https://lat.sputnikportal.rs/20230129/zapad-priprema-katastrojku-za-srbiju-za-odricanje-od-kosova-srbi-bi-dobili-da-iznose-smece-1150087891.html
Zapad priprema „katastrojku“ za Srbiju: Za odricanje od Kosova, Srbi bi dobili da „iznose smeće“
Zapad priprema „katastrojku“ za Srbiju: Za odricanje od Kosova, Srbi bi dobili da „iznose smeće“
Sputnik Srbija
„Nije to perestrojka, već 'katastrojka'!“ Uzviknuo je Aleksandar Zinovjev, preko štampe opominjući rukovodstvo u Moskvi. Prefiks „kata“ izveo je od imenice... 29.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-29T17:25+0100
2023-01-29T17:25+0100
2023-01-29T17:25+0100
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/15/1149738469_0:21:1201:697_1920x0_80_0_0_5815be8273c7e41117366a5ffbde9c07.jpg
Viktor Kožemjako koji je intervjuisao velikog mislioca dodaje:„To se dogodilo u vreme početka rušenja velike sovjetske države. Još ni izdaleka nisu svi shvatili smisao tog procesa, mnogi su još bili zahvaćeni euforijom izazvanom bujicom Gorbačovljevih obećanja...“Dešava se da društvene grupe, široke narodne mase, čak čitave nacije pod teretom kakvih kriza, tragajući za prečicama ili zbog nedostatka rešenja kada im slika budućnosti postaje maglovita, sumorna i preteška, počnu verovati u svakojaka obećanja usled čega upadaju u istorijsku bujicu izazvanu euforijom.Zinovjev, u svoje vreme među najboljim poznavaocima funkcionisanja i formalnih i neformalnih struktura unutar zapadnog političkog sistema, odmah je shvatio da perestrojka, energično podržana baš od zapadnih neformalnih struktura, neće rezultirati onako kako je obećavano.Optimizam, obilato širen od strane karijernih političara koji su se nadmetali u odbacivanju starog i novostasavajućih biznismena koji su preko noći postajali milioneri nazvao je „pirom u vreme kuge.“ Kasnije je sve te sa „gozbe“ otvoreno počeo označavati izdajnicima, a proces koji su svojim svesnim ili nesvesnim delovanjem podsticali – izdajom.Često je podsećao na konstataciju Vinstona Čerčila: „U običnom ratu mi Ruse ne možemo pobediti.“Ono što je trebalo za pobedu nad Rusijom, a za šta je iskorišćeno naivno orijentisanje ka perestrojci, jeste dugi hibridni rat, kojim će se indukovati trajna društvena sukobljavanja, proizvesti nepomirljive političke podele, podsticati kontinualna nestabilnost, izazivati nemiri i održavati ekonomska zavisnost.Ukratko, Rusija se može pobediti osmišljavanjem katastrofe koja će dovesti do izdaje i unutrašnje političke polarizacije, kulturne inferiornosti i ekonomsko – socijalnog zaostajanja. Katastrofe koja će se održavati instaliranjem kolonijalne demokratije.Najavu srpske „katastrojke“ svakako predstavlja takozvani francusko – nemački ili Šolc – Makronov predlog o Kosovu i Metohiji. Suštinski, predlog nije nov, on se „vrti“ oko koncepta Volfganga Išingera iz 2008. godine.Dakle, Srbija neće priznavati jednostrano proglašenu državoliku tvorevinu kosovsko – metohijskih Albanaca, ali neće ni ometati njeno učlanjenje u međunarodne organizacije. Uspostavlja se puna ravnopravnost u međusobnom bilateralnom opštenju ili tokom zajedničkog učešća u multilateralnim formatima između Beograda i Prištine, uz obostrano uvažavanje i pružanje garancija verifikovanih od strane zapadnih predstavnika.Za razliku od Išingerovog predloga kojim se traži saglasnost Beograda za članstvo takozvane „Republike Kosovo“ u UN, Šolc – Makronov papir tome ne daje prioritet. Promenjene su okolnosti, iluzorno je očekivati da se dve stalne članice Saveta bezbednosti saglase sa takvim raspletom. Formalno, barem za sada (dok se ne steknu uslovi!?) nema članstva u UN, no istovremeno ima otvaranja prostora za legalizaciju i legitimizaciju statusa u međunarodnim odnosima.