Bilčik: Bez normalizacije odnosa sa Prištinom napredak Srbije ka EU teško će ići
22:11 30.01.2023 (Osveženo: 22:12 30.01.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Dinamiku procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji definisaće, pre svega, normalizacija odnosa Beograda i Prištine, kao i usklađivanje sa spoljnom politikom EU u pogledu sankcija i usvajanja drugih dokumenata, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.
"Napredak u diskusiji Beograda i Prištine znatno bi unapredilo položaj Srbije kako u Evropskom parlamentu, tako i u drugim evroinstitucijama", rekao je evroparlamentarac za RTV.
Bilčik je rekao da je Srbija donela nimalo laku odluku da pristupi EU, a sada mora da donese još mnogo drugih važnih odluka, pre svega da normalizuje odnose sa Prištinom, jer bez toga će, kako je naveo, ''napredak prema Evropskoj uniji biti spor ili neće ići".
Za Bilčika normalizacija odnosa sa Prištinom predstavlja ono što čini veliku pozitivnu razliku u životima ljudi.
"Pre pet-šest godina kod njih je postojao neki smisao života, dok se sada boje da izađu iz kuće, pogotovo na severu Kosova, što se može rešiti samo dogovorom Beograda i Prištine, nakon čega bi ti ljudi mogli slobodno da putuju, da idu u škole, kod lekara i sve drugo", kaže izvestilac.
On je smatra da je deo problema i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, koji normaliazaciju vidi kao obezbeđenje da pet preostalih zemlja EU prizna tzv. Kosovo.
"Mi iz Slovačke smo još 2007. godine rekli da želimo da vidimo dijalog i dogovor između Beograda i Prištine, pa ćemo tek nakon toga ponovo da procenimo naš stav", kazao je Bilčik.
Istakao je da su ipak i Slovačka i druge zemlje, koje nisu priznale tzv. Kosovo, saglasne oko potrebe za dijalogom.
"Dijalog je put ka progresu, pa moramo pričati i o Zajednici srpskih opština i vezati se za sve dogovore i odluke i iz prošlosti, a određene stvari treba da dobije Srbija, određene Kosovo, ali najbitnije je da postoji volja za kompromisom kako bi svi ljudi tamo, pa i Srbi, imali evropsku budućnost", rekao je Bilčik.
On je naglasio da je jednako važno i to kako se odvijaju reformski procesi u zemlji, pre svega u pogledu vladavine prava i medijskih sloboda.
Evropski izvestilac, koji ovih dana boravi u Srbiji kako bi posredovao u obnavljanju međupartijskog dijaloga započetog još 2019, pohvalio je razgovore kojima su prisustvovali predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić i predstavnici svih stranaka, izuzev dve desničarske.
"Razmatrali smo naredne korake i složili smo se da se vratimo u maju ili junu i nastavimo ono što sada zovemo parlamentarni dijalog, s ciljem da se poboljša kvalitet rada parlamenta i s tim u vezi mišljenje javnog mnjenja", rekao je Bilčik.
Povodom spekulacija da su mogući prevremeni izbori na više nivoa, on je naveo da je sve to u domenu glasina, kao i da se jesenas mnogo više pričalo o tome.
"Želim da se osvrnem na pisanje nekih tabloida o tome kako sam došao da propovedam šta da se radi u parlamentu, jer upravo je suprotno, zato što dolazimo ovde da slušamo i na osnovu potencijalnih situacija i rasprava, da možemo zajedno da odlučimo kako da unapredimo ulogu parlamenta", rekao je Bilčik.
On je izneo zabrinutost zbog pada broja ljudi koji podržavaju članstvo Srbije u EU, u kontekstu prezentacije francusko-nemačkog predloga za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kao i nedavno usvojene Rezolucije Evropskog parlamenta o spoljnoj i bezbednosnoj politici.
"Žalosno je što su u toj rezoluciji, koju je napravio (Dejvid) Mekalister kada je pre mene bio izvestilac, postojali amandmani od različitih zemalja, što nisam podržao, ali je to dobilo većinu glasova parlamentaraca", naglasio je Bilčik.
On dodaje da bi mnogo značilo kada bi EU ''bila tretirana realno u srpskim medijima'', i da pre svega treba stati na put medijskim navodima ''da EU vrši pritisak na Srbiju u pogledu donošenja teških odluka''.
"Mi ne pritiskamo nikoga, već samo želimo da ispunite prihvaćene obaveze", naglasio je Bilčik.
Kaže da Srbija s druge strane jeste pokazala konstruktivnost i ističe da se to ne navodi samo u izveštaju, nego i u pomenutoj rezoluciji.
"Međutim, u ovom trenutku je Srbija je jedini kandidat i zemlja u Evropi, ne računajući Belorusiju, koja nije uskladila spoljnu politiku sa Evropskom unijom i nije usvojila sankcije Rusiji, kao ni druge dokumente, pa se u Evropskom parlamentu pitaju da li Srbija uopšte želi da uđe u EU i da radi s nama, jer u ratu je jedini odgovor - da li si sa nama li nisi", kaže Bilčik.
On ipak ističe da je EU za evropske integracije, ne samo Srbije, već i svih zemalja Zapadnog Balkana i da želi da vidi napredak na praktičnim pitanjima koji će unaprediti život svih u ovom regionu.
Bilčik tvrdi da poređenje situacije iz 1999. godine i ove u Ukrajini ''nije umesno'' i da su to ''suštinski drugačije stvari'', jer je, kako kaže, Rusija napala suverenu zemlju, dok se u 1990-im godinama rat vodio u vezi sa internim problemima nastalih kao rezultat loših politika Slobodana Miloševića.
"Razumem da postoje velike emocije u vezi sa tom tragedijom, koje se svi sećaju, ali između Ukrajine i Kosova ne vidim nikakvu sličnost", rekao je on.
