Iznenadni prst u oko Briselu iz Zagreba: Otvara se naprslina u „jedinstvenom“ stavu EU prema Kosovu
© AFP 2023 / ATTILA KISBENEDEK
Pratite nas
Poslednja izjava hrvatskog predsednika Zorana Milanovića uz konstantne istupe mađarskog premijera Viktora Orbana pokazuju da postoji „ozbiljna naprslina“ kad je reč o jedinstvenom stavu EU o Kosovu, a na taj način slabi i pritisak na pet članica unije koje nisu priznale nezavisnost srpske pokrajine.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je Kosovo oteto od Srbije i dodao: „To smo uradili mi i međunarodna zajednica“.
„Anektirali smo Kosovo. Mi i međunarodna zajednica. Uzeto je od Srbije. Ko je to uradio, nego mi? Jesmo priznali Kosovo? To nije aneksija, nego otimanje. Kako se to zove? Ekstrakcija. Nije šija, nego vrat. Ovo nije dovođenje u pitanja Kosova, nego celog koncepta“, rekao je Milanović komentarišući situaciju u Ukrajini.
Prst u oko Briselu
Milanović je već duže vreme neobična pojava i zvezda na regionalnom političkom nebu zbog svojih nestandardnih izjava i nastupa koji odudaraju od političke korektnosti i prakse sterilnog diplomatskog govora, kaže za Sputnjik glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.
Poslednjom izjavom, koja je odjeknula kao bomba u regionu, Milanović je rekao nešto što je tačno, s tim što mi u Srbiji ne bismo mogli da se složimo da je Kosovo oteto u smislu definitivnosti tog čina.
Milanović je tom izjavom gurnuo „prst u oko briselizovanoj javnosti i publici“ koja kao mantru vrti izjavu da je slučaj Kosova zaključen i da je to jedinstven slučaj, dok istovremeno podržava teritorijalni integritet i nezavisnost Ukrajine.
„On je ukazao na dvostruke standarde i, pošteno govoreći, mislim da je ta izjava mnogo manje 'srbofilna' a više 'rusofilna'. Manje je on tu pravdao i davao za pravo Srbiji kako je ovde to doživljeno, a više je hteo da istakne da ta oficijelna briselska i zapadna mantra o Kosovu kao svršenom slučaju i jedinstvenoj stvari i Ukrajini kao pitanju svih pitanja ne stoji, ne pije vodu, da je nelogična i čak komična kad se predstavi tako kako je on predstavio. Dakle, mislim da je prava njegova meta zapravo Brisel i ta zapadna oficijelna mantra, a tek kolateralno može nešto da se nađe povoljno i pozitivno za Srbiju i beogradsku politiku.“
Milanović i Orban: Ozbiljna naprslina u stavu EU o Kosovu
Međutim, ni to nije beznačajno zato što je poslednjih nedelja i meseci tema u briselizovanoj javnosti bila kako ubediti preostalih pet zemalja koje nisu priznale Kosovo da ga priznaju, a sad vidimo da taj „monolit puca čak i u bloku država koje su priznale nezavisnost“.
Mada Hrvatska neće promeniti odluku o priznanju Kosova, Milanovićeva izjava odudara od dominantnog briselskog tona i još kad se tu dodaju Orbanove izjave koje su još direktnije i otvorenije, onda se može govoriti o ozbiljnim naprslinama unutar ostatka EU država koje su priznale nezavisnost.
Na pitanje koliko to sve remeti pritisak na pet članica EU koje nisu priznale Kosovo da promene odluku, Vukadinović odgovara da te države imaju svoje unutrašnje političke razloge da to ne učine.
Otupeo pritisak na pet zemalja da priznaju Kosovo
Međutim, Milanovićeva izjava svakako otupljuje oštricu zahteva da se tih pet država priključe bloku „solidarne evropske politike“ bilo prema Srbiji, odnosno Kosovu, bilo prema Rusiji, prema kojoj su uspostavili makar prividno jedinstven front, iako on svakodnevno puca.
„Kad je reč o Kosovu i priznanju nezavisnosti tu tog monolita nema i nije ga ni bilo, a ovakvim istupima i glasovima kao što je Milanovićev, kao i Orbanovim koji je već duže vreme disonantan u odnosu na tu briselsku većinu. Mislim da se dodatno pokazuje i blizu je pameti zaključak da ozbiljnog pritiska u smeru promene stava zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo neće biti ništa“.
Bez obzira što se u skorije vreme pisalo da su samo Španija i Kipar tvrdo protiv priznanja Kosova dok se Slovačka, Rumunija i Grčka premišljaju, Vukadinović smatra da promena stava u te tri zemlje koje se navodno premišljaju nije na dnevnom redu.
Stav zemalja koje nisu priznale Kosovo, a koje se pod pritiskom, uslovno rečeno, povijaju i kolebaju više će zavisti od stava Beograda nego od izjava Orbana i Milanovića, jer samo ukoliko bi Srbija pokazala da se povija pod pritiskom tzv. velike petorke to bi moglo doprineti promeni stava država koje se protive nezavisnosti, ističe Vukadinović.
Mađarsko priznanje Kosova „na leru“, posle Zemana bez podrške Češke
Kad je reč o eventualnom otpriznavanju Kosova, jedino je Mađarska „kandidat za kandidata“ a Vukadinović ne veruje da će ga i biti iako ta zemlja već duže vreme ne podržava inicijative vezane za Kosovo u međunarodnim organizacijama. Reč je o pasivnom, pasiviziranom i „na ler stavljenom priznanju“, ali realno, otpriznanje Kosova – nije realno.
Prema Vukadinoviću, poseta odlazećeg predsednika Češke Miloša Zemana Beogradu bila je prilika da mu se Srbija zahvali na principijelnom stavu, podršci pa i izvinjenju zbog bombardovanja 1999.
Iako u češkoj javnosti postoje glasovi koji su za otpriznanje Kosova, oni su „daleko od mejnstrima“ a Zeman je tu bio samo jedan izuzetak kad je reč o važnim političkim figurama.
„Da se ne lažemo, u narednom periodu mislim da nećemo čuti iz usta najviših čeških predstavnika nešto slično kao što smo mogli čuti od predsednika Zemana. Mada i te njegove reči nisu imale neki konkretan politički efekat, ali bar su simbolički i psihološki prijale našem uhu. Češka je u mnogo većoj meri od nekih drugih zemalja briselizovana sa svim posledicama koje iz tog statusa proizilaze i inače, a onda i kad je reč o odnosu prema Srbiji. Uostalom, i iz izbora novog predsednika, bez obzira koliko njegove nadležnosti bile protokolarne, vidimo da je ozbiljan trud uložen sa raznih strana da dođe čovek Brisela, čovek NATO“, zaključio je Vukadinović.