Šta bi donelo članstvo Kosova u NATOŠto onda znači i članstvo ove i ovakve „Republike Kosovo“ u NATO! Zapravo, još od proleća 2022. godine i eskalacije Ukrajinske krize, američki stratezi fokusirani su na ovu opciju. Naravno, u razradi plana pomažu im i evropski partneri, Šolc i Makron u prvom redu. Ništa novo kada je reč o zapadnom učešću u balkanskoj politici. Ako su već zatvorena vrata UN, vrata NATO moraju se širom otvoriti.Danas ta vrata nisu otvorena, pokazuje se da nije izvesno ni učlanjenje u Savet Evrope (gde postoji matematička većina za prijem), kao i da se na putu ka EU isprečio problem pet zemalja koje nisu uspostavile diplomatske odnose sa Prištinom, a među kojima je najizričitija u protivljenju Kraljevina Španija.Španski veto„Španski veto“ visi kao Damoklov mač i nad idejom o učlanjenju u NATO. U uslovima kada ne može biti prijema u UN, nužan je novi sporazum, potrebne su nove formulacije kojima će se najpre relativizovati, a zatim i suzbiti protivljenje unutar EU i NATO. Tome služi odrednica o „međusobnom razvijanju dobrosusedskih odnosa na bazi jednakih prava“, kao i ona o „rukovođenju svrhom i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenim pravima država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta“.Neophodno je eliminisati „španski veto“. Već je sada predvidivo, vrlo brzo nakon potpisivanja novog sporazuma i utvrđivanja novih formulacija takozvana „Republika Kosovo“ postala bi punopravna članica Saveta Evrope, onda bi usledilo dodeljivanje statusa kandidata za prijem u EU, a ovaj krug bi se završio članstvom u NATO. Zbog prvog koraka i Saveta Evrope, konačno bi se oposlila i priča o Zajednici srpskih opština. I ovo je sada mesto za nastavak teze o „katastrojci“.ZSO kao NVONaime, u svim medijskim najavama i tobože ubeđivanjima Aljbina Kurtija o neophodnosti ispunjavanja ovog dela Briselskog sporazuma, obavezno se dodaje da to em mora biti u skladu sa „Ustavom Kosova“ (a što onda podrazumeva i mišljenje „Ustavnog suda“ lažne države), em da se neće dozvoliti uspostavljanje neke nove verzije „Republike Srpske“.Zajednica srpskih opština biće nevladina organizacija, kako napomenu Gabrijel Eskobar, baviće se „odnošenjem smeća“. Da je drugačije, ne bi joj statut pisali u prištinskoj kancelariji jedne nemačke fondacije.Profesor Dejan Jović podseća da u Hrvatskoj takođe postoji Zajedničko vijeće općina, za lokalne samouprave u kojima su Srbi u većini. Tako je utvrđeno Erdutskim sporazumom. I ne samo da bi kosovski ZSO bio formiran po modelu hrvatskog ZVO, nego se ovakvim pristupom daje sasvim drugačije tumačenje Briselskog sporazuma koji se izjednačava sa Erdutskim.Smisao ove simbolike je da se „briselski proces“ označi kao prva faza mirne reintegracije srpskog stanovništva u „kosovski sistem“, uz posledično zaobilaženje Rezolucije 1244 i ignorisanje činjenice da natpolovičan broj država uopšte ne priznaje albansku secesionističku strukturu na teritoriji Republike Srbije.Kosovo, to mu dođe isto kao i Hrvatska, a pošto je već tako, onda se i stari narativ o uzrocima i razlozima raspada Jugoslavije može ponovo