https://lat.sputnikportal.rs/20230203/pokrenuta-akcija-protiv-erdogana-americka-ucena-na-koju-turska-ne-moze-da-pristane-1150372459.html
Pokrenuta akcija protiv Erdogana: Američka ucena na koju Turska ne može da pristane
Pokrenuta akcija protiv Erdogana: Američka ucena na koju Turska ne može da pristane
Sputnik Srbija
Prvi put američki Kongres uslovio je prodaju aviona F-16 Turskoj, pristankom Redžepa Tajipa Erdogana na učlanjenje Švedske i Finske u NATO. Ovakav američki stav... 03.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-03T19:37+0100
2023-02-03T19:37+0100
2023-04-13T12:52+0200
svet
svet
svet – politika
turska
švedska
finska
nato
učlanjenje
redžep tajip erdogan
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110134/92/1101349281_0:0:4724:2657_1920x0_80_0_0_d60bc3cc68a621ae8b375ba6f82a6da0.jpg
Odnosi Turske i Amerike kao vodeće zemlje NATO-a komplikuju se zbog odnosa Turske prema učlanjenju dve skandinavske države – Švedske i Finske u Alijansu. Najnoviji momenat je da je dvadesetdevet senatora uslovilo prodaju aviona F-16, koje Turska već duže vreme traži, turskom ratifikacijom švedskog i finskog članstva u NATO.Ucena na koju Erdogan ne može da pristanePrema rečima dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Turske Vojislava Lalića, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, barem u ovom trenutku, ne može da pristane na američka uslovljavanja. On podseća da su za 14. maj u Turskoj zakazani predsednički i parlamentarni izbori. Rezultati anketa ne moraju da znače da će aktuelni turski predsednik izgubiti izbore, ali u svakom slučaju, suočava se sa velikim izazovom, dodaje on. A veličina izazova zavisiće od toga da li će se opozicija ovaj put ujediniti u jedinstveni front i isturiti zajedničkog predsedničkog kandidata. Prema Lalićevim rečima, opozicija još nije postigla dogovor. Zašto Turska tvrdoglavo traži avione od AmerikeŠto se odnosa prema prijemu Švedske i Finske u NATO tiče, turski predsednik je već izjavio da njegova zemlja ima pozitivan odnos prema prijemu Finske, ali da prema Švedskoj nema. Ovakav stav uzrokovan je nedavnim demonstracijama u Stokholmu ispred turske ambasade, kada su demonstranti zapalili Kuran i gazili preko turske zastave. Kako Lalić kaže, Erdogan, preko Skandinavije pokušava da raščisti neke odnose sa starim članicama NATO-a. Turska od dve skandinavske zemlje traži izručenje 120 pripadnika Radničke partije Kurdistana koje vlasti u Ankari smatraju teroristima, kao i sledbenike imama Fetulaha Gulena, koga optužuju za pokušaj državnog udara iz jula 2016.Ni same Sjedinjene države nisu odgovorile na nekoliko turskih zahteva za izručenje Fetulaha Gulena, koji živi u Pensilvaniji i odatle upravlja poslovnom imperijom, dodaje naš sagovornik, pod izgovorom da nema verodostojnih dokaza da je nekadašnji Erdoganov idejni uzor umešan u pokušaj državnog udara. Turska od SAD traži da kupi četrdeset novih aviona F-16 i rezervne delove za svoju, prema Lalićevim rečima, zastarelu ratnu flotu. Podsećamo, ceo problem nastao je kada je Turska izbačena iz programa razvoja novog američkog aviona F-35 zbog kupovine ruskih raketa S-400. Ankara avione F-16 potražuje kao kompenzaciju za uložen novac u projekat iz koga je izbačena. Prema Lalićevim rečima, Turska je u razvoj F-35 uložila više od milijardu dolara.Kako će se situacija nakon što su senatori uslovili prodaju F-16 prijemom Švedske i Finske u NATO, znaće se posle izbora, jer već u julu održava se samit NATO-a, kada mnogi analitičari očekuju da će stvari promeniti, navodi Lalić. Grupa senatora koji pripadaju obema partijama, u pismu američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, naglasila je da skandinavske države ulažu „potpune i dobre napore“ da ispune uslove za članstvo u NATO-u koje je Turska tražila, iako Ankara tvrdi da Švedska mora da učini više. „Nakon što Turska ratifikuje protokole o pristupanju NATO-u, Kongres može da razmotri prodaju borbenih aviona F-16. Međutim, neuspeh da se to učini doveo bi u pitanje ovu prodaju koja je na čekanju“, napisali su senatori.Prošlog proleća, na samitu NATO-a u Madridu, Turska, Švedska i Finska postigle su dogovor o prijemu u NATO, međutim, Ankara je obustavila proces nakon što je jedan danski političar sa radikalne desnice zapalio primerak Kurana na demonstracijama ispred turske ambasade u Stokholmu.
turska
švedska
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, turska, švedska, finska, nato, učlanjenje, redžep tajip erdogan, sad, borbeni avioni, američki avioni, f-16
svet, svet – politika, turska, švedska, finska, nato, učlanjenje, redžep tajip erdogan, sad, borbeni avioni, američki avioni, f-16
Pokrenuta akcija protiv Erdogana: Američka ucena na koju Turska ne može da pristane
19:37 03.02.2023 (Osveženo: 12:52 13.04.2023) Prvi put američki Kongres uslovio je prodaju aviona F-16 Turskoj, pristankom Redžepa Tajipa Erdogana na učlanjenje Švedske i Finske u NATO. Ovakav američki stav mogao se očekivati, međutim, turski predsednik na ovu ucenu ne može da pristane, barem ne tokom predizborne kampanje koja je u Turskoj u punom jeku.
