https://lat.sputnikportal.rs/20230204/neocekivana-mirovna-ponuda-iz-vasingtona-da-li-je-u-pozadini-novi-americki-rat-video-1150380911.html
Neočekivana mirovna ponuda iz Vašingtona: Da li je u pozadini novi američki rat /video/
Neočekivana mirovna ponuda iz Vašingtona: Da li je u pozadini novi američki rat /video/
Sputnik Srbija
Poprilično zloglasna a, izgleda, i nepristojno uticajna američka RAND korporacija – koja je još pre četiri godine zatražila da Ukrajina bude naoružana... 04.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-04T22:04+0100
2023-02-04T22:04+0100
2023-02-04T22:04+0100
svet
svet
svet – politika
analize i mišljenja
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
rusija
sjedinjene američke države
kina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/05/1139495585_0:134:2560:1574_1920x0_80_0_0_f94701872e827608f915dfb0f2c05a9c.jpg
Naravno, ne zarad mira u svetu i čovekoljublja – da im je do toga, onomad bi zatražili da se Ukrajina snabdeva cvećem, a ne oružjem – već da bi Amerika mogla da se okrene svom novom ratu. S Kinom.Razapinjanje RusijeRAND korporacija, institut američkog vojno-industrijskog kompleksa koji značajan deo svog posla obavlja za potrebe i na račun Pentagona, 2019. je objavila studiju pod naslovom „Razapinjanje Rusije“. Bio je to, zapravo, spisak mera, od ekonomskih do geopolitičkih, koje je potrebno sprovesti kako bi se Amerika s Rusijom nadmetala s nadmoćne pozicije.Rečju, ili su neobično vidoviti u RAND korporaciji, ili nisu vidoviti nego dovoljno uticajni da njihove preporuke budu sprovedene u delo. Koliko je taj uticaj zloćudan, očigledno, nije potrebno posebno naglašavati.Ukrajina nije najvažnijaA sada se RAND korporacija oglašava novom studijom, ovog puta, pod zavodljivo dobroćudnim naslovom, preporukom, „Izbeći dugotrajan rat“. Jer „optimistički scenario“ u vidu povlačenja Rusije i, povrh toga, „plaćanja reparacija“, navode autori, „neverovatan je“.Štaviše, konstatuje se cinično, uostalom, sasvim u duhu dobro poznate anglosaksonske solidarnosti, „kontrola teritorije, iako je značajna za Ukrajinu, nije i najvažnija dimenzija budućnosti rata za SAD“. Naprotiv, eventualni „ukrajinski teritorijalni dobici sa sobom nose potencijalne troškove i rizike za Sjedinjene Države“.U najkraćem, „intenzitet vojne pomoći može da postane neodrživ posle izvesnog vremena jer su već sada evropske i deo američkih zaliha oružja na izmaku“, a uz to će i „cena koju SAD i Evropska unija plaćaju da ukrajinska država ostane ekonomski solventna tokom vremena biti višestruko povećana“. A na sve to i globalni ekonomski šok, „oštar rast cena energenata koji je doprineo inflaciji i usporavanju ekonomskog rasta. Očekuje se da će ovi trendovi najteže pogoditi Evropu“, navodi RAND.Priznanje poraza i ratnohuškačke namereI zato preporučuje da SAD „preduzmu korake“ da se rat okonča u srednjem roku. A to će učiniti tako što će uceniti svog saveznika, i pokušati da podmite protivnika.Ukrajinska moć, naime, konstatuje RAND korporacija, „u velikoj je meri zavisna od nepredvidljivog spoljnog faktora: od pomoći Zapada“, te stoga „SAD mogu da uslove buduću vojnu pomoć Ukrajini njenom spremnošću za pregovore“.Rešenje koje se preporučuje: „trajna neutralnost Ukrajine“, „stroga ograničenja stranog vojnog prisustva“ u toj zemlji, i, mogućnost ukidanja sankcija Rusiji.Nije ovo samo neizgovoreno priznanje poraza njihove namere da se slomi Rusija, iako je svakako i to; ali nije ni poziv na mir. Jer se iza njega ne kriju miroljubive, nego ratnohuškačke namere.Suočavanje sa KinomU dokumentu se, naime, na više mesta ističe da će „sposobnost SAD da se fokusira na ostale globalne prioritete – a naročito na suočavanje s