raubovati, u nedogled, u narednim decenijama. Da nisu možda u Hrvatskoj ili čak „odmetnutoj“ Crnoj Gori prestali sa tim nakon dvehiljaditih, posle prijema u EU ili u ovom drugom slučaju u NATO!?Teren se pomera na Bujanovac i PreševoA zbog čega bi kosovsko – metohijski Albanci postupali drugačije? Šta će im članstvo u NATO nego upravo za to? Za Srbiju, kao i za Srbe na Kosovu i Metohiji - ne bi bilo mira, agonija bi se nastavila, samo bi sada pozicija Beograda bila dramatično gora.Polje političke borbe, za očekivati je, bilo bi prebačeno sa statusa Kosova i Metohije na Bujanovac i Preševo, uz zahteve o uspostavljanju reciprociteta u ostvarivanju manjinskih prava, a u međunarodnim organizacijama umesto blago ofanzivnog stava ka zemljama koje poštuju stav Srbije, zvanični Beograd bi se morao ušančiti u žestoko defanzivnu poziciju zbog dopuštanja „Republici Kosovo“ da se u te iste međunarodne organizacije učlani. Prosto, kada se posao svede na neprestano pravdanje (ili kukanje), onda to jeste dopadanje u žestoko defanzivnu poziciju.Na nesreću, to nije ni pola priče o „katastrojci“, jer bi još gore posledice usledile na unutrašnjem planu.Obećanja, „verbalna gimnastika“ i euforične najave o „hvatanju nekih šansi“, evropskih po svom karakteru dakako, ne bi mogle kamuflirati nesrećni razvoj situacije. Francusko – nemački ili Šolc – Makronov plan nije samo usmeren ka jačanju pozicije kosovsko – metohijskih Albanaca, već i ka vođenju dugog hibridnog rata unutar Srbije, kojim će se indukovati trajna društvena sukobljavanja, proizvesti nepomirljive političke podele, podsticati kontinualna nestabilnost, izazivati nemiri i održavati ekonomska zavisnost. Srbija se može pobediti osmišljavanjem katastrofe koja će se održavati instaliranjem kolonijalne demokratije. U odnosu na tu kolonijalnu demokratiju i ova tekuća stabilokratija izgledala bi kao prosperitetna era u poštovanju prava na izbor.Put u kolonijalnu upravuNema političkog izbora u kolonijalnim demokratijama, mada se garniture na vlasti menjaju. Sjaše Kurta, uzjaše Murta, tome već posluži glasanje upisanih u birački spisak, ali pravci delovanja i strateške smernice ostaju, pošto njih definiše kolonijalni upravnik.Nije teško zamislivo da bi, u cilju naknadnog popravljanja pozicije prema Prištini i umilostivljavanja kolonijalnog upravnika, pre ili kasnije i Srbija (bez Kosova i Metohije) postala prinuđena da aplicira za NATO. Kako nam to već dve decenije opisuju: „bolje je sedeti za stolom, nego biti na meniju!“Ako je to način da se sa menija skinu Bujanovac i Preševo i još nekolike teme koje će se svakako aktualizovati, onda ćemo za sto.Pa tako, naravno, zajedno sa ostalima i da podržimo kijevski režim kako nam bude rečeno i u meri u kojoj nam bude rečeno. Oni koji u plašenju javnosti iznose, takođe dve decenije staru argumentaciju kako se zbog Kosova ne sme dozvoliti „vraćanje srpske dece u sanducima“, namerno ili slučajno utiru put ka tome da se sanduci sa srpskim vojnicima vraćaju iz nekog Kijeva ili nekih Ukrajina.„Katastrojka“ je potpuna, ona označava totalni prelazak na drugi kolosek, temeljno raskidanje sa svim dotadašnjim, posebno sa onim istorijski utemeljenim koje se momentalno proglašava ili za mitsko ili za neuspešno.Srž „katastrojke“ je u preoblikovanju identiteta, svim sredstvima. Tu nema kraja, sve je moguće, svaka katastrofa postaje zamisliva. Jer, što je još tragičnije, tu nema dna!
