Podiže se snažni istočni stub kojim se stvara multipolarni svet za budućnost
19:19 28.01.2023 (Osveženo: 12:53 08.05.2024)
© AP Photo / Alexei Druzhinin
Pratite nas
Sve veći broj zemalja zainteresovanih za saradnju sa Evroazijskom ekonomkom unijom (EAEU) i činjenica da više od dve trećine zemalja nije uvelo sankcije Rusiji zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini ukazuje na to da je ukrajinska kriza praktično ubrzala nastanak multipolarnog sveta gde bi EAEU mogla da bude jedan od stubova.
Po oceni predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, EAEU ima sve mogućnosti da postane jedan od moćnih, nezavisnih, samodovoljnih polova koji formiraju multipolarni svet. Kako je upravo izjavio, Evroazijska ekonomska unija ima potencijal da bude centar privlačenja svih nezavisnih država koje dele iste vrednosti i da sarađuju.
Jasno je da je trend stvaranja multipolarnog sveta koji je prisutan već više od jedne decenije dobio naglo ubrzanje nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, kaže za Sputnjik dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Debakl Zapada
„Činjenica je da dve trećine zemalja sveta, ili čak možda i više od toga nisu prihvatile sankcije koje su Rusiji uvele zapadne zemlje. Vidimo da je Zapad doživeo apsolutni debakl u tom pogledu, nije praktično uspeo nijednu zemlju van tog političkog Zapada da ubedi u uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i čim se to dogodilo, već u martu, aprilu prošle godine bilo je jasno da će ostale države ići na neke druge modalitete saradnje“, ističe naš sagovornik.
On napominje da su neke od najmoćnijih država članice BRIKS-a, da su neke aplicirale za to članstvo, a sa nekima je to slučaj u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS). To je, po njegovoj oceni, rađanje jednog novog potencijala za evroazijski ekonomski prostor, odnosno za EAEU.
Društveni proizvod pet država BRIKS-a meren paritetom kupovne moći za tri biliona dolara je veći od BDP-a grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta
© Sputnik / Mihail Klimentьev
/ Zapad bi klip u točak istorije
„Jako je interesantno da ta organizacija, uprkos pokušajima Zapada da se ona izoluje i da se naravno Rusije izoluje, i dalje ostaje veoma privlačna za saradnju i za širenje. To je još jedan udaraca pokušajima Zapada da izoluju Rusku Federaciju i njene najbliže saradnike“, smatra Mitić.
Po njegovom viđenju, čitav je niz veoma važnih aktera u toj tranziciji ka multipolarnosti, kakvi su Saudijska Arabija, Emirati, Egipat, Iran koji je sada tu priključen sporazumom o slobodnoj trgovini sa EAEU.
„Svakako je da su to sve indikatori koji se nikako ne uklapaju u težnje Zapada da podmetne neke klipove tom točku istorije koji ide u pravcu stvaranja multipolarnog poretka“, smatra on.
Ili, kako je to rekao predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko - dok oni pokušavaju da nas pocepaju i izoluju, mi sistematski širimo trgovinsku saradnju sa našim partnerima. Nedavni događaji su pokazali da se ne slažu svi sa nastavljanjem unipolarnog sveta. Kao rezultat toga, raste uloga udruženja kao što su ŠOS i BRIKS, sa kojima EAEU mora da ide u korak.
Čeka se Kina
Po oceni ekonomiste Ivana Nikolića, EAEU bi mogla da bude jedan od stubova tog multipolarnog sveta u nastajanju. Taj proces je započeo i verovatno će se nastaviti možda intenzivirati ali, kako kaže zas Sputnjik, ne u meri da bu u kratkom roku tu zonu stavio na nivo ozbiljnijeg konkurenta zapadnoj arhitekturi.
„Ta alternativa postoji i na njoj se radi i značajne snage i sredstva su angažovana, da bi se to postiglo, ali za to je potrebno vreme, ali i dobra volja Kine. Kina u ovom trenutku još pokušava da iskoristi sve blagodeti saradnje sa SAD, uprkos vrlo zategnutim odnosima“, kaže naš sagovornik.
Nikolić smatra da zbog velikog kapaciteta zapadnog tržišta Kina koja nije članica EAEU ne želi da donosi ishitrene odluke na uštrb svoje konkurentnosti i svoje ekonomije.
Zapadne sankcije Rusiji kojima se nije priklonilo više od dve trećine čovečanstva ubrzale su interes država za saradnju sa Evroazijskom ekonomskom unijom, BRIKS-om i ŠOS-om
© Press-služba Prezidenta RF
/ Ko je tu najrazvijeniji
Činjenica je, međutim, da je privreda najrazvijenijih zemalja u razvoju već pretekla najrazvijenije zemlje Zapada i da se tu svet već uveliko promenio. Tako je prema najnovijim podacima Svetske banke, bruto društveni proizvod BRIKS-a (Brazil, Rusija, Kina, Indija, Južnoafrička Republika) meren najboljim pokazateljem - paritetom kupovne moći iznosio 54,8 biliona dolara, a G7 (SAD, Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija, Kanada) 51,9 biliona dolara.
