Kako su iz istorije skrajnuti despot i biblioteka: Tužna sudbina rukopisnog blaga Đurađa Brankovića
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej u Smederevu
Pratite nas
Dragoceni rukopisi iz dvorske biblioteke despota Đurađa Brankovića odneti su iz Smedereva nakon pada tog grada 1459. godine i do danas nalaze se rasuti po čitavom svetu.
Direktorka Narodne biblioteke u Smederevu Marina Lazović opovrgava uvreženo mišljenje da je najveća srednjovekovna dvorska biblioteka pripadala despotu Stefanu Lazareviću i tvrdi da je despot Đurađ Branković skrajnut u istoriji pa je to bila sudbina i njegove biblioteke o kojoj se dugo ništa nije znalo.
Nakon pada Smedereva 1459. godine, kada se despot Đurađ Branković već upokojio, Turci su dozvolili porodici Branković da iznese iz grada ono najvrednije, a to je bila despotova biblioteka.
Rukopisna baština Brankovića danas se nalazi u Parizu, Londonu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Budimpešti, Odesi, u Hilandaru i Esfigmenu na Svetoj Gori, a neki rukopisi se čuvaju u Patrijaršijskoj biblioteci i Muzeju Srpske pravoslavne crkve.
Pretpostavlja se da je u despotovoj biblioteci bilo oko 100 rukopisnih i štampanih knjiga, a pronađeno je 24 za koje se sigurno zna da su pripadali njegovoj biblioteci, jer sadrže zapise, potpise i despotov grb.
Minhenski psaltir
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej u Smederevu
Kako je Srpski psaltir postao - minhenski
„Koliko je bila bogata ta biblioteka potvrđuje najbogatije iluminirana srednjovekovna srpska knjiga – Srpski psaltir iz 14. veka, koji se nažalost u literaturi zove Minhenski psaltir pošto se čuva u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu. Da je pripadao biblioteci Đurađa Brankovića potvrđuje natpis na prvoj strani - Pisan za potrebe dvora despota Đurđa Brankovića“, ističe Lazović.
Minhenski psaltir, prema njenim rečima, ima neverovatnu priču – „u stilu Agate Kristi“:
„Posle pada Smedereva, despot Stefan Slepi, nosi psaltir sa sobom u Albaniju, pa u Holandiju. Njegov sin despot Jovan, poklanja rukopis manastiru Privina glava na Fruškoj gori. Tu ga vidi patrijarh Pajsije u 17. veku i daje da se u manastiru Vrdnik izradi prepis. Jedan bavarski oficir 1688. godine, tokom Velikog bečkog rata, uzima original iz manastira i nosi u bavarski manastir Gotescel da bi 1802. stručnjaci koji su posetili manastir uvideli da je to najlepši srednjovekovni psaltir u Evropi i ta delegacija ga uzima iz manastira i nosi u Minhen. Od tada se nalazi u minhenskoj biblioteci. Prepis psaltira je bio u Narodnoj biblioteci Srbije do 6. aprila 1941. kada je izgoreo“.
Lazović kaže da su se obratili minhenskoj biblioteci sa molbom da im pošalju kopiju psaltira ili bar nekoliko prvih strana:
„Verovali ili ne, oni su poslali Muzeju u Smederevu fototipsko izdanje psaltira, koji je jako dobro odrađen i opremljen, i to izdanje košta oko 4.000 evra“.
U Mađarskoj je pronađena vredna knjiga „Hronikum piktum“ na čijoj prvoj strani piše „Knjiga pripada biblioteci despota Đurađa Brankovića“ .
Smederevsko četvorojevanđelje, 15. vek
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej u Smederevu
Pismenost važan deo dvorske kulture
Pismenost je bila jedna od najznačajnijih karakteristika bogate dvorske kulture despota Đurađa Brankovića u Smederevu u periodu između 1430. i 1459. godine.
Najznačajniji uticaj na njen razvoj pripadao je obrazovanom vladaru, koji je osim svog narodnog, poznavao srpskoslovenski, grčki, latinski, turski i mađarski jezik i koji je shodno tome veliku pažnju na svom dvoru posvetio biblioteci, pismenosti i nastajanju novih rukopisa.
Za vreme vladavine Đurađa Brankovića nastali su brojni rukopisi. Konstantin Filozof je napisao Žitije despota Stefana Lazarevića, dva nepoznata autora opisali su prenos moštiju Svetog Luke u Smederevo, Stefan Domestik preveo je i prepisao Izbor slova Jovana Zlatoustog, a za despotove sinove Grgura i Lazara Šestodnev Jovana Zlatoustog i Zbornik sa besedama Jovana Zlatoustog. Po narudžbini despota Đurađa nastala je nova redakcija Lestvica Jovana Lestvičnika, tzv. Braničevska lestvica, delo pisara Davida, a po lepoti iluminacije posebno se izdvaja Smederevsko četvorojevanđelje.