https://lat.sputnikportal.rs/20230127/ko-je-uopste-ovlastio-kvintu-da-vodi-pregovore-o-buducnosti-kosova-i-metohije-1149996020.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221211/sprema-se-jos-jedan-istorijski-sporazum-zapad-dobija-sve-a-srbi-cak-ni----bedne-mrvice-1147663914.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja, emisija „prorok“
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja, emisija „prorok“
Zapad priprema „katastrojku“ za Srbiju: Za odricanje od Kosova, Srbi bi dobili da „iznose smeće“
„Nije to perestrojka, već 'katastrojka'!“ Uzviknuo je Aleksandar Zinovjev, preko štampe opominjući rukovodstvo u Moskvi. Prefiks „kata“ izveo je od imenice katastrofa.
Viktor Kožemjako koji je intervjuisao velikog mislioca dodaje:
„To se dogodilo u vreme početka rušenja velike sovjetske države. Još ni izdaleka nisu svi shvatili smisao tog procesa, mnogi su još bili zahvaćeni euforijom izazvanom bujicom Gorbačovljevih obećanja...“
Dešava se da društvene grupe, široke narodne mase, čak čitave nacije pod teretom kakvih kriza, tragajući za prečicama ili zbog nedostatka rešenja kada im slika budućnosti postaje maglovita, sumorna i preteška, počnu verovati u svakojaka obećanja usled čega upadaju u istorijsku bujicu izazvanu euforijom.
Zinovjev, u svoje vreme među najboljim poznavaocima funkcionisanja i formalnih i neformalnih struktura unutar zapadnog političkog sistema, odmah je shvatio da perestrojka, energično podržana baš od zapadnih neformalnih struktura, neće rezultirati onako kako je obećavano.
Optimizam, obilato širen od strane karijernih političara koji su se nadmetali u odbacivanju starog i novostasavajućih biznismena koji su preko noći postajali milioneri nazvao je „pirom u vreme kuge.“ Kasnije je sve te sa „gozbe“ otvoreno počeo označavati izdajnicima, a proces koji su svojim svesnim ili nesvesnim delovanjem podsticali – izdajom.
Često je podsećao na konstataciju Vinstona Čerčila: „U običnom ratu mi Ruse ne možemo pobediti.“
Ono što je trebalo za pobedu nad Rusijom, a za šta je iskorišćeno naivno orijentisanje ka perestrojci, jeste dugi hibridni rat, kojim će se indukovati trajna društvena sukobljavanja, proizvesti nepomirljive političke podele, podsticati kontinualna nestabilnost, izazivati nemiri i održavati ekonomska zavisnost.
Ukratko, Rusija se može pobediti osmišljavanjem katastrofe koja će dovesti do izdaje i unutrašnje političke polarizacije, kulturne inferiornosti i ekonomsko – socijalnog zaostajanja. Katastrofe koja će se održavati instaliranjem kolonijalne demokratije.
Najavu srpske „katastrojke“ svakako predstavlja takozvani francusko – nemački ili Šolc – Makronov predlog o Kosovu i Metohiji. Suštinski, predlog nije nov, on se „vrti“ oko koncepta Volfganga Išingera iz 2008. godine.
Dakle, Srbija neće priznavati jednostrano proglašenu državoliku tvorevinu kosovsko – metohijskih Albanaca, ali neće ni ometati njeno učlanjenje u međunarodne organizacije. Uspostavlja se puna ravnopravnost u međusobnom bilateralnom opštenju ili tokom zajedničkog učešća u multilateralnim formatima između Beograda i Prištine, uz obostrano uvažavanje i pružanje garancija verifikovanih od strane zapadnih predstavnika.