Podaci ukazuju i na to da osam najrazvijenijih zemalja, među kojima samo dve ne pripadaju evroazijskom prostoru, ima BDP meren kupovnom moći od 56 biliona dolara, što je više od od BDP-a najrazvijenijih G7.
Oživljavanje Eveoazijske ekonomske unije
Evroazijska ekonomska unija je formirana 2015. godine od strane Rusije, Belorusije, Kazahstana, Jermenije i Kirgistana. Sporazum o zoni slobodne trgovine koji podrazumeva oslobađanje carine uglvnom oko 90 odsto razmenjene robe sa zemljama EAEU su do sada potpisali Vijetnam, Srbija i prošlog meseca Iran.
U toku su pregovori o tome sa Egiptom, Indijom, a pre mesec dana je potpisana odluka o početku pregovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a u najavi su i pregvori sa Indonezijom. Tadžikistan bi mogao da dobije status posmatrača u EAEU, kakav imaju Uzbekistan, Moldavija i Kuba.
Želju da uspostave zonu slobodne trgovine su svojevremeni iskazali i Izrael, Mongolija, Tunis i Sirija, a među kandidatima za postizanje sporazuma o slobodnoj trgovini su Kina, Pakistan, Turska, a to je pre ukrajinske krize bila čak i Evropska unija.
O kakvom potenicijalu je reč govori podatak da je samo potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini između Irana i EAEU stvorino tržište za bescarinsku razmenu robe na tržištu vrednom više od 500 milijardi dolara.
Propao pokušaj Zapada da spreče integracije
Interesovanje za tu organizaciju raste, bez obzira na konfrontaciju i pokušaje Zapada da spreče proces integracije Evroazijske ekonomske unije, kako je to primetio Putin sredinom prošle godine.
A za to postoji i valjan razlog. Kako je to konstatovao predsednik Upravnog odbora EAEU, ekonomista, prof. dr Mihail Mjasnikovič, iako je 2022. bila jedna od najtežih godina za Evroazijsku ekonomsku uniju, ona je s druge strane značila početak nove progresivne faze u samodovoljnom razvoju EAEU.
I pored neviđenog pritiska Zapada sankcijama na Rusiju i Belorusiju, prošle godine je zabeležen blagi pad BDP-a EAEU od 1,2 odsto
© Sputnik / Pavel Bednяkov
/ I pored neviđenog pritiska Zapada sankcijama pre svega na Rusiju i Belorusiju, za devet mesci prošle godine zabeležen je blagi pad BDP-a EAEU od 1,2 odsto. Jermenija je povećala BDP za 12,6 odsto, Kirgizija za 7,2 odsto, Kazahstan za 2,8 odsto, a BDP Rusije i Belorusije je smanjen , ali neznatno, konstatovano u tekstu „Nove stranice integracije u Evroazijskom ekonomskom savezu“, objavljenom pre dve nedelje.
Propale su prognoze brojnih analitičkih centara, koji su početkom godine predviđali pad pojedinačnih ekonomija zemalja Unije 10 odsto i više. Evroazijska ekonomska unija je pokazala svoju sposobnost da uspešno prođe kroz ozbiljna iskušenja, konstatovao je Mjasnikovič.
Veći izvoz i investicije
U spoljnotrgovinskoj razmeni EAEU je, prema rezultatima za 10 meseci, zabeležila povećanje izvoza robe za više od četvrtine, a u međusobnoj trgovini - za više od 13 odsto.
Pozitivne stope ostvarene su i u sferi investicija pa su one u periodu januar-septembar 2022. bile veće 5,3 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. Uz to, samo u prvoj polovini 2022. godine došlo je do pet puta većeg priliva stranih direktnih investicija u privredu Jermenije, 1,6 puta u privredu Belorusije, Kazahstana 2,1 put, a Kirgistana 1,3 puta.
Ne čudi interes za saradnju
Kada je u pitanju snabdevenost prehrambenim proizvodima, što je globalno jedna od glavnih tema, zemlje EAEU žitom obezbeđuju 148 odsto svojih potreba, mesom - 98,5 odsto, mlekom - 97 odsto, šećerom - 98,5 odsto, biljnim uljem - za 194 odsto.
Početkom decembra prošle godine na posebnom enrgetskom samitu detaljno je razmotrio pitanje formiranja zajedničkog tržišta gasa Evroazijske ekonomske unije.
Zato bi se moglo reći da ne čudi zainteresovanost jakih privrednih zemalja za saradnju sa EAEU.
Otuda i ocene da EAEU, koja bi bila okosnica velikog evroazijskog partnerstva zasnovanog na obostrano korisnoj i uzajamno poštovanoj saradnji, ima potencijal da bude jedan od stubova formiranja multipolarnog sveta.
