Operacija Daleki istok: Stoltenberg plaši Japan Rusijom, NATO cilja Kinu
© AP Photo / Shizuo Kambayashi
Pratite nas
Dvodnevna turneja generalnog sekretara NATO po Dalekom istoku čiji je zvanični cilj „jačanje veza sa saveznicima suočenim sa ratom u Ukrajini“ suštinski je korak ka dodatnoj militarizaciji pacifističkog Japana ne bi li se pripremio budući atak na Kinu.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u dvodnevnoj je poseti u Južnoj Koreji i Japanu čiji je cilj „jačanje veza sa saveznicima NATO suočenim sa ratom u Ukrajini“. Stoltenberg se u Seulu zahvalio Južnoj Koreji na humanitarnoj pomoći Ukrajini, ali je pozvao da učini više, dodajući da postoji „hitna potreba“ za municijom.
Slične, da ne kažemo identične poruke Stoltenberga očekuju se i tokom njegove posete do skoro pacifističkom Japanu.
„Bubnjanje bez odjeka“: Zapad cilja Kinu
Dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Japana Dragan Milenković koji prati tamošnja zbivanja od 1977. kad je „zemlja izlazećeg sunca“ bila pacifistička i ustavom zabranila bilo kakvo ofanzivno istupanje van svojih granica, kaže za Sputnjik da bi japansko približavanje NATO moglo biti veliko iznenađenje.
Međutim, u junu prošle godine Japan i Južna Koreja prisustvovali su velikom NATO samitu posle kog je logično došao zahtev da Japan u narednih pet godina poveća svoj vojni budžet i krene u nabavku ofanzivnog naoružanja.
A to je dokaz da „atlantski savez koji je do skoro bio samo atlantski“ želi da prisvoji sve okeane jer mu je Pacifik očigledni cilj, a glavni cilj i Japana i zapadnih saveznika je Južno kinesko more, „put kojim prolazi ogroman procenat svetske trgovine“.
„Oni ciljaju Kinu i u pravu su mnogi kad govore da se ruska operacija u Ukrajini pretvorila u jedan rat Zapada i protiv Kine. Mislim da je sve podređeno tom cilju, ali u toj priči ima mnogo rupa. Zapad tu nastupa kao da je normalan potez da pređe najmanje 15.000 kilometara i proglasi neko more ili okean svojim. Već su krenuli sa malim akcijama kao što su vežbe sa australijskim ili drugim snagama regiona, ali sve mi to liči na bubnjanje koje neće imati toliko jak odjek.“
Afere prate militarizaciju
Japan se odlukom o povećanju vojnog budžeta nije odmah naoružao i niti je ojačao kao vojna sila i tek kreće tim putem, a čim je ta odluka doneta pokazalo se da ima mnogo afera u japanskoj vladi koja ima najniže poverenje u istoriji, dodaje Milenković.
Sve to je jedan veliki samoreklamni potez i za Japan, ali i Južnu Koreju koje žele da se prikažu kao lojalni saveznici zapadnim silama, posebno SAD, a jedina dobra stvar tu može biti što će te dve zemlje kao vekovni neprijatelji odjednom biti na istoj strani.
U Japanu koji je od 1947. bio pacifistička zemlja kao otpor militarizaciji može se računati dodatni pad poverenja vladi, smatra sagovornik Sputnjika uz podsećanje da je bilo mnogo demonstracija dok je na snazi bio pacifizam.
Kafanski odaju vojne tajne
U poslednje dve godine Japan je promenio tri premijera što zbog organizovanja Olimpijskih igara, što zbog pandemije virusa korona ali i zbog sistema ministarstva odbrane u kome su visoki službenici odavali vojne tajne i to je izgledalo „kao da su ih naglas izvikivali u kafani“.
„Neće to lako proći, posebno zbog poreza. Japan će, naravno, morati pod pritiskom da se naoružava ali mislim da nema ni stanovništvo da popuni vojsku koja bi ponovo osvajali Pacifik kao što je to radila 1941. a naročito što im je mnogo blizu Rusija. Jer, Rusija se utvrdila još dok je bila Sovjetski Savez krajem Drugog svetskog rata, a zna se tačno zašto se drže Kurili – da bi pacifička flota Rusije uvek mogla da izlazi na Pacifik kad je to neophodno, tako da su oni mnogo blizu sukoba iako misle da je on daleko“.
Japanci bi želeli da pomognu Ukrajini, primili su veliki broj Ukrajinaca u vreme dok je zemlja bila zatvorena što je jedino što su mogli da urade, a pitanje je da li će slati oružje i dodatno se konfrontirati sa Rusijom.
Ukoliko bi do toga došlo, to bi se odrazilo na ekonomiju Japana jer mu je Rusija idealan ekonomski partner i to bila velika greška, ističe Milenković koji ne veruje da Japan ima velike zalihe oružja i municije jer su samo sporadično učestvovali u vežbama, ne mogu na svom tlu da vežbaju tako da su i zalihe, ukoliko ih imaju – sporadične.
Iako Japan ima brojčano veliku i dobro naoružanu armiju, to je vojska koja samo stoji i ne misli da se u skorije vreme pomeri i Milenković sumnja i da će slati vojnike van granica.
Japan – mali pacifistički jastreb
Japanski pacifizam je bio iznuđen jer su im ustav napisali Amerikanci ali se dobro primio u stanovništvu, međutim sve to vreme je Liberalno demokratska partija koja vlada već više od pet decenija imala je premijere koji su bili jastrebovi.
„Čak i u doba najvećeg mira japanski premijer je znao da sedne u brod da obiđe Kurilska ostrva, odnosno da ih gleda dvogledom i da tako pokaže da su njihova. Uvek su imali premijere koji su posećivali svetilište Jasukumi u kome su uspomene na njihove generale i političare koji su započeli i vodili Drugi svetski rat i smatraju se zločincima, a oni su i osuđeni, tako da je politički Japan bio mali jastreb, iako je pacifistički. Ali u to doba pacifizma oni nisu imali oružje niti su mogli da ga imaju i samo su pod pritiskom SAD pre dve decenije počeli da kupuju oružje i mislim da je to iznuđivano, čak i trikovima.“
Amerika profitira na strahu Japana i Južne Koreje
Milenković podseća da su se jedne godine na nekoliko zasedanja parlamenta čak i poslanici vladajuće partije protivili kupovini raketa koje bi mogle da pređu granice Japana, a onda je na dan poslednjeg zasedanja preletela raketa Severne Koreje i pala u Pacifik. Pod tim psihološkim pritiskom Japanci su odlučili da kupe rakete.
A Severna Koreja je takva kakva jeste uz pristanak svih okolnih sila, uključujući tri stalne članice Saveta bezbednosti, a Americi odgovara „da bi plašila Japan i Južnu Koreju“, smatra Milenković.
Amerikanci su strašno profitirali kad su sedamdesetih godina kad su proterani sa Filipina i kad su došli u Japan i Južnu Koreju. Iako su imali velike troškove, vrlo brzo su počeli da stvaraju atmosferu opasnosti i vremenom su i Japanci i Korejci počeli da im plaćaju delove troškova, da bi im danas plaćali stopostotno, uključujući i plate zaposlenih i školarine njihove dece.
„A to je finansijski raj za američku vojsku i ukoliko bi se ta konstrukcija pokvarila, Amerika bi imala veliki problem jer bi ti delovi armije morali da se vrate u njene granice“, zaključio je Milenković.