Za razliku od Išingerovog predloga kojim se traži saglasnost Beograda za članstvo takozvane „Republike Kosovo“ u UN, Šolc – Makronov papir tome ne daje prioritet. Promenjene su okolnosti, iluzorno je očekivati da se dve stalne članice Saveta bezbednosti saglase sa takvim raspletom. Formalno, barem za sada (dok se ne steknu uslovi!?) nema članstva u UN, no istovremeno ima otvaranja prostora za legalizaciju i legitimizaciju statusa u međunarodnim odnosima.
Šta bi donelo članstvo Kosova u NATO
Što onda znači i članstvo ove i ovakve „Republike Kosovo“ u NATO! Zapravo, još od proleća 2022. godine i eskalacije Ukrajinske krize, američki stratezi fokusirani su na ovu opciju. Naravno, u razradi plana pomažu im i evropski partneri, Šolc i Makron u prvom redu. Ništa novo kada je reč o zapadnom učešću u balkanskoj politici. Ako su već zatvorena vrata UN, vrata NATO moraju se širom otvoriti.
Danas ta vrata nisu otvorena, pokazuje se da nije izvesno ni učlanjenje u Savet Evrope (gde postoji matematička većina za prijem), kao i da se na putu ka EU isprečio problem pet zemalja koje nisu uspostavile diplomatske odnose sa Prištinom, a među kojima je najizričitija u protivljenju Kraljevina Španija.
„Španski veto“ visi kao Damoklov mač i nad idejom o učlanjenju u NATO. U uslovima kada ne može biti prijema u UN, nužan je novi sporazum, potrebne su nove formulacije kojima će se najpre relativizovati, a zatim i suzbiti protivljenje unutar EU i NATO. Tome služi odrednica o „međusobnom razvijanju dobrosusedskih odnosa na bazi jednakih prava“, kao i ona o „rukovođenju svrhom i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenim pravima država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta“.
Neophodno je eliminisati „španski veto“. Već je sada predvidivo, vrlo brzo nakon potpisivanja novog sporazuma i utvrđivanja novih formulacija takozvana „Republika Kosovo“ postala bi punopravna članica Saveta Evrope, onda bi usledilo dodeljivanje statusa kandidata za prijem u EU, a ovaj krug bi se završio članstvom u NATO. Zbog prvog koraka i Saveta Evrope, konačno bi se oposlila i priča o Zajednici srpskih opština. I ovo je sada mesto za nastavak teze o „katastrojci“.
Naime, u svim medijskim najavama i tobože ubeđivanjima Aljbina Kurtija o neophodnosti ispunjavanja ovog dela Briselskog sporazuma, obavezno se dodaje da to em mora biti u skladu sa „Ustavom Kosova“ (a što onda podrazumeva i mišljenje „Ustavnog suda“ lažne države), em da se neće dozvoliti uspostavljanje neke nove verzije „Republike Srpske“.
Zajednica srpskih opština biće nevladina organizacija, kako napomenu Gabrijel Eskobar, baviće se „odnošenjem smeća“. Da je drugačije, ne bi joj statut pisali u prištinskoj kancelariji jedne nemačke fondacije.
Profesor Dejan Jović podseća da u Hrvatskoj takođe postoji Zajedničko vijeće općina, za lokalne samouprave u kojima su Srbi u većini. Tako je utvrđeno Erdutskim sporazumom. I ne samo da bi kosovski ZSO bio formiran po modelu hrvatskog ZVO, nego se ovakvim pristupom daje sasvim drugačije tumačenje Briselskog sporazuma koji se izjednačava sa Erdutskim.
Smisao ove simbolike je da se „briselski proces“ označi kao prva faza mirne reintegracije srpskog stanovništva u „kosovski sistem“, uz posledično zaobilaženje Rezolucije 1244 i ignorisanje činjenice da natpolovičan broj država uopšte ne priznaje albansku secesionističku strukturu na teritoriji Republike Srbije.
Kosovo, to mu dođe isto kao i Hrvatska, a pošto je već tako, onda se i stari narativ o uzrocima i razlozima raspada Jugoslavije može ponovo raubovati, u nedogled, u narednim decenijama. Da nisu možda u Hrvatskoj ili čak „odmetnutoj“ Crnoj Gori prestali sa tim nakon dvehiljaditih, posle prijema u EU ili u ovom drugom slučaju u NATO!?
