Bitka velikih sila za kontinent budućnosti - tu nijedna zemlja nije okrenula leđa Rusiji
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Pratite nas
Američka ministarka finansija na afričkoj mini turneji u isto vreme kada i ruski šef diplomatije i to samo 10 dana pošto je njegov kineski kolega okončao sedmodnevnu posetu obišavši pet država Afrike. Već i to je potvrda činjenice da je Afrika kontinent budćnosti koju je za razliku od svojih konkurenata Zapad prespavao, pa bi nekako da uhvati korak.
Po oceni nekadašanjeg dopisnika iz Afrike, Borislava Korkodelovića, dobrog poznavaoca tamošnjih prilika, bitka za Afriku koliko god da je bila ekonomska značila je i bitku za uticaj na tom kontinentu. To je najbolje potvrdila činjenica da ni jedna od afričkih država nije podržala antiruske sankcije Zapada zbog specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini.
Ministarka finansija SAD, Dženet Jelen ovih dana je posetila Senegal, Zambiju i članicu BRIKS-a Južnoafričku Republiku, u kojoj se sa ruskom šefom diplomatije Sergejom Lavrovim takoreći mimoišla.
Na kontinent budućnosti uvek u januaru već 33 godine
To je, po rečima Korkodelovića, od početka oružanih dejstava u Ukrajini, za nepunih 11 meseci, treći put da je Lavrov posetio afrički kontinent, što se nikada ranije nije desilo. Prvo je proletos bio u Alžiru, pa je u junu bio u Egiptu i grupi zemalja južno od Sahare i sada u Južnoafričkoj Republici, Esvatiniju, Angoli i na kraju turneje u Eritreji.
Pre Jelenove i Lavrova, Afriku, tačnije Etiopiju, Gabon, Angolu, Benin, Egipat, kao i sedišta Afričke unije i Lige arapskih država, posetio je ministar spoljnih poslova Kine Ćin Gang.
Korkodelović za Sputnjik napominje da je široj javnosti sigurno malo poznato da je tradicionalno prva poseta inostranstvu šefa kineske diplomatije u novoj godini već dugo rezervisana za Afriku.
Kina je najveći investitor, najveći krditor i najveći trgovinski partner afričkih zemalja
CC0 / Rixabay /
Težak posao za Vašington
Ove godine to je bilo čak 33. put uzastopno i kako je najavilo kinesko ministarstvo poseta ima za cilj produbljivanje sveobuhvatnog strateškog i kooperativnog partnerstva Kine i Afrike i podsticanje međusobne prijateljske saradnje.
Već taj podatak ukazuje na svu težinu posla koji je pred sebe stavila američka administracija. Dženet Jelen nije krila tokom posete Pretoriji da je namera Amerike da Afriku vrati među svoje geostrateške prioritete i da je Vašington vrlo raspoložen za ekonomske odnose na obostranu korist.
Problem je, međutim, što je Kina upravo sa strategijom koja podrazumeva obostranu korist odavno već ušla u Afriku umesto dobro poznate zapadne neokolonijalne koja izvlačeći afričke resurse tom kontinentu nije ostavljala niakvu šansu za napredak. A iz Afrike itekako ima šta da se izvuče.
Mnogi bi u Afriku
Reč je o kontinentu koji u sebi krije više od 30 odsto svetskih rezervi prirodnih resursa, nafte, prirodnog gasa, dijamanata, zlata, uranijuma, kobalta, platine, železne rude, bakra...
„Pažnja jeste veoma usredsređena ka Africi. Za nju su veoma zainteresovani i Indija, Brazil, Iran, Turska, arapske zemlje zaliva, Južna Koreja, Japan, jer Afrika je kontinent budućnosti. Afrika je, pre svega, drugi po veličini kontinet, Afrika je kontinent mladih gde će 2030. godine afrička mladež činiti 42 posto svih mladih u svetu“, ističe naš sagovornik.
On uz to podseća da u svetu broj novorođenih usporava, što međutim u Africi nije slučaj, pa se računa da će 2050. afričko stanovništvo činiti četvrtinu ukupne svetske populacije.
O dobroj saradnji Rusije i afričkih država najbolje govori podatak da ni jedna od njih nije podržala antiruske sankcije uprkos velikom pritisku Zapada
© Sputnik / Ramilь Sitdikov
/ To je, kako ističe, potencijalno veliko tržište, gde se zajedno sa natalitetom poboljšava obrazovna struktura, jer je sve više mladih koji su uključeni u obrazovanje. Svake godine oko 300.000 mladih Afrikanaca odlazi da se školuje u inostranstvo, u Evropu, SAD, ali u značajnoj meri u Kinu i u Rusiji. Jedan od ključnih razgovora Lavrov je imao upravo o toj temi i obećao je udvostručenje broja studenata u ove četiri zemlje koje je prethodnih dana posetio, kaže Korkodelović.