Lestvice Jovana Lestvičnika
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej u Smederevu
Despotovi potomci, kćeri Mara i Kantakuzina, sinovi Grgur, Stefan i Lazar, unuci Jovan i Đorđe (monah Maksim), kao i snaha Angelina, nastavili su kulturu negovanja pismenosti. Jevanđelje vladike Maksima Brankovića o tome najlepše svedoči.
„To je bio težak vremenski period, ali umetnost koja je u to vreme stvarana bila je na visokom nivou. Đurađ Branković je znao da bez pismenosti i vere nema ni opstanka države pa je inicirao prenos moštiju jevanđeliste Luke iz Rogosa u Smederevo. Taj najznačajniji duhovni događaj u istoriji srednjovekovnog Smedereva bio je 1453. i jako je važno da je tada nastao rukopis u kome je opisan čitav događaj. Taj rukopis ima izuzetnu vrednost za našu istoriju duhovnog života i istoriju književnosti“, ističe za Sputnjik muzejska savetnica u Muzeju u Smederevu Snežana Cvetković.
Direktorka Narodne biblioteke u Smederevu ne očekuje da će rukopisi biti vraćeni u Smederevo pa su zbog toga odlučili da kreiraju digitalnu biblioteku i na taj način rukopise iz biblioteke despota Đurđa Brankovića učine dostupnim građanima.
„Prvi korak bio je Patrijaršijska biblioteka i Muzej SPC. Podneli smo zahtev Sinodu, jer je pristup tim rukopisima zabranjen. Sinod je dozvolio da uđemo u biblioteku i da fotografišemo prvih pet stranica svakog rukopisa. Ukupno je tu bilo 10 rukopisa. Tu je stvarno prelepo Smederevsko četvorojevanđelje i Lestvica Jovana Lestvičnika, jako bitna za Srpsku pravoslavnu crkvu, jer se i danas koristi na liturgijama“, objašnjava Lazović i dodaje da u Narodna biblioteka čuva dva rukopisa čije će digitalne kopije dobiti.
Lestvice Jovana Lestvičnika
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej u Smederevu
Blago rasuto od Odese do Pariza
Dogovor je postignut i sa Nacionalnom bibliotekom u Sankt Peterburgu:
„Pre dve godine gost SANU bio je direktor Nacionalne biblioteke Sankt Peterburga Aleksandar Ivanovič Vislij. Govorio je o rukopisima koje čuvaju i tom prilikom sam ga zamolila da kada već neće da nam vrate Vukovo i Marijino jevenđelje da nam vrate rukopise Đurađa Brankovića. To je bila šala, ali on me ozbiljno shvatio i dogovorili smo se da nam pošalje digitalne kopije. I u Parizu postoji više tih rukopisa, a u Odesi je nadaleko poznata Tužbalica povodom smrti Đurađa Brankovića“.
Lazović primećuje da se države nerado odriču dragocene baštine koju čuvaju:
„Znate koliko se Grčka dogovora sa Engleskom pa ne može da vrati svoju baštinu, koliko je samo kulturnog blaga izneto iz Rusije tokom rata. To je dug i mukotrpan proces. U Rusiji se nalaze najstariji srpski rukopisi, ali oni nisu oteti. Ti rukopisi su preživeli zahvaljujući tome što su tokom svojih seoba Srbi stigli do Rusije i poneli najdragocenije. Sada ih Rusi brižljivo čuvaju kao svetsko kulturno blago“.
Muzej u Smederevu poseduje korpus replika rukopisne srednjovekovne baštine Brankovića koje su izrađene za potrebe nove postavke 1972.
Tadašnji direktor muzeja Leontije Pavlović ušao je u trag izgubljenim rukopisima i angažovao je najbolje srpske kopiste da naprave kopije rukopisa iz biblioteke despota Đurađa Brankovića.
Iz te godine je i kopija Esfigmenske povelje, koja je izdata u Žiči, 1429. godine, jedinstvena po portretima članova vladarske porodice koji su na njoj prikazani, a koju je uradila slikarka i konzervatorka Zdenka Živković.
Najznačajniji rukopisi dinastije Branković predstavljene su na dizajniranim printovima u okviru izložbe „Rukopisna srednjovekovna baština Brankovića“ u Muzeju u Smederevu, koja se može pogledati do 1. marta.