Teren se pomera na Bujanovac i Preševo
A zbog čega bi kosovsko – metohijski Albanci postupali drugačije? Šta će im članstvo u NATO nego upravo za to? Za Srbiju, kao i za Srbe na Kosovu i Metohiji - ne bi bilo mira, agonija bi se nastavila, samo bi sada pozicija Beograda bila dramatično gora.
Polje političke borbe, za očekivati je, bilo bi prebačeno sa statusa Kosova i Metohije na Bujanovac i Preševo, uz zahteve o uspostavljanju reciprociteta u ostvarivanju manjinskih prava, a u međunarodnim organizacijama umesto blago ofanzivnog stava ka zemljama koje poštuju stav Srbije, zvanični Beograd bi se morao ušančiti u žestoko defanzivnu poziciju zbog dopuštanja „Republici Kosovo“ da se u te iste međunarodne organizacije učlani. Prosto, kada se posao svede na neprestano pravdanje (ili kukanje), onda to jeste dopadanje u žestoko defanzivnu poziciju.
Na nesreću, to nije ni pola priče o „katastrojci“, jer bi još gore posledice usledile na unutrašnjem planu.
Obećanja, „verbalna gimnastika“ i euforične najave o „hvatanju nekih šansi“, evropskih po svom karakteru dakako, ne bi mogle kamuflirati nesrećni razvoj situacije. Francusko – nemački ili Šolc – Makronov plan nije samo usmeren ka jačanju pozicije kosovsko – metohijskih Albanaca, već i ka vođenju dugog hibridnog rata unutar Srbije, kojim će se indukovati trajna društvena sukobljavanja, proizvesti nepomirljive političke podele, podsticati kontinualna nestabilnost, izazivati nemiri i održavati ekonomska zavisnost. Srbija se može pobediti osmišljavanjem katastrofe koja će se održavati instaliranjem kolonijalne demokratije. U odnosu na tu kolonijalnu demokratiju i ova tekuća stabilokratija izgledala bi kao prosperitetna era u poštovanju prava na izbor.
Nema političkog izbora u kolonijalnim demokratijama, mada se garniture na vlasti menjaju. Sjaše Kurta, uzjaše Murta, tome već posluži glasanje upisanih u birački spisak, ali pravci delovanja i strateške smernice ostaju, pošto njih definiše kolonijalni upravnik.
Nije teško zamislivo da bi, u cilju naknadnog popravljanja pozicije prema Prištini i umilostivljavanja kolonijalnog upravnika, pre ili kasnije i Srbija (bez Kosova i Metohije) postala prinuđena da aplicira za NATO. Kako nam to već dve decenije opisuju: „bolje je sedeti za stolom, nego biti na meniju!“
Ako je to način da se sa menija skinu Bujanovac i Preševo i još nekolike teme koje će se svakako aktualizovati, onda ćemo za sto.
Pa tako, naravno, zajedno sa ostalima i da podržimo kijevski režim kako nam bude rečeno i u meri u kojoj nam bude rečeno. Oni koji u plašenju javnosti iznose, takođe dve decenije staru argumentaciju kako se zbog Kosova ne sme dozvoliti „vraćanje srpske dece u sanducima“, namerno ili slučajno utiru put ka tome da se sanduci sa srpskim vojnicima vraćaju iz nekog Kijeva ili nekih Ukrajina.
„Katastrojka“ je potpuna, ona označava totalni prelazak na drugi kolosek, temeljno raskidanje sa svim dotadašnjim, posebno sa onim istorijski utemeljenim koje se momentalno proglašava ili za mitsko ili za neuspešno.
Srž „katastrojke“ je u preoblikovanju identiteta, svim sredstvima. Tu nema kraja, sve je moguće, svaka katastrofa postaje zamisliva. Jer, što je još tragičnije, tu nema dna!