Odnosi Turske i Amerike kao vodeće zemlje NATO-a komplikuju se zbog odnosa Turske prema učlanjenju dve skandinavske države – Švedske i Finske u Alijansu. Najnoviji momenat je da je dvadesetdevet senatora uslovilo prodaju aviona F-16, koje Turska već duže vreme traži, turskom ratifikacijom švedskog i finskog članstva u NATO.
Ucena na koju Erdogan ne može da pristane
Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Turske Vojislava Lalića, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, barem u ovom trenutku, ne može da pristane na američka uslovljavanja. On podseća da su za 14. maj u Turskoj zakazani predsednički i parlamentarni izbori.
„Zatezanje odnosa sa NATO-om, odnosno sa Amerikom, Erdogan u predizbornoj kampanji, koja je u Turskoj uveliko počela, pokušava da iskoristi kako bi privukao glasove radikalnih nacionalista, kojih u Turskoj nije malo. Pogotovo zato što sve ankete, mada ankete u Turskoj treba uzimati sa rezervom, nagoveštavaju da će se Erdogan ovog puta naći na najvećem političkom ispitu u dugogodišnjoj karijeri“, objašnjava Lalić.
Rezultati anketa ne moraju da znače da će aktuelni turski predsednik izgubiti izbore, ali u svakom slučaju, suočava se sa velikim izazovom, dodaje on.
A veličina izazova zavisiće od toga da li će se opozicija ovaj put ujediniti u jedinstveni front i isturiti zajedničkog predsedničkog kandidata. Prema Lalićevim rečima, opozicija još nije postigla dogovor.
„Odnos sa Amerikom, odnosno problemi koje Erdogan ima sa NATO-om, moći će da se rešavaju samo posle izbora, jer Erdogan zbog toga sigurno neće rizikovati da pretrpi poraz“, konstatuje Lalić.
Zašto Turska tvrdoglavo traži avione od Amerike
Što se odnosa prema prijemu Švedske i Finske u NATO tiče, turski predsednik je već izjavio da njegova zemlja ima pozitivan odnos prema prijemu Finske, ali da prema Švedskoj nema. Ovakav stav uzrokovan je nedavnim demonstracijama u Stokholmu ispred turske ambasade, kada su demonstranti zapalili Kuran i gazili preko turske zastave.
Kako Lalić kaže, Erdogan, preko Skandinavije pokušava da raščisti neke odnose sa starim članicama NATO-a. Turska od dve skandinavske zemlje traži izručenje 120 pripadnika Radničke partije Kurdistana koje vlasti u Ankari smatraju teroristima, kao i sledbenike imama Fetulaha Gulena, koga optužuju za pokušaj državnog udara iz jula 2016.
„Istovremeno, Turska od starih članica NATO-a traži izručenje 630 gulenista. Ni jedna NATO država nije izručila ni jednog. Prema tome, radi se o Erdoganovom pokušaju da zaoštri stav tih zemalja kako bi blokirale aktivnosti tih, kako u Turskoj kažu, terorista“, naglašava Lalić.
Ni same Sjedinjene države nisu odgovorile na nekoliko turskih zahteva za izručenje Fetulaha Gulena, koji živi u Pensilvaniji i odatle upravlja poslovnom imperijom, dodaje naš sagovornik, pod izgovorom da nema verodostojnih dokaza da je nekadašnji Erdoganov idejni uzor umešan u pokušaj državnog udara.
Turska od SAD traži da kupi četrdeset novih aviona F-16 i rezervne delove za svoju, prema Lalićevim rečima, zastarelu ratnu flotu.
Podsećamo, ceo problem nastao je kada je Turska izbačena iz programa razvoja novog američkog aviona F-35 zbog kupovine ruskih raketa S-400. Ankara avione F-16 potražuje kao kompenzaciju za uložen novac u projekat iz koga je izbačena. Prema Lalićevim rečima, Turska je u razvoj F-35 uložila više od milijardu dolara.
Kako će se situacija nakon što su senatori uslovili prodaju F-16 prijemom Švedske i Finske u NATO, znaće se posle izbora, jer već u julu održava se samit NATO-a, kada mnogi analitičari očekuju da će stvari promeniti, navodi Lalić.
„Ako pobedi Erdogan, on više neće imati razloga da zateže situaciju kako bi dobio naklonost birača. Ako pobedi opozicija, što se ne može do kraja isključiti, ona će sigurno, a to već i najavljuje, da normalizuju odnose sa nekim savezničkim zemljama“, zaključuje Lalić.
Grupa senatora koji pripadaju obema partijama, u pismu američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, naglasila je da skandinavske države ulažu „potpune i dobre napore“ da ispune uslove za članstvo u NATO-u koje je Turska tražila, iako Ankara tvrdi da Švedska mora da učini više.
„Nakon što Turska ratifikuje protokole o pristupanju NATO-u, Kongres može da razmotri prodaju borbenih aviona F-16. Međutim, neuspeh da se to učini doveo bi u pitanje ovu prodaju koja je na čekanju“, napisali su senatori.
Prošlog proleća, na samitu NATO-a u Madridu, Turska, Švedska i Finska postigle su dogovor o prijemu u NATO, međutim, Ankara je obustavila proces nakon što je jedan danski političar sa radikalne desnice zapalio primerak Kurana na demonstracijama ispred turske ambasade u Stokholmu.
