Ne ultimatumu, ne kapitulaciji: Svetosavski proglas za spas Kosova i Metohije
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Pratite nas
Onaj ko bi se saglasio s najnovijim ultimatumom, ko bi ga potpisao ili pomagao da bude potpisan, bio bi vinovnik sigurnog istorijskog kraja velikog srpskog naroda, poručili su iz Pokreta za odbranu KiM.
Ozbiljna država ne može dobrovoljno da se odrekne dela svoje teritorije i svojih građana, to bi bio akt suprotan njenom biću, poručili su iz Pokreta za odbranu KiM na konferenciji za novinare koja je održana u Beogradu.
Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica poručio je danas da je ovaj Pokret pokrenuo Svetosavski proglas za spas KiM.
"Ne više za odbranu, već za spas, zato što je došao poslednji trenutak", poručio je Koprivica i dodao da je proglas koji je danas objavljen potpisalo 188 uglednih ličnosti, te da mogu da ga potpišu svi građani koji bi da "kanališu svoj stav o ultimatumu EU ili KiM".
U Svetosavskom proglasu je navedeno da srpski narod ne bi mogao da preživi pravno-političko odricanje od Kosova i Metohije, prepuštanje svog naroda neprijatelju, kao i prostora na kojem je utemeljeno srpsko duhovno biće.
"Onaj ko bi se saglasio s najnovijim ultimatumom, ko bi ga potpisao ili pomagao da on bude potpisan, bio bi vinovnik sigurnog istorijskog kraja velikog srpskog naroda", navodi se u ovom dokumentu koji su podržali i Dveri, Zavetnici, Novi DSS i POKS.
Koprivica kaže da je potpuno je neshvatljivo "sa stanovišta morala i bića države" da se zbog navodne dobrobiti jednog dela naroda odričete drugog.
"Zamislite da ste roditelj mnogodetne porodice i da vam nekoliko dece gladuje da bi ostali bili dobro obučeni", istakao je on.
Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković uporedio je eventualne posledice prihvatanja francusko-nemačkog plana sa posledicama Ustava iz 1974. godine.
"Kako se tako lako proturio taj Ustav iz 1974. godine koji je izazvao građanski rat i čije posledice trpimo i danas? Tada se takođe razgovaralo jezikom ultimatuma, a sporazum se pravio bez glavnih interesnih snaga", ocenio je Proroković i poručio da se i onda pretilo da će se "Srbima nebo srušiti na glavu" ukoliko ga ne prihvate.
Dodaje da bi posledice prihvatanja sporazuma bile "jednako katastrofalne kao naše pristajanje na Ustav iz 1974. godine", a to će biti još očiglednije za deceniju i po.
Proroković je ocenio da situacija jeste teška, ali je rekao da ne veruje da Zapad može da sprovede mere kojima preti, te da mu to i nije u interesu.
"Samo vrše pritisak. Ukoliko ne bismo pristali, pregovori bi se verovatno samo nastavili", zaključio je Proroković.
Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli kaže da je važno da se stvari nazovu pravim imenom.
"Mi se ovde trudimo da dokažemo da je ultimatum - ultimatum, da je ucena - ucena, priznanje nezavisnosti jeste priznanje nezavisnosti, a kapitulacija je kapitulacija", poručio je on i dodao da bi prihvatanje predloga bilo "zlo bez presedana".
Vukadinović ocenjuje da je "sazrela svest o potrebi i nužosti ujedinjavanja patriotskih i državotvornih snaga“.
Politikolog i publicista Aleksandar Pavić istakao je da smo danas deo promene svetskog poretka i stvaranja novog multipolarnog sistema:
„Ako je Srbija mogla da se 1906. suprotstavi Austrougarskoj, može i sad", zaključio je on.
Svetosavski proglas su, pored ostalih, potpisali akademici Danilo N. Basta, Matija Bećković, Vasilije Krestić, Slavenko Terzić, Milosav Tešić…