Kinom – biti zauzdana sve dok rat apsorbuje vreme i vojne resurse Amerike... Produženi rat, koji povećava rusko oslanjanje na Kinu, obezbediće joj prednost u odnosu na SAD“.En-Bi-Si pak istovremeno otkriva da je general Majk Minihan, zapovednik Mobilne vazduhoplovne komande koji pod sobom ima oko 110.000 pripadnika američkih oružanih snaga, svojim podređenim oficirima poslao poruku da mu „osećaj kaže“ da će već do 2025. Amerika biti u ratu s Kinom. Dok Majk Mekol, republikanski kongresmen i predsedavajući Odbora za spoljne poslove, komentariše da su „šanse veoma visoke“ da će do tog rata zaista i doći.Naravno, prethodno treba da se vidi da li će se, i kako, razrešiti rat Zapada i Rusije u Ukrajini. Oko tog pitanja, čini se, postoji ozbiljan sukob među onima koji se pitaju; da li da vode samo jedan, ili bar dva rata. RAND korporacija, ali i načelnik Generalštaba američke vojske Mark Majli, smatraju da je, na primer, zauzimanje Krima nerealno, i da bi i sam pokušaj da se to učini vodio nepoželjnoj eskalaciji. Drugi, koje predstavlja general Ben Hodžis, nekadašnji zapovednik američke vojske u Evropi, poručuju da „Ukrajina mora, i ako je u pravoj meri podržimo, može, da osvoji Krim“.Koja će od ove dve struje prevladati? Zašto RAND korporacija traži primirje sa Rusijom? I da li to znači da Kina već mora da bude spremna za rat s Amerikom?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general u penziji Božidar Forca i naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić.
sjedinjene američke države
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, rusija, sjedinjene američke države, kina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet, svet – politika, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, rusija, sjedinjene američke države, kina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
Neočekivana mirovna ponuda iz Vašingtona: Da li je u pozadini novi američki rat /video/
Poprilično zloglasna a, izgleda, i nepristojno uticajna američka RAND korporacija – koja je još pre četiri godine zatražila da Ukrajina bude naoružana smrtonosnim oružjem i da se Nemačka odrekne ruskog gasa, pa se to zaista i dogodilo – sad traži da Amerika prestane da naoružava Ukrajinu. I da sklopi mir, ili barem primirje, s Rusijom.
Naravno, ne zarad mira u svetu i čovekoljublja – da im je do toga, onomad bi zatražili da se Ukrajina snabdeva cvećem, a ne oružjem – već da bi Amerika mogla da se okrene svom novom ratu. S Kinom.
RAND korporacija, institut američkog vojno-industrijskog kompleksa koji značajan deo svog posla obavlja za potrebe i na račun Pentagona, 2019. je objavila studiju pod naslovom „Razapinjanje Rusije“. Bio je to, zapravo, spisak mera, od ekonomskih do geopolitičkih, koje je potrebno sprovesti kako bi se Amerika s Rusijom nadmetala s nadmoćne pozicije.
Sve je bilo tu što je potom i sprovedeno. „Ometanje izvoza nafte“, sankcije Rusiji i „smanjenje evropske zavisnosti od ruskog gasa“ sve do „sprečavanja ekspanzije gasovoda“; znamo šta se iznenada dogodilo sa Severnim tokom. Predloženo je i naoružavanje Ukrajine koje je tad još bilo tabu tema – procenjivali su čak u RAND-u i da bi to moglo da dovede do ruske intervencije, pa im nije smetalo da baš to predlože – preporučili su i „eksploataciju jermensko-azerbejdžanskih tenzija“, i „promociju promene režima u Belorusiji“, i obojenu revoluciju u Kazahstanu, i „izolaciju Pridnjestrovlja“, i eno, Moldavija sve glasnije koketira s NATO integracijama.
Rečju, ili su neobično vidoviti u RAND korporaciji, ili nisu vidoviti nego dovoljno uticajni da njihove preporuke budu sprovedene u delo. Koliko je taj uticaj zloćudan, očigledno, nije potrebno posebno naglašavati.
