou - što na kraju rezultira većim ulovom ribe.
Zašto ljudi i delfini sarađuju?
Pre svega treba uzeti u obzir da su i delfini i ljudi veoma inteligentne, dugovečne i društvene životinje. Međutim, kada je reč o pecanju, tu se veoma razlikuju i činjenica je da su delfini mnogo uspešniji jer je voda njihovo prirodno okruženje.
„Voda je ovde zaista mutna, tako da ljudi ne mogu da vide jata riba. Ali delfini koriste zvukove u vidu malih klikova da ih pronađu“, slično šišmišima koji koriste eholokaciju, objasnio je morski biolog Mauricio Kantor sa Univerziteta Oregon.
Delfini iz Lagune uz pomoć ovih zvukova traže ribu, nakon čega ih gone ka obali. Paralelno sa tim, oni ljudima daju signal u vidu skokova ili dubokih zarona i obaveštavaju ih kada treba da bace svoje mreže. Oni drugi potom, uleću u vodu i izvršavaju naređenje.
Ovaj proces je bio zabeležen iz vazduha uz pomoć dronova, sonara i mikrofona koji su pratili položaj riba, kao i dži-pi-es uređaja koji su bili pričvršćeni za ruke ribara. Rezultati su ukazali da što su ljudi bili sinhronizovaniji sa delfinima to su njihove mreže bile punije.
Ali šta se dešavalo sa delfinima? Nakon što bi mreže pale u vodu, jata riba su se razdvajala. Ovo je delfinima olakšavalo lov, takođe je zabeleženo i da su se često gostili sa ulovom iz mreža. Stoga je zaključak da iz ove saradnje na kraju svi izvuku korist,
prenela je „Nacionalna geografija“.