Afrički džin
On ukazuje i na osobenost afričke privrede.
„Ona se takođe stalno unapređuje, sve je više prerađivačke industrije i što je interesantno, u razvijenim zemljama teče proces deindustrijalizacije, a u afričkim zemljama proces industrijalizacije. On će sigurno biti ubrzan u godinama koje dolaze pa se tako računa da bi Nigerija, koju smatraju afričkim džinom, mogla oko 2050. godine po ukupnom BDP-u da bude ispred Francuske i Nemačke“, ističe naš sagovornik.
SAD su, po oceni Korkodelovića, veoma svesne toga da su one poslednjih 20 godina u toj trci za uticaj u Africi uveliko zaostale pre svega sa NR Kinom.
Ispričao je da su mu kada je 1988. godine kao dopisnik Tanjuga stigao u Afriku zapadne kolege prvo sugerisle da vidi Tazaru, železničku liniju između Tanzanije i Zambije dugačku 1860 kilometara koju su Kinezi sagradili od 1970. do 1975. godine. Urađena je uz beskamatni kredit koju su Kinezi dali obema afričkim državama i na kojoj su radili i kineski radnici.
Američki problem
„Kinezi i Afrikanci smatraju to simbolom svog prijateljstva, nazvali su je Velika železnica slobode i takvim gestovima Kina je uspela da uveliko nadmaši SAD. Amerika ima problem jer njen liberalni ekonomski model kapitalizma podrazumeva da država ne učestvuje u investicijama ni kod kuće, pogotovo ne u inostranstvu, već se to uglavnom prepušta privatnom biznisu, a on pre svega gleda kakav će biti profit“, kaže dobar poznavalac Afrike.
Od tog vrmena kada je nastala i čuvena pruga Kinezi su, kako navodi, do 2020. i pojave pandemije kovida uspeli da sagrade preko 13.000 kilometara železnice, skoro 100.000 asfaltnih modernih saobraćajnica, hiljadu mostova, gotovo 100 luka i više od 80 velikih energetskih objekata.
Kina najveći investitor
Kina i Rusija su preuzele primat u Africi gradeći ekonomsku saradnju na obostranu korist, što bi sada i Amerika pošto je već izgubila bitku za naklonost kontinenta budućnosti
© AFP 2023 / SEYLLOU
Kina je, ističe on, najveći investitor u Africi, podržavaju stotine hiljada radnih mesta, najveći su zajmodavac afričkim zemljama, a posle pojave pandmeije počeli su da otpisuju dugove najsiroimašnijim zemljama. Ubedljivo su najveći trgovinski partner afričkim zemljama.
„Oni su u 2022. sa Afrikom imali trgovinu vrednu 282 milijarde dolara, što je za oko 30 milijardi više nego 2021. Kina je 13 godina zaredom najveći bilateralni trgovinski partner Afrike, a prošle godine je vrednost kinesko-afričke trgovine bila četiri puta veća nego američko-afrička trovina“, precizira Korkodelović.
Tačnije, afričko-američka trgovina se smanjuje godinama i pala je sa 110 milijardi dolara u 2010. na 44 milijarde u 2022. godini. Postoji taj stalni trend smanjivanja koji bi sada nekako da zaustave.
Za razliku od SAD i Rusija beleži značajno prisustvo na afričkom kontinentu.
Rusija je prisutna
„Rusija je u nekoliko segmenata prisutna u Africi. Ona je tamo najveći izvoznik vojne tehnike, zatim je prisutna kao veliki izvoznik žitarica i u određenoj meri kao izvoznik energenata. Takođe, postoji saradnja u oblasti obrazovanja. To kao i tradicija saradnje iz vremena kada su se u Africi oslobodilački pokreti uveliko oslanjali na Sovjetski savez, na zemlje socijalizma, sva ta saradnja je u velikoj meri uticala da su afričke države u slučaju rezolucija UN oko Ukrajine praktično bile podeljene – 50:50 posto. I nijedna nije uvela sankcije Rusiji evo već skoro 11 meseci“, konstatuje Korkodelović.
Uspele su, kaže, da se odupru pritisku Zapada iako je bio veliki i trpele su ga kao i svi drugi koji nisu uveli sankcije Rusiji.