A sada se RAND korporacija oglašava novom studijom, ovog puta, pod zavodljivo dobroćudnim naslovom, preporukom, „Izbeći dugotrajan rat“. Jer „optimistički scenario“ u vidu povlačenja Rusije i, povrh toga, „plaćanja reparacija“, navode autori, „neverovatan je“.
Štaviše, konstatuje se cinično, uostalom, sasvim u duhu dobro poznate anglosaksonske solidarnosti, „kontrola teritorije, iako je značajna za Ukrajinu, nije i najvažnija dimenzija budućnosti rata za SAD“. Naprotiv, eventualni „ukrajinski teritorijalni dobici sa sobom nose potencijalne troškove i rizike za Sjedinjene Države“.
Kalkulacija RAND-ovih eksperata je jednostavna koliko i surova – insistiranje na osvajanju teritorije „povećava rizik od produžavanja rata“, a „produženi rat predstavlja značajnu pretnju interesima SAD“.
U najkraćem, „intenzitet vojne pomoći može da postane neodrživ posle izvesnog vremena jer su već sada evropske i deo američkih zaliha oružja na izmaku“, a uz to će i „cena koju SAD i Evropska unija plaćaju da ukrajinska država ostane ekonomski solventna tokom vremena biti višestruko povećana“. A na sve to i globalni ekonomski šok, „oštar rast cena energenata koji je doprineo inflaciji i usporavanju ekonomskog rasta. Očekuje se da će ovi trendovi najteže pogoditi Evropu“, navodi RAND.
Priznanje poraza i ratnohuškačke namere
I zato preporučuje da SAD „preduzmu korake“ da se rat okonča u srednjem roku. A to će učiniti tako što će uceniti svog saveznika, i pokušati da podmite protivnika.
Ukrajinska moć, naime, konstatuje RAND korporacija, „u velikoj je meri zavisna od nepredvidljivog spoljnog faktora: od pomoći Zapada“, te stoga „SAD mogu da uslove buduću vojnu pomoć Ukrajini njenom spremnošću za pregovore“.
Rešenje koje se preporučuje: „trajna neutralnost Ukrajine“, „stroga ograničenja stranog vojnog prisustva“ u toj zemlji, i, mogućnost ukidanja sankcija Rusiji.
Nije ovo samo neizgovoreno priznanje poraza njihove namere da se slomi Rusija, iako je svakako i to; ali nije ni poziv na mir. Jer se iza njega ne kriju miroljubive, nego ratnohuškačke namere.
U dokumentu se, naime, na više mesta ističe da će „sposobnost SAD da se fokusira na ostale globalne prioritete – a naročito na suočavanje s Kinom – biti zauzdana sve dok rat apsorbuje vreme i vojne resurse Amerike... Produženi rat, koji povećava rusko oslanjanje na Kinu, obezbediće joj prednost u odnosu na SAD“.
En-Bi-Si pak istovremeno otkriva da je general Majk Minihan, zapovednik Mobilne vazduhoplovne komande koji pod sobom ima oko 110.000 pripadnika američkih oružanih snaga, svojim podređenim oficirima poslao poruku da mu „osećaj kaže“ da će već do 2025. Amerika biti u ratu s Kinom. Dok Majk Mekol, republikanski kongresmen i predsedavajući Odbora za spoljne poslove, komentariše da su „šanse veoma visoke“ da će do tog rata zaista i doći.
Naravno, prethodno treba da se vidi da li će se, i kako, razrešiti rat Zapada i Rusije u Ukrajini. Oko tog pitanja, čini se, postoji ozbiljan sukob među onima koji se pitaju; da li da vode samo jedan, ili bar dva rata. RAND korporacija, ali i načelnik Generalštaba američke vojske Mark Majli, smatraju da je, na primer, zauzimanje Krima nerealno, i da bi i sam pokušaj da se to učini vodio nepoželjnoj eskalaciji. Drugi, koje predstavlja general Ben Hodžis, nekadašnji zapovednik američke vojske u Evropi, poručuju da „Ukrajina mora, i ako je u pravoj meri podržimo, može, da osvoji Krim“.
Koja će od ove dve struje prevladati? Zašto RAND korporacija traži primirje sa Rusijom? I da li to znači da Kina već mora da bude spremna za rat s Amerikom?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general u penziji Božidar Forca i naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić.
